Sve oči 3.570 malih akcionara Energoprojekt holdinga, uprte su u Vladu Srbije, koja do 29. juna mora da se izjasni da li prihvata najnoviju, treću ponudu za preuzimanje Napred razvoja Dobroslava Bojovića, koji se u julu 2017, sa nekoliko povezanih firmi, na vrlo sumnjiv način dočepao kontrolnog paketa od 55,6 odsto u tom preduzeću. Tome je dobrim delom kumovala i Vlada, koja je sve vreme ćutala, ali na kraju, ipak, nije prodala svojih 3,67 miliona akcija po ceni od 1.501 dinar. Tada je država za svoj paket mogla da budžet popuni sa 46 miliona evra, a sada bi za njega dobila čak 32 miliona manje ili jedva nešto više od 14 miliona evra.
Za svaku od 44,4 odsto akcija, čija je nominalna vrednost 514,6 a knjigovodstvena 1.159,6 dinara, Napred sada nudi samo 452,25 dinara. Poslednji put njima se na Beogradskoj berzi trgovalo 25. maja po ceni od 529 dinara, za 17 odsto većoj od one koju nudi većinski vlasnik.
Prethodni pokušaj „neprijateljskog“ preuzimanja neslavno je okončan, jer je većinski gazda u januaru 2025, po ceni od samo 375 dinara uspeo da kupi svega 0,1 odsto akcija Energoprojekta, ali je očito da Bojović nije odustao od nauma da poveća svoj udeo u firmi, čiji je neto profit lane bio 328,8 miliona dinara, za 56,8 miliona dinara veći od poslovnih prihoda.
Da li je država kapitulirala
Uz napomenu da je 29. jun rok do kada bi manjinski akcionari trebalo da odluče da li i dalje žele da zadrže taj status, Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritija, za Radar kaže da se zapravo samo jedan od njih uopšte pita, jer država ima više od trećine akcija i njen pozitivan odgovor bi utro put većinskom vlasniku do 90 odsto akcija i prinudnog istiskivanja preostalih akcionara.
Ako država 2017. nije htela da proda svoj udeo za 5,5 milijardi, zašto bi ga sada prodala za 1,66 milijardi dinara? Nominalno bi izgubila 3,84 milijarde, a realno mnogo više, jer je kupovna moć tog novca pre devet godina bila značajno veća
Zoran Đerković
„Napred razvoj je sredinom 2017. preuzeo kontrolni paket po ceni od 1.501 dinar po akciji, a taj manevar, propraćen povišenim nivoom zakulisnih radnji čak i za ovdašnje prilike, svesrdno je potpomogla država, oličena ne samo u statusu akcionara već i regulatora. Sve što je usledilo teško da se moglo naći i u najvećim noćnim morama akcionara koji su odlučili da zadrže vlasništvo u toj kompaniji. U jeku velike građevinske ekspanzije, koja je umnogome podstaknuta državnim ulaganjima, prihodi Energoprojekta su spali sa 300 na 100 miliona evra, dok je državni udeo u toj kompaniji od 2017. do sada srozan sa oko 45 na oko 16 miliona evra. Cinik bi rekao da nije ni moglo drugačije jer država generalno sopstvenu imovinu ne tretira kao resurs koji bi trebalo da uveća vrednost i donosi prinos“, ističe Gujaničić.
Uporedo je, kaže, Napred gurao ka ostvarenju svojih ciljeva, s tim što je prošlog leta propala Skupština akcionara koja bez podrške države nije mogla da odobri otuđenje vredne imovine kompanije u korist većinskog vlasnika. Sada je u toku nova ponuda, po ceni od 452,25 dinara po akciji, ali je, ističe, jasno kako se došlo do likvidnosti akcije i ponuđene cene i kako nekoliko puta više knjigovodstvena i procenjena vrednost akcije nisu bile bitne u čitavom postupku.
U jeku velike građevinske ekspanzije, koja je umnogome podstaknuta državnim ulaganjima, prihodi Energoprojekta su spali sa 300 na 100 miliona evra, a državni udeo u toj kompaniji srozan je sa 45 na 16 miliona evra
Nenad Gujaničić
„Pa, ako je to poznato svakom malom akcionaru, šta bi tek trebalo da kaže država koja ima nominalne kapacitete da ospori legalnost ovog postupka, a ne samo da negativno odgovori u ponudi. No, kako odluke donose ’živi ljudi’, a para u budžetu nikad dosta, mali akcionari su zabrinuti da bi loš poslovni trend Energoprojekta mogao biti osnov za donošenje drugačije odluke. Poput zaštićenih građevinskih objekata koji se svesno ruiniraju i potom postanu laka meta investitora. U prilog negativnom scenariju ide i situacija na berzi, koja je odavno postala zgarište prava manjinskih akcionara. U uslovima gotovo nikakve investicione pozornosti na još jednu ’recku’ većinskih vlasnika teško da bi se iko i okrenuo“, zaključuje Gujaničić.
Sve nade malih akcionara svode se na to da država neće prodati svoj udeo
Vlasnik BDD Tezoro brokera, jednog od najvećih malih akcionara, Zoran Đerković od jula 2020. do septembra 2021. bio je član Nadzornog odbora Energoprojekta i za Radar kaže da je analizom trgovanja na berzi ustanovio da je ponudi Napreda prethodilo insajdersko trgovanje, „uparivanje naloga“. Cilj tih manipulacija bio je utvrđivanje najpovoljnije cene za ponuđača, da se stvori privid da su akcije likvidne, jer bi se u suprotnom pre davanja ponude za preuzimanje morala proceniti njihova vrednost. U prilog te tvrdnje navodi da se za šest meseci, od 25. oktobra prošle do 24. aprila ove godine, 78 dana nije, a samo 41 dan se trgovalo akcijama Energoprojekta.
Za svaku od 44,4 odsto akcija, čija je nominalna vrednost 514,6 a knjigovodstvena 1.159,6 dinara, Napred sada nudi samo 452,25 dinara. Poslednji put njima se na Beogradskoj berzi trgovalo 25. maja po ceni od 529 dinara, za 17 odsto većoj od one koju nudi većinski vlasnik
„Pritom su čak 40 dana u trgovini učestvovale dve grupe lica za koja osnovano sumnjamo da su nezakonitim transakcijama nastojala da stvore veštačku likvidnost. U prvoj grupi su fizička lica koja su stalnim trgovanjima sa vrlo malim brojem akcija ispunili kriterijum da se u okviru šestomesečnog perioda najmanje tri meseca trguje u više od trećine dana mesečno. Najčešće je to lice bilo jedini učesnik trgovanja, bilo kao prodavac ili kupac. Jedno od njih je u trgovanju akcijama Energoprojekta učestvovalo 15 dana, od čega je čak 12 dana bilo jedini učesnik, bilo na strani prodaje ili kupovine. Pritom, jednog dana proda pet, drugog devet, trećeg 10, nekad 20 akcija… I to sve po nižim cenama nego što ih je prethodno kupilo“, ističe Đerković.
Kao ilustrativan primer navodi da je jedan učesnik u ovom lancu kupio šest akcija za oko 3.600 dinara, da bi ih posle prodao drugom po ceni za 30 odsto nižoj od one koju je platio i tako ukrug. Svi zajedno, međutim, mali „kupci“ i „prodavci“ nisu mogli da obezbede drugi kriterijum likvidnosti, da obim trgovine za šest meseci bude veći od 0,5 odsto ukupnog broja akcija.
„Tu na scenu stupa Mediolanum invest, koji 9. aprila 48.340 akcija, koje je kupio 20. juna prošle godine, prodaje po ceni od 425 dinara, za 20 odsto nižoj od dotadašnje prosečne cene na berzi. Time ionako srozanu cenu na berzi još više srozava, kako bi snizio i prosečnu cenu akcija, po kojoj će se dati ponuda za preuzimanje. Iz aviona je vidljivo da Mediolanum invest istovremeno i kreira likvidnost i koristi je za obaranje cene. O svemu smo detaljno upoznali Komisiju za hartije od vrednosti, ali je ona, ipak, odobrila ponudu za preuzimanje po ceni koja je niža od nominalne, a višestruko manja od knjigovodstvene vrednosti akcija“, ističe sagovornik Radara.
Pojedini akcionari sumnjaju da je ponudi Napreda prethodilo insajdersko trgovanje, „uparivanje naloga“ i da je cilj tih manipulacija, o kojima su obavestili i Komisiju za hartije od vrednosti, bio da se utvrdi najpovoljnija cena za većinskog vlasnika
On naglašava da su mali akcionari verovali da će država štititi svoje, a time i njihove interese, a da su sada vrlo uznemireni, jer su svesni da je nova ponuda zapravo upućena državi, koja poseduje 33,9 odsto akcija. Zato im ostaje samo da se nadaju da ih država neće ostaviti na cedilu.
Nominalno bi država izgubila 3,8 milijardi dinara, a realno znatno više
„Ako 2017. nije htela da ih proda za 5,5 milijardi, zašto bi ih sada prodala za 1,66 milijardi dinara ili za čak 33 miliona evra manje? Ne treba biti veliki ekonomski stručnjak da se shvati koliki bi to bio gubitak za državu. Nominalna razlika je 3,84 milijarde dinara, ali bi realni gubitak bio značajno veći, jer je kupovna moć tog novca pre devet godina bila mnogo veća“, konstatuje bivši član Nadzornog odbora Energoprojekta.
Bivši član Nadzornog odbora Energoprojekta i vlasnik BDD Trezoro brokera o svim spornim detaljima obavestio je predsednika Aleksandra Vučića, premijera Đuru Macuta, ministre privrede i finansija Andrijanu Mesarović i Sinišu Malog i predsednicu Akcionarskog fonda Jelenu Matejić
Na stranu što bi, osim enormnog materijalnog gubitka, to značilo potpuni gubitak poverenja u državu, kao institucionalni okvir i garanciju za zaštitu pravih investitora od manipulacija na berzi. Više niko ne bi imao ni iluzije da se na našem tržištu kapitala isplati uložiti makar jedan dinar, kategoričan je Đerković.
On precizira da je po ponuđenoj ceni, ukupna vrednost Energoprojekt holdinga, sa svim zavisnim preduzećima u zemlji i inostranstvu, svega 4,6 milijardi dinara. Pritom je njegova neraspoređena dobit 3,7 milijardi, a Napred bi da svih preostalih 4.809.152 akcija otkupi za 2,17 milijardi ili za 58 odsto neraspoređene dobiti, koju bi potom mogao sam da prisvoji. To je za Đerkovića još jedan dokaz koliko je ponuđena cena daleko od realne vrednosti.
„Ako mu država proda svoje akcije, većinski vlasnik moći će svih 3,7 milijardi dinara da isplati sebi kao dividendu, umesto da je isplati srazmerno i manjinskim vlasnicima, a najviše državi, jer ona ima 33,9 odsto vlasništva. Samo od države zavisi da li će se ova izrazito neprijateljska namera prema malim akcionarima, pa i prema njoj, ostvariti“, zaključuje on i naglašava da je o svemu obavestio i predsednika Aleksandra Vučića, premijera Đuru Macuta, ministre privrede i finansija Andrijanu Mesarović i Sinišu Malog i predsednicu Akcionarskog fonda Jelenu Matejić.
Da li su ta pisma upućena na pravu adresu znaće se već 29. juna. Ukoliko vlast prihvati najnoviju ponudu za preuzimanje, to će Bojovićevom Napred razvoju utabati put do cilja, da svoj udeo poveća iznad 90 odsto, nakon čega će po važećem zakonu, moći prinudno da otkupi akcije i od preostalih malih akcionara, ma koliko se oni tome protivili.
Za razliku od malih akcionara Energoprojekta u Srbiji, italijanska Inteza Sanpaolo akcionarima banke Monte dei paski di Sijena za svaku akciju nudi 1,6 novih svojih akcija i jedan evro i ta ponuda je za 17,4 odsto viša od prosečne berzanske cene akcija te banke u prethodna tri meseca
Za razliku od malih akcionara Energoprojekta u Srbiji, kojima se za njihove akcije nudi mnogo niža cena od realne vrednosti, ovih dana najveća italijanska banka Inteza Sanpaolo objavila je javnu ponudu za preuzimanje svih akcija najstarije banke na svetu, Monte dei paski di Sijena, osnovane još 1472. Njenim akcionarima Inteza za svaku akciju u toj banci nudi 1,6 novih svojih akcija i jedan evro u gotovini. Ta ponuda je za 17,4 odsto veća od prosečne cene akcija Monte paski banke u prethodna tri meseca. I nije to, nažalost, jedina razlika između Italije i Srbije, u kojoj se mali akcionari često tretiraju kao „ovce za šišanje“.
