Godine 1937, pred utakmicu protiv torinskog Juventusa, uprava milanskog Intera našla se u nevolji. Niko nije znao gde je Đuzepe Meaca, njihova najveća zvezda. No ako nisu znali gde je, znali su kakav je. Potražili su popularnog Pepina i našli ga u čuvenom milanskom bordelu; ne baš najbistrijeg, čini se. Uspeli su da ga obuku i odvedu do terena, a tamo je već bilo lako – Meaca je dao dva gola i vratio se u bordel da proslavi.
Tako je barem ovih dana pisao Furio Zara, novinar milanske Gazete delo sport, ilustrujući da su fudbaleri uvek voleli zabave pod (prigušenim) crvenim fenjerima. Međutim, dodaje Zara, povremeno neko podigne zastavicu i svi završe u ofsajdu. Prošle sedmice je sa kraja na kraj sveta odjeknula vest da je 60 ili 70 sadašnjih i bivših igrača italijanske Serije A – to jest tamošnje elitne fudbalske lige – navodno imalo neke veze sa milanskom družinom koja je osumnjičena za organizovanje prostitucije.
Fudbaleri najverovatnije nisu radili ništa nezakonito. Ali ima i sportskih i nesportskih razloga zbog kojih je slučaj privukao opštu pažnju
Na spiskovima koje su pojedini mediji objavili, niz je imena koja su poznata svakom ozbiljnom ljubitelju fudbala. Ima tamo i jedan kog je Italija odlikovala za osvojeno Evropsko prvenstvo 2021, ali iz nekoliko razloga nećemo o tome detaljno – em je pouzdanost liste neizvesna, em se ne zna ko je od pomenutih tražio seksualne usluge a ko druge zabave koje su optuženi nudili, poput privatnih žurki. „Ne znamo pouzdano, pa nema smisla da ih bacamo u kandže medija.“ Tim rečima je izvor iz sudstva objasnio torinskoj Stampi odluku da ne objavljuje imena fudbalera koji bi mogli da budu potrebni istrazi.
Uticaj „slučaja Epstin“
Potrebni bi mogli da budu kao svedoci, a ne kao novi optuženi, jer je sama prostitucija – za razliku od organizovanja iste – u Italiji legalna. Ukratko, čak i ako je neka od tih zvezda i zvezdica pošla stopama Đuzepea Meace, najverovatnije nije radila ništa nezakonito. Zašto se onda podigla prašina? Uvek spremne medijske kandže očigledan su odgovor, ali ima i drugih objašnjenja, i sportskih i nesportskih. Pipin se u bordelu obeznanio pre skoro 90 godina. U međuvremenu je reč „profesionalizam“ postala najvažniji sportski termin, što će reći da od sportiste očekujemo da se ponaša kao svetac iako znamo da sveci ne postoje, a pogotovo ne mogu da postoje ispod lavine para i pažnje kojima te iste sportiste zasipamo.
Horor koji je nikao iz „slučaja Epstin“ sa razlogom je snizio svetski prag tolerancije za organizovanu prostituciju. U milanskom slučaju, kažu državni organi, upravo se o tome radilo.
Takođe, italijanska Serija A već dugo se muči da opravda istorijsku slavu, a italijanska reprezentacija je pre mesec dana još jednom skandalozno kiksnula i saplela se o selekciju Bosne i Hercegovine na putu ka ovogodišnjem Evropskom prvenstvu. Gnev Italijana na sopstveni fudbal na vrhuncu je, a takva je i volja rivala da se zabavljaju na njihov račun. Verovatno nije slučajno to što je baš Marka, čuveni španski sportski list, jedan od medija koji je odlučio da objavi pomenuti spisak.
Postoje, naravno, i mračniji razlozi. Horor koji je nikao iz „slučaja Epstin“ sa razlogom je snizio svetski prag tolerancije za organizovanu prostituciju. U milanskom slučaju, kažu državni organi, upravo se o tome radilo. Prema Gazeti delo sport – i drugim italijanskim medijima – Emanuele Butini i njegova partnerka Debora Ronki su pod krinkom milanske firme za organizovanje događaja vodili kriminalnu organizaciju koja je poznatima i bogatima obezbeđivala i žensko društvo i manje kontroverzne užitke.
Osumnjičeni su navodno organizovali žurke za privilegovane i tokom pandemije, dok je „običnim Italijanima“ izlazak bio zabranjen.
Ako su uopšte manje kontroverzni, jer deo odijuma počiva i na činjenici da su Butini i Ronki organizovali žurke za privilegovane i tokom pandemije. Dok je Italijanima bio zabranjen izlazak, u sedištu njihove firme, prema svedocima na čije se izjave poziva Gazeta delo sport, radio je noćni klub. Svaka takva skaska ima još tamnije detalje, pa se u sudskim papirima nalazi i tvrdnja o devojci iz Kolumbije koja je na prostituciju primorana. Zaradila je hiljadu dolara, Butini i Ronki su joj navodno uzeli polovinu, a možda joj pride, kao i drugim devojkama, naplatili smeštaj u svojim prostorijama.
Svet obesnih
Butini i Ronki su u kućnom pritvoru i u ponedeljak, 27. aprila prvi put su se našli u milanskoj Palati pravde pred Kjarom Valori, koja vodi sudsku istragu. Za sada im prete optužbe za pomaganje i posredovanje u prostituciji, kao i za pranje novca. Rimska Republika je zapisala da su se branili tvrdeći da su samo organizovali događaje. Advokat Marko Martini okarakterisao je klijente kao poštenog ekonomistu i poštenu geodetkinju „koji su počeli od nule“. Smatra i da je zaplena milion i dvesta hiljada dolara sa računa njegovih klijenata bila sudska greška. Pod istragom je i četvoro saradnika osumnjičenog para. Dvojica se brane ćutnjom, za dvoje javnost ne zna ko su, a sud gde su. Postupak je tek počeo, ali je advokat Martini možda već dao ključnu izjavu.
„Ronki i Butini su samo stvorili svet u kome je njihova klijentela plaćala šest ili sedam hiljada evra za bocu vina. To je njima potpuno normalno, baš kao što je nama normalno da odemo u supermarket“, prenela je u ponedeljak Gazeta delo sport.
U svetu u kome je „potpuno normalno“ platiti hiljade evra za bocu vina, normalno je i štošta drugo. Po strani od bilo kakvog moralisanja, činjenica je da talentovani fudbaleri u taj svet stižu kao derani, ne znajući gde je levo a gde desno. Đuzepe Meaca je barem imao 27 godina kada su ga izneli iz onog kupleraja, pa je stigao i da zasluži da se po njemu zove slavni stadion na kome danas kao domaćini igraju i Inter i Milan – čije su dresove nosili brojni fudbaleri sa spiska. Takvih je spiskova mnogo, ne samo u Italiji. Razlikuju se samo po tome da li je neki sudija rešio da podigne zastavicu, to jest čekić.
