Za tačno 12 godina otkako je u julu 2014. počela gradnja Beograda na vodi, koji je vlast na čelu sa tadašnjim premijerom, sada predsednikom Aleksandrom Vučićem odmah proglasila za „projekat veka“, istoimena firma je u državnu kasu u vidu dividende po osnovu ostvarenog profita do sada uplatila nešto više od 3,7 milijardi dinara ili nepunih 31,7 miliona evra.
Konkretno, Beograd na vodi je do sada u budžet Srbije po tom osnovu 2023. uplatio dve tranše od po 377,6 miliona dinara, naredne godine odjednom 548 miliona, prošle 866,5 miliona, a ove godine pre nekoliko dana do sada rekordnih milijardu i 549,7 miliona dinara, ekskluzivno saznaje Radar iz dobro obaveštenih izvora.
Eventualno još 1,55 milijardi dinara ili 13,2 miliona evra trebalo bi državi da legne na račun za nekoliko meseci, u svakom slučaju pre kraja ove godine, navodi isti sagovornik, uz objašnjenje da je prošle godine Beograd na vodi ostvario rekordnu neto dobit od 163,8 miliona evra, za 16,6 miliona evra veću nego tokom prve decenije poslovanja, od osnivanja 2014. do kraja 2023.
Poređenja radi, Dunav osiguranje je prošlu godinu završilo u plusu od 4,6 milijardi dinara ili 39 miliona evra i početkom ove sedmice u budžet je uplatilo dividendu od 1,45 milijardi dinara ili 12,35 miliona evra, skoro istu kao i Beograd na vodi, čiji je profit bio četiri puta veći.
Neraspoređeni profit 6,7 puta veći od dela dobiti isplaćenog državi
Do sada isplaćene dividende u svakom slučaju nedovoljne su da država svakom od šest i po miliona građana Srbije uplati po pet evra. Ako bi se taj iznos još podelio na 12 godina, koliko zajednička firma posluje, ispada da bi svaki građanin u proseku dobio po 40 evrocenti, nepunih 48 dinara godišnje ili četiri dinara mesečno. Sasvim adekvatno jednom od naprednjačkih „projekata veka“, koji je poslednjih godina najozbiljnijeg takmaca dobio u novom, najvažnijem projektu aktuelne vlasti – specijalizovanoj međunarodnoj izložbi Ekspo 2027. Ostaje samo da se vidi da li će i efekat po građane biti sličan, ako ne i gori.
Da je mnogo veću korist od manjinskog imao većinski vlasnik, Igl hils Mohameda Alabara, svedoči i to što je od 375,2 miliona evra ukupne neto dobiti Beograda na vodi državi do sada uplaćeno manje od 10 odsto, iako je njen udeo 33 procenta
Iako najavljivan na sva zvona kao projekat koji će preporoditi građevinsku industriju i doprineti bržem privrednom rastu Srbije, brojke pokazuju nešto drugo. Da je mnogo veću korist od države Srbije, kao manjinskog vlasnika udela od 33 odsto, imao formalno većinski vlasnik Beograda na vodi, Igl hils voterfront investment Mohameda Alabara, biznismena iz Abu Dabija, svedoči i to što je od do sada ostvarene neto dobiti od 375,2 miliona, državi uplaćeno manje od 10 odsto te sume, ili tek 31,7 miliona. Čak i ako joj uskoro legne nova uplata od 13,2 miliona, ukupna suma po osnovu dividende ostaće ispod 45 miliona evra, što je nepunih 12 odsto u odnosu na ukupan do sada ostvareni profit zajedničke firme.
S druge strane, neraspoređena dobit je na kraju 2025. dostigla 24,9 milijardi dinara ili 212,2 miliona evra. Drugim rečima, ona je 6,7 puta veća od dobiti isplaćene manjinskom suvlasniku.
Zaposlenima za plate 23,7 miliona evra više nego državi za dividende
Konačno, samo u poslednjih pet godina, od 2021. do 2025, Beograd na vodi je za troškove zarada i ostale lične rashode svojim zaposlenima isplatio šest i po milijardi dinara ili 55,4 miliona evra, odnosno za 23,7 miliona evra više nego što je uplatio državi po osnovu dividendi.
Još jedan pokazatelj ilustrativno govori o tretmanu države kao suvlasnika. Uprava Beograda na vodi se sredinom maja javno pohvalila da je prodala 10.000 stanova. U istom saopštenju je navedeno da je od polaganja kamena temeljca 2015. do sada završeno oko 6.600 stanova u 34 zgrade, dok je ukupno lansirano 58 objekata.
Samo u poslednjih pet godina, od 2021. do 2025, Beograd na vodi je za troškove zarada i ostale lične rashode svojim zaposlenima isplatio šest i po milijardi dinara ili 55,4 miliona evra, odnosno za 23,7 miliona evra više nego što je uplatio državi po osnovu dividendi
Mesec dana kasnije, 20. juna, Republički geodetski zavod je saopštio da je u prvom kvartalu ove godine stan od 217 kvadrata na teritoriji beogradske opštine Stari grad prodat po ceni od 12.000 evra za kvadrat ili za 2,6 miliona evra. Prethodno je RGZ saopštio da je i u poslednjem tromesečju 2024. najviša cena po kvadratu od 11.688 evra plaćena za stan u Beogradu na vodi, kao i da je za stan u istom naselju od 342 kvadrata isplaćena najveća suma od 2,6 miliona evra.
Krajnje pojednostavljeno, od svih uplata po osnovu dividendi država je u Beogradu na vodi za 31,7 miliona evra mogla da kupi samo 12 takvih, najluksuznijih stanova. A zajednička firma, u kojoj država ima trećinu vlasništva, hvali se da je već prodala 10.000 stanova. Nije teško zaključiti ko u ovom zajedničkom biznisu skida kajmak.
Posebna su priča tvrdnje predsednika Vučića da je Beograd na vodi „srpskoj ekonomiji doneo 9,7 milijardi evra“. Ali i njega, uz Sinišu Malog i Anu Brnabić, najvećeg promotera tog projekta u aprilu, prilikom otvaranja vidikovca na Kuli Beograd, nadmašio je Mohamed Alabar. Iako nikada nijednom novinaru nije direktno odgovorio na pitanje koliko je po osnovu dividendi Beograd na vodi uplatio u budžet Srbije, pravdajući se da ne zna napamet taj podatak, pre dva i po meseca je, ne pominjući kako je došao do te cifre, naveo da je „prvobitni plan bio da se u projekat investira 2,5 milijardi, a sada smo na skoro 5,5 milijardi evra investicija“, te da su „efekti te investicije na celokupnu ekonomiju Srbije tri puta veći i da su kreirali 15 do 16 milijardi evra vrednosti“.
Nekoliko stanova u Beogradu na vodi prodato je po ceni od 2,6 miliona evra, tako da za sav novac koji je po osnovu dobiti te firme uplaćen u republički budžet država ne bi mogla da kupi više od 12 takvih stanova, dok se Beograd na vodi hvali da je već prodao 10.000 stanova
Većini ekonomista apsurdno zvuči i doprinos BDP-u od 9,7 milijardi, a kamoli od 15-16 milijardi evra. U prilog tome navode da su poslovni prihodi Beograda na vodi od osnivanja do kraja prošle godine iznosili tek nešto više od 1,8 milijardi evra ili 217,3 milijarde dinara, a da je doprinos svake firme BDP-u neke zemlje značajno manji od njenih prihoda.
Uvažavajući zvaničnu metodologiju obračuna BDP-a, doprinos Beograda na vodi je manji od pola procenta, osim u 2025, kada je iznosio toliko, navodi za Radar ekonomista Dragovan Milićević, koji je od 2012. do 2014. bio državni sekretar u Ministarstvu trgovine. On je na osnovu finansijskih izveštaja izračunao da je BDP Beograda na vodi u 2022. bio 9,86 milijardi dinara, naredne godine 2,15 milijardi, u 2024. nešto veći od milijardu i lane rekordnih 29,48 milijardi dinara, dok je u 2021. doprinos BDP-u bio čak i negativan. Ukupno, dakle, za poslednje četiri godine 42,5 milijardi dinara ili nepuna 362 miliona evra. Ako se on koriguje za vrednost zaliha onda je u poslednjih pet godina BDP te firme bio oko 500 miliona evra. A prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, ukupan nominalni BDP od 2021. do 2025. bio je 366,5 milijardi evra.
Doprinos Beograda na vodi srpskom BDP-u Milićević je, objašnjava, izračunao tako što je bruto dodatoj vrednosti te kompanije dodao vrednost njenih zaliha, kao i 7,6 milijardi dinara, koliko je u tom periodu firma uplatila državi za poreze. Tako se dolazi i do podatka da je u vidu dividendi i poreza zajedno ona u budžet uplatila 96,3 miliona evra.
„Imajući u vidu da BDP-u doprinose svi sektori, ovo je svakako značajan doprinos ako se gleda usko stručna metodologija. Nikako kao politički narativ da je to velika razvojna šansa, jer bi makroekonomski to bilo pogubno za zemlju u smislu da osnovni nacionalni makroekonomski agregat zavisi od jednog činioca. Kada se pogledaju zvanični računovodstveni podaci, veliki deo doprinosa BDP-u čini korekcija vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, što je računovodstveno nesumnjivo tačno, imajući u vidu vrstu delatnosti i metodologiju vođenja poslovnih knjiga u skladu sa međunarodnim standardima“, ističe Milićević.
Za ekonomiste nema dileme, stvarni efekti Beograda na vodi na srpski BDP višestruko su manji nego što tvrde Vučić i Alabar. Na stranu što je, kako to godinama unazad upozorava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, država toj u suštini privatnoj firmi na startu poklonila 177 hektara zemljišta, koje je mogla prodati za najmanje dve milijarde evra. Ni to, očito, nije bilo dovoljno, pa planira da joj besplatno ustupi još 300 hektara državnog zemljišta u četiri gradske opštine – Novom Beogradu, Čukarici, Savskom vencu i Starom gradu.
Dok Vučić tvrdi da je Beograd na vodi „srpskoj ekonomiji doneo 9,7 milijardi evra“, a Mohamed Alabar tu sumu povećava na 15-16 milijardi, ekonomista Dragovan Milićević je izračunao da je BDP te firme u poslednjih pet godina oko 500 miliona evra
Trenutno ar placa na ekskluzivnim lokacijama u gradskim opštinama Stari grad i Savski venac košta i više od 200.000 evra. Da je država to zemljište prodala umesto što ga je poklonila, za toliko bi se povećao i BDP, a još bi taj novac otišao u budžet, zaključuje Kovačević.
Do sada se država ili bolje rečeno oni koji je zastupaju, zadovoljavala mrvicama. I niko od njih nije u ime države uskočio u ulogu Mirka Topalovića iz legendarnog filma Maratonci trče počasni krug da priupita: „A koliki je moj deo?“ Cinici će reći da možda i jeste, ali nije svakako pitao za državu. Kao što niko iz pravosuđa nije pitao „kompletne idiote“ zašto su pre postavljanja kamena temeljca za Beograd na vodi srušili pravnu državu u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016.
