Za razliku od 4,8 miliona vlasnika Akcionarskog fonda, kojima je jedina uplata od 1.700 dinara legla pre 16 i po godina, predsednici Saveta Akcionarski fond svakog meseca uplaćuje po 120.000 dinara neto. Tako bar piše u imovinskoj karti koju je Jelena Matejić u martu dostavila Agenciji za sprečavanje sukoba interesa. Ona je, naime, Agenciji prijavila da kao generalna direktorka Elektromreže Srbije ima mesečnu platu od 360.800, a kao predsednica Saveta Akcionarskog fonda i naknadu od 120.000 dinara.
Sve zajedno, dakle, ona mesečno zarađuje četiri prosečne plate ili oko 4.095 evra. Iz prijave se, takođe, vidi da je prošle godine njena plata u EMS-u bila 316.397, a naknada u Akcionarskom fondu 105.000 dinara mesečno. Uz pretpostavku da joj na svakih 100 dinara neto, Akcionarski fond uplaćuje 60 dinara poreza i doprinosa, ukupni bruto trošak za predsednicu Saveta je lane bio nešto veći od dva miliona dinara.
Ta računica uklapa se u bilans uspeha Akcionarskog fonda, u kom se navodi da su „troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi“ u 2025. iznosili oko devet miliona dinara. Pošto fond nema zaposlenih, može se pretpostaviti da su toliko koštale naknade petočlanog Saveta i da je oko sedam miliona leglo na račune ostalih članova, za koje javnost ne zna ni ko su. Iako pojam „akcionarski“ podrazumeva javnost, na zvaničnim internet prezentacijama Akcionarskog fonda i Ministarstva privrede nema njihovih imena.
Nekom majka, nekom maćeha
Pomalo (ne)očekivano resorno Ministarstvo odbilo je da Radaru dostavi imena svih članova Saveta već skoro zaboravljenog fonda, za koji se javnost zainteresovala tek kada su predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će u septembru punoletnim građanima, zapravo akcionarima, biti uplaćen deo novca koji se u njega sliva već 16 i po godina.
Iako je osnovan još 2010, fond nije uopšte bio u fokusu javnosti. To važi i za Jelenu Matejić, iako je za predsednicu njegovog Saveta imenovana u februaru 2015, a paralelno sa tom obavljala je ili još obavlja nekoliko važnih funkcija, uključujući i članstvo u Upravnom i Nadzornom odboru Elektroprivrede Srbije.
Već 11 godina predsednica je Odbora direktora, a skoro deceniju i generalna direktorka EMS-a, akcionarskog društva u kome je država, kao i u EPS-u, vlasnik svih 100 odsto akcija. Na to mesto ju je, najpre kao v. d. direktora, Vlada Srbije postavila pred kraj 2016, neposredno nakon što je njenom prethodniku na tom mestu, Nikoli Petroviću, kumu predsednika Vučića, istekao četvorogodišnji mandat.
U maju 2016, pre nego što je Vlada postavila za direktorku EMS-a, Jelena Matejić je Agenciji za sprečavanje sukoba interesa od nepokretne imovine prijavila samo jedan, a u međuvremenu je kupila i postala vlasnica još tri i suvlasnica jednog stana, ukupne površine 593,5 kvadrata
Godinu kasnije, u decembru 2017, imenovana je za direktorku EMS-a i na toj poziciji se zadržala do danas. U tu državnu kompaniju, na poziciji izvršnog direktora za investicije i strategiju, došla je u oktobru 2012, samo nekoliko meseci nakon što su SNS i SPS preuzeli izvršnu vlast u Srbiji.
Imovinska karta pre i posle 10 godina na mestu direktorke EMS-a
U međuvremenu, do juna 2019. bila je i predsednice Nadzornog odbora Sepeksa, berze na kojoj se trguje električnom energijom, a svojevrsni kuriozitet je da je i na tom mestu nasledila Nikolu Petrovića, koji je predsednik Nadzornog odbora Sepeksa bio do maja 2017. Kasnije je ušla i u Odbor direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), čiji je jedan od akcionara i EMS. Firma iz Srbije prvi paket od 10 odsto akcija CGES-a kupila je za 13,8 miliona evra u decembru 2015, u vreme Petrovića, a još pet odsto za 6,9 miliona era u januaru 2021, dok je na čelu EMS-a bila aktuelna direktorka.
Pre jedne decenije, u maju 2016, Matejić je Agenciji za sprečavanje sukoba interesa kao izvršna direktorka EMS-a prijavila mesečnu zaradu od 168.000 dinara, kao predsednica Saveta Akcionarskog fonda mesečnu nadoknadu od 45.000 dinara, kao članica Nadzornog odbora EPS-a 46.014 i kao članica Upravnog odbora Rudarskog basena Kolubara 42.000 dinara. Sve zajedno, dakle, 301.014 dinara ili šest i po tadašnjih prosečnih neto zarada u Srbiji, odnosno 2.447 evra po tadašnjem srednjem kursu NBS. Od nepokretne imovine Agenciji je prijavila da ima samo jedan, četvorosoban, dvoetažni stan od 116 kvadrata.
Nepunih 10 godina kasnije, u martu ove godine istoj Agenciji dostavila je novu imovinsku kartu, iz koje se vidi da je u međuvremenu kupila još tri stana i da sada ima četiri nekretnine ukupne površine od 454,5 kvadratnih metara. U tom periodu je, dakle, kupila troiposoban stan od 185 kvadrata sa dva garažna mesta, trosoban od 110 i jednosoban od 43,5 kvadrata. Uz to, Agenciju je obavestila da je kupila i postala suvlasnica polovine četvorosobnog stana od 139, sa terasom od oko 14 kvadrata.
Paralelno sa stanovima otkako je došla na čelo EMS-a kupila je i nekoliko parcela koje se vode kao gradsko građevinsko zemljište, vinograd površine 4.082 kvadrata, dve njive od 15.972 plus 5.970 kvadrata…
Po primanjima i imovini odmah iza Dušana Bajatovića
Forbs Srbija je prošle godine na osnovu imovinske karte generalnu direktorku EMS-a svrstao na drugo mesto rang-liste direktora javnih i državnih preduzeća po visini primanja i vrednosti lične imovine, odmah iza neprikosnovenog Dušana Bajatovića, koji je na čelu Srbijagasa skoro 18 godina, od oktobra 2008.
Bajatović je i dalje ubedljivo prvi, jer je pre mesec i po dana, Agenciji dostavio novu imovinsku kartu u kojoj se navodi da su mu ove godine mesečna primanja 4,06 miliona dinara ili 34.600 evra. Uz novčana primanja dostavio je i podugačak spisak nepokretne (kuće, stanovi, vile, njive, voćnjaci, placevi, šume…) i pokretne imovine (dva automobila, kamion, skuter, traktor, motocikl, dva čamca, jedan sa kabinom, drugi bez nje…).
Iako nema ni približno primanja kao Bajatović, direktorka EMS-a je uspela da značajno uveća svoje bogatstvo u prethodnih 13 godina. Do marta 2013, kao izvršna direktorka EMS-a imala je neto platu od 173.708 dinara, a tog meseca su joj se mesečna primanja uvećala za 43.844 dinara, jer je postala član Upravnog odbora EPS-a. Od nekretnina je u to vreme posedovala samo jedan, doduše četvorosoban stan od 116 kvadrata i ništa više.
Ima se, može se
Njena imovinska karta iz marta ove godine sadrži značajno više rubrika. Sada je sama vlasnica četiri stana, suvlasnica još jednog četvorosobnog, vlasnica ili suvlasnica više parcela gradskog građevinskog zemljišta, vinograda, njiva… I sve je, kako je prijavila Agenciji, stekla – kupovinom. Na poklon je, kako je sama prijavila, dobila samo polovinu od 596 plus 928 kvadrata građevinskog zemljišta sa porodičnom stambenom i dve pomoćne zgrade u Vršcu i četvrtinu od 1.248 kvadrata gradskog građevinskog zemljišta, ali ne piše na kojoj lokaciji.
Da pre devet godina, u martu 2017, svoju imovinsku kartu Agenciji za sprečavanje korupcije nisu dostavili Milivoje Vujačić, Rajko Ubiparip i Nikola Uzelac, javnost možda nikad ne bi ni saznala da su i oni, zajedno sa Jelenom Matejić, u februaru 2015. izabrani za članove Saveta Akcionarskog fonda. U dokumentaciji dostavljenoj Agenciji Uzelac je naveo da je od aprila 2014. do oktobra 2015. bio odbornik u Skupštini Beograda, da je od juna 2016. odbornik u Skupštini opštine Novi Beograd, a da je od marta iste godine zaposlen u Gradskom stambenom preduzeću Beograd. Uz to, kao mesečnu naknadu za članstvo u Savetu je tada naveo iznos od 29.790 dinara.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je i dalje ubedljivo prvi po primanjima direktora državnih preduzeća i u martu je dostavio novu imovinsku kartu u kojoj, uz mesečna primanja od 4,06 miliona dinara ili 34.600 evra, navodi i podugačak spisak nepokretne i pokretne imovine
Za 90 dinara nižu mesečnu naknadu kao članovi Saveta tada su prijavili i Milivoje Vujačić i Rajko Ubiparip, jedini vlasnik privatne firme Eko futura sa 15 zaposlenih, koja je prošlu godinu završila sa prihodom od skoro 1,9 miliona evra i neto profitom nešto većim od 27.000 evra. Druga firma u kojoj je jedini gazda, Akvastatin je 2025. Ubiparipu ostvarila neto dobit od 10.146 evra, a treća, Bio sejv, u kojoj ima udeo od 50 odsto, lane je imala prihod od skoro tri miliona i neto dobit od 163.000 evra.
Sve u svemu, moglo bi se zaključiti da je članovima Saveta Akcionarskog fonda od dolaska na vlast naprednjaka išlo mnogo bolje nego vlasnicima tog fonda. Njima ostaje da čekaju septembar i da se uvere da li će im od „pomoći“, koju su najavili Vučić i Mali, fond uplatiti 2.300 ili 5.700 dinara. Ili u najboljem slučaju neki dinar više od toga.
