Sklonite se negde na sigurno.
Bezbroj puta je ta rečenica ponovljena u komunikaciji između štaba u Beogradu i posmatrača raspršenih u 10 posmatračkih misija, posebno u razgovorima s mobilnim timovima u Boru, Bajinoj Bašti i Kuli. Kao sempl na hip-hop traci – uostalom, tom žanru je svojstvena sva ta gangsterska ikonografija koja se izlila niz ulice gradova i varoši zatečenih u visokorizičnoj situaciji.
Da, izbori u Srbiji su postali bezbednosni rizik. I kad su redovni, sa sobom na lokal donose svojevrsno vanredno stanje. Mislim, „izbori“. Svakako je bio izborni dan, ali to što smo videli u nedelju, kao i u nedeljama pre nje, teško da se može zvati izborima. Na momente više liči na vojnu vežbu, uz prateću mobilizaciju civilne zaštite, na simulaciju sukoba u kojem pobednik može biti samo jedan. I taj jedan je na kraju slavodobitno saopštio da je rezultat 10:0. Pokušao je da se ponaša kao da je slast pobede jača od gorčine žuči koju možda oseća zbog činjenice da se doskora nije ni dovodio u pitanje konačan rezultat.
Slova lojalnosti
Lučani, na primer, kad smo već kod vojnih stvari. „Milan Blagojević – Namenska industrija“, u suštini, veća od mesta u kojem se nalazi. Znatno pre izbornog dana dobili smo informaciju da su radnici Namenske, a njih ima oko 1,300 (doduše, ne glasaju svi u Lučanima), dobili direktivu da glasačke listiće obeležavaju slovima M, B i N. Ne znamo po kom principu su dodeljivani inicijali preduzeća od koga svi u Lučanima žive, ali to je manje važno spram mogućnosti da na delu vidimo takav primer izborne korupcije.
Posle obeležavanja sledi, naravno, fotografisanje glasačkog listića i dostavljanje fotografije tamo gde treba. Naše posmatrače iznenadilo je to što mnogi birači nisu ni pomišljali da bi proces verifikacije pune lojalnosti (šefu, direktoru, firmi, predsedniku…) trebalo da sprovedu u diskreciji. Na primedbu da ne sme da se slika listić, neki su u čudu odgovarali – ali šef mi je rekao!
Na prebrojavanju glasova, nizali su se označeni listići, a članovi biračkog odbora o tome su razgovarali kao da ćaskaju o vremenu. Na biračkom mestu na kojem je naš posmatrač pratio prebrojavanje, pojavio se i jedan (1) listić koji je „izneverio sistem“. Neki birač se, očigledno, edukovao o važećim i nevažećim listićima, napisao traženo slovo, zaokružio broj koji mu je rečeno da zaokruži, fotografisao, a onda prepravio listić tako da se nedvosmisleno može zaključiti da je glas ipak dao nekoj drugoj listi.
Naše posmatrače iznenadilo je to što mnogi birači nisu ni pomišljali da bi proces verifikacije pune lojalnosti (šefu, direktoru, firmi, predsedniku…) trebalo da sprovedu u diskreciji. Na primedbu da ne sme da se slika listić, neki su u čudu odgovarali – ali šef mi je rekao
Mali potez olovkom, ali veliki čin otpora klijentelizmu i pritiscima koji su gotovo obesmislili politiku u Srbiji. Zašto na tom biračkom mestu nije bilo više zaposlenih u Namenskoj koji bi se usudili na takvu diverziju? Kompleksno pitanje. Možda ne znaju „foru“, a možda i veruju propagandnoj mašineriji koja ih ubeđuje da bi smena vlasti, makar i lokalne, neminovno značila i propast njihove fabrike, pa time i njihovog životnog standarda koji se, u kontekstu sudbine većine radnika privrednih giganata iz socijalističkih vremena, čini kao nekakav produženi boravak u vremenima pre tranzicije.
Zašto je prva ilustracija iz Lučana, za koje bi se moglo reći da su bili mirni u odnosu na, recimo, Bor? Još u prvom delu izbornog dana u Boru je fizički napadnut naš posmatrač i advokat Vladimir Tupanjac. Nije bio ni prvi ni jedini koji je pretrpeo nasilje, a nije ni prošao najgore. Valjda su udarci u glavu veći problem od označavanja listića?
Sigurno je gore to što je u Bajinoj Bašti neko potezao pištolj – pa se sada pitamo da li je bio pravi ili lažni – od lažnih birača koji se dezorijentisano kreću po Aranđelovcu, ne znajući gde treba da glasaju. Kažu, s Kosova su, žive u Kuršumliji, ali sin im je tu, on im je rekao da dođu da glasaju.
Da li je veća vest to što je jedan student dva puta u jednom danu dobio batine u Boru, od toga što je na biračkom mestu u centru Knjaževca članica biračkog odbora, delegirana od studentske liste, toliko „smorila“ insistiranjem na pravilima da je ostatak biračkog odbora digao ruke od muljanja? Na tom biračkom mestu studenti su dobili najviše glasova.
Putujući batinaši na budžetu
Da li je pouka u tome što kolege koje su bile u Kladovu kažu da je kod njih bilo dosadno? Tamo je vlast napravila najubedljiviji rezultat. Možda bi, da nigde nema ozbiljne političke konkurencije, izborni dan svuda proticao mirno? Ne bi bilo potrebe da Kulom ceo dan patroliraju namršteni momci, obeleženi belim i crvenim bedževima (crveni su, navodno, za zapaljivije situacije)?
U medijima bliskim vlasti „posmatrač“ iz Amerike ocenjuje da bi njegova država mogla dosta da nauči o izborima od Srbije. Iznenađen je, kaže, da kod nas birači pokazuju ličnu kartu. Kakav demokratski standard!
Nasilje koje je eskaliralo u nedelju nije bilo iznenađenje za one koji su pratili predizborna dešavanja. „Ceo današnji dan je kao crna hronika, je..m ti izbore u ovoj zemlji“, napisala je koleginica u jednoj Crtinoj konverzacionoj grupi dan uoči izbora. Kad ljudi iz Crte psuju izbore, baš je dogorelo
Nije se zatekao u borskoj situaciji, kad na pretnju policajca da će pucati, nasilnik neimpresirano odgovara psovkom. To što je službenik države pomislio da pokaže autoritet nad vojnikom partije više je izuzetak nego pravilo. Među vojskom batinaša u Boru prepoznata su lica zaposlenih u javnim ustanovama i preduzećima iz drugih gradova. Lojalisti. Koliko takvih ima za potrebe „velikih“ izbora? Da li je moguće da neki od njih u kandidatima i glasačima konkurentskih opcija zaista vide ustaše? Posle predsednikovog izlaganja u izbornoj noći u SNS štabu orila se pesma o „piculićima“ i propaloj obojenoj revoluciji.
Nasilje koje je eskaliralo u nedelju nije bilo iznenađenje za one koji su pratili predizborna dešavanja. „Ceo današnji dan je kao crna hronika, je..m ti izbore u ovoj zemlji“, napisala je koleginica u jednoj Crtinoj konverzacionoj grupi dan uoči izbora. Kad ljudi iz Crte psuju izbore, baš je dogorelo.
Kad su vam ljudi na opasnom terenu, najbitnije je da im se ništa ne dogodi. Posmatračima stalno govorimo da bezbednost mora da im bude prioritet, ma koliko nam značilo da pribavimo što više dokaza o mahinacijama. Snimak vođenja paralelnih evidencija birača, tako sveprisutnog na ovim izborima, nije vredan razlupane glave. Ima li, ipak, dovoljno sigurnih mesta na koja bismo svi mi iz Srbije mogli da se sklonimo? Borba nema alternativu. Mora još više obučavanja, pripreme, mobilizacije.
