Bože, srećne li zemlje. Dok se svet raspada, prošlog petka za svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom – RTS, Pink, Prvu, Hepi i B92 – kao po komandi u centralnim informativnim emisijama udarna je bila „vest“ da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa imenjakom, liderom Pokreta (bez) socijalista Aleksandrom Vulinom. I od njega čuo da nije ni za izbore, ni za EU, takoreći nije ni za šta.
U nedelju sa ministrom finansija je obišao budući kompleks Ekspo i rekao da ga brine što kasne radovi na zapadnoj i istočnoj tribini Nacionalnog stadiona, na šta je Siniša Mali odgovorio da mu je „sad to prioritet“. Pa, ako Mali misli da je to najveći problem, znači da problema – nema.
Vučiću se omaklo da kaže da bi izbori mogli biti već za Vidovdan. Uh, baš nezgodan datum. Em je svoj pokret za državu najavio za Vidovdan 2023, da bi ga osnovao tek u martu 2025, a ne bi mu se sigurno svidelo ni da tokom predizborne ćutnje neko zapeva refren pesme Vidovdan: „Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo“
Kao što i ministar (dez)informisanja Boris Bratina misli da je skroz u redu to što je na Dan studenata, komentarišući proteste studenata, izjavio da mladi „nisu svesni da policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“. Tom monstruoznom izjavom zasenio je kolegu, ministra za javna (u)laganja Darka Glišića, koji je, naglašavajući da je „veoma svestan težine reči koje će izgovoriti“, roditeljima poručio: „Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku iz Šapca, u kovčegu… Tamo decu šaljete da ih regrutuju u njihovu pešadiju, da ih šalju da idu da se tuku, da skladište pirotehnički materijal i narkotike, da ih uvlače u njihovu blokadersku sektu. I da izgube glavu.“
A šta ako je Vučić ponosan na njega, možda i pomalo ljubomoran, što se tih gadosti sam nije setio. U svakom slučaju, naprednjak iz Uba dodatno se učvrstio na mestu predsednika Izvršnog odbora SNS-a, na kom je već deceniju. Biće da je toga svestan i premijer Đuro Macut, inače profesor Medicinskog „blokaderskog“ fakulteta, koji se do utorka pravio da „nije odavde“, a tek onda se oglasio. Bolje da nije. Tim pre što i on zna da neće na tom mestu dočekati kraj redovnog mandata.
Svakako nije toliko naivan da poveruje Vučiću da „traži načine kako da izbegne kandidaturu za predsednika vlade“. Kao što je onomad obećao da se neće kandidovati ni za predsednika države. Ovoga puta je, doduše, poručio da će „pomoći ako (iz SNS) ne budu mogli da nađu boljeg kandidata“, da bi nešto kasnije za TV Kurir objasnio da će to uraditi „samo ako istraživanja budu pokazala da ne postoji drugo rešenje i da bi neki drugi pobedili ako se ne kandidujem“.
To je bilo dovoljno da krene jurnjava. Ne u potrazi za novim kandidatom, već u tome ko će prvi predložiti da se njihov šef sa Andrićevog venca vrati u Nemanjinu 11. Najbrža je bila predsednica Skupštine Ana Brnabić, koja po ponašanju sve više podseća na junakinju crtanih stripova „Ana četiri pištolja“. „Mi u SNS-u ćemo moliti Vučića da bude kandidat za premijera“, rekla je ona za RTS prošlog četvrtka.
Dan kasnije formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević je za Kurir izjavio da „ne postoji ništa logičnije ni pametnije od toga da Vučić bude kandidat SNS-a za premijera“ i da je to „nedvosmislena želja ne samo članova SNS-a, već i svih pristojnih građana“. U te „pristojne“ sigurno je ubrojao i Bratinu, ali i brojne SNS batinaše, koji koriste prilično „čvrste argumente“ u „raspravi“ sa političkim neistomišljenicima.
U svoj gunguli Vučiću se omaklo da kaže da bi prevremeni izbori mogli biti već za Vidovdan. Uh, baš nezgodan datum. Zar pre tri godine nije obećao da će baš za Vidovdan 2023. osnovati Narodni pokret za državu, da bi ga zvanično registrovao tek 28. marta prošle godine. A ne bi mu se sigurno svidelo ni da neko tokom predizborne ćutnje zapeva refren pesme Vidovdan Goce Lazarević: „Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo?“
