Kao da je neko iz SPS-a, ako ne i glavni junak ove kolumne, dobro izučio veliku trojku mekanih tranzicija.
Počnimo od prvog i najmanje poznatog.
F. W. de Klerk, jedan od nosilaca aparhejd režima, bio je dugogodišnji član vladajuće Nacionalne partije u Južnoafričkoj Republici i razumeo je ekonomski pad, unutrašnje proteste i pobune, uticaj međunarodnih sankcija i izolaciju, kao nedvosmislen poziv da bude inventivan u svom unutrašnjem političkom delovanju.
Na vlast dolazi 1989. i relativno brzo pravi radikalne poteze kakvi su legalizacija opozicionih pokreta od kojih je glavni bio ANC (Afrički Nacionalni Kongres), oslobađa Mandelu iz zatvora i kao šlag na tortu, započinje pregovore o ukidanju aparthejda.
Kakav manevar!
De Klerk nije želeo čišćenje sistema, već pregovore umesto osvete, očuvanje ekonomskih i institucionalnih struktura i zaštitu bele elite. To je bio dobar uvod u model tranzicije bez masovnih suđenja i prostor za rad Komisije za istinu i pomirenje – koja je podrazumevala da se umesto klasičnih kazni usvoji priznanje i oprost. Ovaj političar će ostati zapamćen kao reformator sistema koji je sašio najkvalitetnije padobrane za prizemljenje starih političkih aktera.
,,Buntovni’’ socijalista o kojem pričamo je jedan od najobrazovanijih izdanaka SPS-a koji se danas ističe, kako javno, medijski, tako i drmusavo unutar svoje partije. Njegova teza je da se trenutna javnost kreće po oštrim ivicama diktature i anarhije, što je, kada se dobronamerno shvati, želja za smirenjem trenutnih tenzija čije razmere nisu uporedive ni sa jednim ranijim domaćim istorijskim momentumom
Koliko god ovaj postupak bio jasan, Južnoafrička Republika je daleka zemlja i sam aparthejd je u našoj svesti ozloglašen samo kao reč, a ne kao sistem koji rezonuje sa domaćim sećanjima, mentalitetom i kolektivnim traumama.
Zato, približimo se i uđimo u rodbinsku teritoriju.
Mihail Gorbačov je primer reformatora koji je pokušao da spase sistem — ali ga je na kraju dezintegrisao.
Gorbi je bio zlatan dukat Komunističke partije Sovjetskog Saveza, čija je starost koincidirala sa debelom ekonomskom stagnacijom i njegovom pojačanom konzumacijom vina, trkom u naoružanju sa tada jedinim velikim protivnikom (SAD-om) i ratom u Avganistanu. Sistem je uložio sve svoje kapacitete da bi bio jak spolja, dok je iznutra bio iznuren (ciklična sudbina Rusije iz koje je naučena ekstrapolacija – rat iznurivanja protivničkih strana).
Gorbi je pokrenuo perestrojku – ekonomsku rekonstrukciju koja je imala za cilj modernizaciju i restrukturiranje sovjetske privrede kroz uvođenje elemenata tržišnog poslovanja, povećanje efikasnosti državnih preduzeća i ograničenu decentralizaciju ekonomskog odlučivanja. Uveo je i mršavu slobodu govora, koja je do tada bila u cilju narodskog ventila, da bi elite lakše zadržale vlast.
Tako je uspeo da izbegdne omiljenu domaću reč – ,,čistku’’, pomogao da partijski ljudi postanu direktori i menadžeri na tobože slobodnom tržištu i smanjio tenzije sa Zapadom. Politički i društveni silogizam je pružio odgovor i republike unutar SSSR-a su krenule ka nezavisnosti.
Да плевать!
Gorbačov je uspeo da izbegdne omiljenu domaću reč – ,,čistku’’, pomogao da partijski ljudi postanu direktori i menadžeri na tobože slobodnom tržištu i smanjio tenzije sa Zapadom. Politički i društveni silogizam je pružio odgovor i republike unutar SSSR-a su krenule ka nezavisnosti
Prošlo je vreme velikih država i došla epoha velikih oligarha. Stari kadrovi nisu spašeni kao komunisti, ali jesu kao moćni sistemski ljudi.
Ne može se reći win-win, već samo jedan veliki WIN.
A sada čovek koji je prava poslastica za analiziranje i još jedan ,,drug’’. Deng Sjaoping – brend za sebe, veteran Komunističke partije Kine.
Ovaj čovek je neoštećen preživeo kulturnu revoluciju (1966–1976) i političke čistke, a već početkom osamdesetih uvodi fiktivnu ekonomsku liberalizaciju uz dual-track sistem, dozvoljava jačanje seljaka na osnovu prodaje viška proizvoda (do tada višak u Kini nije postojao ni kada se pilaju drva) i na vrlo vešt način je sačuvao sistem i stare nosioce moći novom kineskom poslovicom koja zvuči familijarno – kao kakva stara mudrost: Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe.
Dakle, cilj reforme nije ideološka revolucija, već efikasnost i prosperitet. Na ovoj ideji Kina cveta i dan danas.
Nakon ovog faktografskog uvoda, vratimo se glavnom junaku.
,,Buntovni’’ socijalista o kojem pričamo je jedan od najobrazovanijih izdanaka SPS-a koji se danas ističe, kako javno, medijski, tako i drmusavo untar svoje partije. Njegova teza je da se trenutna javnost kreće po oštrim ivicama diktature i anarhije, što je, kada se dobronamerno shvati, želja za smirenjem trenutnih tenzija čije razmere nisu uporedive ni sa jednim ranijim domaćim istorijskim momentumom.
Tu vidimo de Klerka u njemu. On svoju želju za mekim promenama ističe u svakom svom govoru, na nivou majčinske kritike govori o studentskim protestima, dok greške svojih političkih očeva i otaca neguje apologizmom prolaznosti i relativizacijom političkog konteksta. Studenti su njegov ANC, svaki mlad čovek može biti Mandela, ali njegovi politički mentori ostaju belci. A belci ne mogu postati crni. On kritikuje upad UKP-a u doktorat, ali za njega je potonja organizacija jedan samonavodeći projektil koji nije u direktnoj vezi sa omiljenim ministarstovom njegove partije.
Veliki WIN pomenutog ruskog ,,druga’’ je dobra škola za svaku ekstenziju komunističkog nasleđa, jer najtvrđe i najčvršće nasleđe u Srbiji već više od jedne decenije jesu nekretnine, u čemu SPS prednjači sa više od 11.000 metara kvadratnih u svom posedu. Od mikroplana, do velikih korporacija – pored redovnog toka novca, još važniji cilj je kolekcionarstvo zgrada, kuća, fabrika i magacina. Za pojedinca je važnije da sačuva nekretninu nego posao, a za političku stranku posedovanje prostora od čvrstog materijala, pokazalo se, omogućuje dovoljan broj glasova.
I bombona ove kolumne, Deng Sjaoping, kao i Kina, uvek su dobra inspiracija za poređenje sa zaostavštinom SPS-a i JUL-a. Uz pomoć druga Sjaopinga, naš junak je simbolički nadvisio i de Klerkov aparhejdovski crno-beli imperativ, jer – nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe. Blago parafrazirano, glavni lik ove kolumne smatra da nije važno da li će budući most za meke promene biti SPS, ukoliko taj most obezbedi saobraćaj.
Deng Sjaping, kao i Kina, uvek su dobra inspiracija za poređenje sa zaostavštinom SPS-a i JUL-a. Uz pomoć druga Sjaopinga, naš junak je simbolički nadvisio i de Klerkov aparhejdovski crno-beli imperativ, jer – nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe
Prve dve reči naslova ove kolumne glase: reformator iznutra i njih smo detaljno pročešljali. Ali, šta donose druge dve? ,,Elite splits’’ – podela elita? Ovo je termin kojim se bave savremeni politički teoretičari i onaj ko prati tredove, imaće priliku da nauči brojne nove mehanizme kako se ova osetljiva operacija, bezopasna po zdravlje, ali ne tako bezbedna po sistem, sprovodi u praksi.
A kao što rekoh, pored samog glavnog aktera, ima još mnogo obrazovanih, načitanih i usiljeno trendi članova najdugovečnije političke stranke u Srbiji. Stoga, pomoć prijatelja, ili druga, uvek je dobrodošla. I šta iz svega ovoga može biti misija tog medijski voljenog bunta? Nežna promena bez groznih lustracija, očuvanje ,,belog čoveka’’, dobar grooming i crnih i belih mačaka ili očuvanje nekretnina?
Možda sve od toga.
Ostaje pitanje: šta nam je od toga manje potrebno, a šta nam je više nepotrebno?
