Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković prošle nedelje najavio je izmene, odnosno donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju čija bi ključna novina bilo otvaranje prostora za dolazak „renomiranih stranih univerziteta na tržište visokog školstva u Srbiji“. Akademska zajednica se uzbunila, tvrdeći da se tim potezom stvara „atmosfera političkog obračuna“ sa državnim fakultetima, sa ciljem da se omalovaži njihov svetski priznati renome, stvaranjem nelojalne konkurencije.
Slično se ocenjuje i ideja o osnivanju Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava, obelodanjena 8. maja kroz potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Iako o toj budućoj instituciji znamo da će „baštiniti ljubav prema otadžbini, kao jednu od najviših vrednosti“, po opservaciji predsednika Aleksandra Vučića, mnogo važnije stvari i dalje su nam nepoznate.
Mnogo nepoznanica
Stoga se zainteresovani pitaju − koje bi visokoškolske ustanove činile sastav tog „rodoljubivog“ univerziteta, ko bi na njemu predavao, ko bi ga pohađao, kako bi se akreditovao i finansirao i, možda najvažnije − da li bi za njega važili principi akademske autonomije koju drugi univerziteti (navodno) imaju.
Jedino čime javnost sada barata je pretpostavka da bi stožer ove institucije bio Pravoslavni bogoslovski fakultet, trenutno jedan od članova Univerziteta u Beogradu. Međutim, to aktuelna stvarnost demantuje. Jer, prošle nedelje održan je prijemni ispit za upis na PBF, što pokazuje odsustvo namere uprave da se bilo šta menja u narednih pet godina, dokle važe programi naučnoistraživačkog rada, usvojeni pre oko mesec dana“, kako rasuđuje teolog Blagoje Pantelić.
Prošle nedelje održan je prijemni ispit za upis na Pravoslavni bogoslovski fakultet, što pokazuje odsustvo namere uprave da budu stožer Univerziteta Sveti Sava
„Ipak, lako se može desiti da brucoši PBF-a preko noći promene sveučilište, ako je suditi po izlaganju mitropolita Irineja Bulovića koji je na majskom Saboru eksplicitno rekao da će Univerzitet Sveti Sava početi sa radom u septembru. Njegove navode patrijarh Porfirije nije negirao, prema mojim saznanjima“, primećuje Pantelić.
Rekavši još da Memorandum nikog ne obavezuje, Njegova svetost tada je nagovestila neke od mogućih načina finansiranja tog univerziteta – preko donacija „bogatih Srba“, kao i putem „kupovine privatnih fakulteta koji posluju u plusu“. Predsednik države Aleksandar Vučić, nazočan u prilici potpisivanja datog akta, bio je nešto „precizniji“, otkrivši da će se „teološko obrazovanje budućih sveštenika odvijati rame uz rame sa studijama medicine, prava, prirodnih i tehničkih nauka, umetnosti“. Ko su ti „bogati Srbi“, radi da investiraju u kontoverzni projekat, i koji su fakulteti otvoreni za prodaju, i dalje ne znamo.
„Najava kupovine ’profitabilnih privatnih fakulteta’ nije dokaz ozbiljne prosvetiteljske ambicije odlazeće sekularne vlasti. Naprotiv, ta najava razotkriva da se radi o nepristojnoj kombinaciji neodgovorne obrazovne politike i komercijalnog interesa. Zato ona neće rešiti nijedan stvarni problem visokog obrazovanja u Srbiji, već će ih produbiti. Ona umesto autonomije nudi kontrolu, umesto znanja dogmu, umesto kvaliteta lojalnost, a umesto javnog dobra još jedan mehanizam za bogaćenje pojedinaca na štetu građana i države“, mišljenja je Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od vodećih domaćih stručnjaka za obrazovne politike i kvalitet visokog obrazovanja.
„To ne bi bio Univerzitet Sveti Sava, nego Univerzitet svetog ličnog interesa“, ovaj ekspert zapaža.
Obesmišljavanje visokog školstva
U suprotnom, da je vlasti stvarno stalo do prosvetne reforme, prvo bi se razmotrili broj studenata u Srbiji, demografski trendovi, ugroženost pojedinih univerziteta (DUNP-a u Novom Pazaru i prištinskog, sa „privremenim“ sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji se namerno opstruiraju ili puštaju niz vodu). Analiziralo bi se i gde nedostaju određeni kadrovi, istraživačka infrastruktura i kvalitetni studijski programi, naglašava Baucal.
Vučić je otkrio da će se teološko obrazovanje budućih sveštenika odvijati rame uz rame sa studijama medicine, prava, prirodnih i tehničkih nauka, umetnosti
Umesto toga, dobićemo „stranački motivisanu osvetu akademskoj zajednici“, uz netransparentne načine sprovođenja tog crkveno-državnog projekta. „Premda ni aktuelni Zakon o visokom obrazovanju ne brani suosnivaštvo nad obrazovnim institucijama, država do sada nije ulazila u takva partnerstva“, objašnjava Ivanka Popović, profesorka emeritus na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, i bivša rektorka Beogradskog univerziteta. Ali, za sve ima prvi put, kako bi primetio naš narod, u ime čijeg dobra se izvodi transformacija visokog školstva, do njegovog obesmišljavanja.
U toj igri sudbinama mladih, sasvim je moguće i zakonski izvodljivo da PBF istupi iz Univerziteta u Beogradu, kako bi postao perjanica svetosavskog. Ipak, zbog specifičnosti uloge ovog fakulteta, tj. nikad neprekinute veze sa SPC, „jedina smislena organizaciona forma je da se PBF proglasi visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja, čiji bi rad bio definisan posebnim propisima“, smatra bivša rektorka.
Tako bismo dobili leks specijalis i u sistemu visokog školstva, i to sa (lažnim) blagoslovom Svetog Save, „prvog zakonodavca, književnika, učitelja i prvog značajnog diplomate“, kako je predsednik opisao utemeljivača autokefalne SPC. „Sveti Sava bi se verovatno okretao na onom svetu kada bi njegovo ime poneo stranački univerzitet, bez autonomije, kritičkog duha i spremnosti da kaže ’ne’ političarima kada rade protiv građana i društva“, decidiran je Baucal.
Za sad se u podeli uloga osim PBF-a još pominje Visoka škola SPC za umetnosti i konzervaciju, pre par nedelja preimenovana u Fakultet Despot Stefan Lazarević, kroz afilijaciju sa privatnim Univerzitetom Singidunum. Razume se da bi se studenti tog umetničkog fakulteta makar i prisilno povinovali drevnim kanonima fresko i ikonopisa, ali šta bi se učilo na budućem medicinskom, fakultetima prirodnih i tehničkih nauka, kakve Memorandum (prećutno) zamišlja, po tumačenju predsednika?
Najava kupovine profitabilnih fakulteta umesto autonomije nudi kontrolu, umesto znanja dogmu, umesto kvaliteta lojalnost, a umesto javnog dobra još jedan mehanizam za bogaćenje pojedinaca na štetu građana i države
Aleksandar Baucal
„Još bi problematičnije bile studije prava, istorije ili teologije, budući da živimo u zemlji u kojoj profesor ustavnog prava i predsednik Ustavnog suda (Vladan Petrov), pri čistoj svesti i savesti, izjavljuje kako je kod nas problem u tome što se pravosuđe otrglo kontroli izvršne vlasti“, kaže Vukašin Milićević, teolog, bivši docent na PBF-u. Šta je prema tome pokušaj da se Darvinova teorija izbaci iz nastavnog programa, kakvu su inicijativu pokrenuli „rodoljubi“ iz dvehiljaditih?
U nedostatku informacija o predstojećem projektu, preostaje nam tek da se našalimo na račun suosnivača budućeg univerziteta. Možda bi jedan od neophodnih studijskih programa mogao da bude posvećen tehnologiji proizvodnje vina, s obzirom na naklonost ovom piću koju, čini se, dele pojedini crkveni i državni zvaničnici. Po tom uzusu, moglo bi se računati i na donacije jedinih istinski dobrostojećih vernika.
Po džepu građana
Vratimo se ozbiljnijem tonu, prikladnijem temi formiranja privatnog (crkvenog) univerziteta, koji će se bar delom finansirati iz budžeta. Jer, kako drugačije razumeti ponudu predsednika da će svetosavski univerzitet dobiti „svaku vrstu podrške i pomoći države, pre svega na polzu našeg naroda i generacija koje dolaze“? To bi značilo da školovanje pravoslavnih bogoslova i drugih „patriotskih“ kadrova, plaćaju svi građani Srbije, ma kakvih verskih opredeljenja bili.
Zaletevši se u „reforme“ kao grlom u jagode, aktuelna sekularna vlast nije izvela ni prethodno smišljen projekat, pa studijski program Fakulteta za srpske studije pri Univerzitetu u Nišu još nije akreditovan. Okružena raznovrsnim pritiscima, akademska zajednica se drži za slamku spasa − sporost administracije. Ta stavka će joj pomoći i u odlaganju otvaranja svetosavskog univerziteta, jer je Memorandum tek okvir budućih dilova, „na štetu kritičkog mišljenja, kao ključne komponente slobodnog društva“, po mišljenju Milićevića.
Status privatnog, pa i crkvenog univerziteta, po njemu nije apriori sporan, budući da „postoji mnogo pozitivnih primera koji govore o tome da je moguće spojiti interese osnivača sa garantovanom slobodom naučnog rada i istraživanja, čemu su primeri belgijski Luven ili američki Notr Dam. Tome nasuprot, ovaj naš „svetosavski“ zasnivao bi se na „obračunu sa slobodom u svakom zamislivom vidu“, koji bi ujedinjeno sprovodili „korumpirani režimi u državi i crkvi“, po Milićevićevom gledištu.
Posebno problematične bile bi studije prava, istorije ili teologije, budući da živimo u zemlji u kojoj profesor ustavnog prava i predsednik Ustavnog suda, pri čistoj svesti i savesti, izjavljuje kako je kod nas problem u tome što se pravosuđe otrglo kontroli izvršne vlasti
Vukašin Milićević
Ta sprega ozvaničena je još 2021, kada je u Zakon o visokom obrazovanju uveden institut blagoslova, validan samo u slučaju PBF-a. „Umesto da se o tome otvoreno razgovaralo u okviru akademske zajednice i u okviru nje došlo do rešenja koje bi pomirilo potrebe tog fakulteta, ali i očuvalo autonomiju Univerziteta, SPC je izdejstvovala od Vlade birokratsko rešenje u skladu sa sopstvenim interesima“, zapaža bivša rektorka, tokom čijeg mandata je taj neakademski princip usvojen. Uprkos glasnom nezadovoljstvu intelektualne elite Srbije, koja se na svaki način mora satrti.
Crkveno-državni marketing
Deo istog cilja jeste i najava ministra Stankovića da će se stranim univerzitetima širom otvoriti vrata kroz izmenu nadležnog zakona. „Akademska zajednica nije protiv zdrave konkurencije, ali je neophodno da svi univerziteti, nezavisno od osnivača, ispune iste uslove za akreditaciju i dozvolu za rad, a ne da se inostrane institucije privileguju kroz priznavanje akreditacija matičnih zemalja, bez ikakve domaće provere“, ističe Popovićeva.
„To je moglo da služi samo onima koji bi te univerzitete doveli, a nikako ne i Republici Srbiji, kao osnivaču svih državnih univerziteta, pa time i pozvanoj da ih osnažuje, a ne urušava“, izričita je bivša rektorka.
Univerzitet Sveti Sava ipak je drugi par rukava, jer se može osnovati u skladu sa postojećim propisima. Pa tu treba tražiti put u potpunu klerikalizaciju Srbije, te njeno pretvaranje u versku državu van svih naučnih tokova.
A šta bi bilo sa PBF-om kada bi bio načisto crkveni, ako sad otpušta nastavnike kako se ćefne crkvenoj vrhuški, nenadležnoj po ovom pitanju, uz sve potegnute blagoslove. Bilo bi slično, smatra Milićević, izuzev što nastavnici „više ne bi crveneli na sednicama univerzitetskih veća, bezuspešno prikrivajući istinu o svemu onome što se na tom fakultetu dešava“. Njegov kolega Pantelić drugačije sagledava problem, tvrdeći da onima koji se stvarno pitaju „ni nebo ne bi bilo granica“.
Srećom, jedna činjenica ukazuje na to da nismo svi naseli na crkveno-državni marketing – pri ovogodišnjem upisu na sve raspoložive studijske programe, ispostavilo se da raste interesovanje za državne fakultete, po zapažanju profesora Baucala.
