Pedeset izbornih lista boriće se na poslednjim redovnim izborima ove godine, zakazanim za nedelju 29. mart, za glasove nešto manje od 250.000 birača,upisanih u deset samouprava.
Tako bi mogla da glasi kratka faktografska najava finala višenedeljnog procesa čija se dramatičnost ne uklapa sa svrhom izbora ljudi zaduženih da četiri godine odlučuju o komunalnim poslovima u deset nevelikih sredina.
Sudeći po ponašanju vlasti, u nedelju nam predstoji obračun od životne važnosti, zbog koga je predsednik morao sebe lično maksimalno da uloži u kampanju, tematski podignutu na nacionalni nivo. Svojoj „vojsci“ zadao je jasan cilj – rezultat 10:0.
Nauka i praksa
Propaganda je, uostalom, jedna od ključnih poluga naprednjačke vladavine: u konkretnom slučaju, pobednička „desetka“ koju Aleksandar Vučić zahteva ima funkciju zastrašivanja protivnika i maskiranja gubitničkog trenda koji podugo traje. Sve ukazuje da će u nedelju stići još jedan dokaz o padu naprednjačkog rejtinga, kakav je uočen i na prethodnim lokalnim izborima u nekoliko opština, takođe poznatim po izrazitoj naklonosti strankama vlasti. Gromoglasnim ponavljanjem rezultata 10:0 ta neprijatna činjenica mogla bi se sakriti od sopstvenog biračkog tela, a protivničko bi dobilo snažan udarac. I obratno: makar jedna pobeda osokolila bi pobunjenu Srbiju, umornu od borbe sa moćnim uzurpatorom.
Reklo bi se da je u ostvarenje Vučićevog cilja uloženo sve poznato u političkoj nauci i autokratskoj praksi – od zbijanja sopstvenih redova (na listi SNS sada su i socijalisti i manji sateliti, što uključuje čak i saradnju radikala i vojvođanskih Mađara), preko formiranja lažnih lista za odvlačenje glasova i prevagu u izbornim telima (prema brojanju Crte, u nedelju nastupa čak 19 fantoma, bez kampanje i infrastrukture), do zloupotrebe državnih resursa u cilju pritisaka i potkupljivanja.
U svih deset samouprava stranke vlasti su na ranijim izborima imale izrazitu dominaciju, ali se ipak procenjuje da su promene moguće u nekoliko mesta
Osim intenzivne funkcionerske kampanje, predvođene Vučićem lično, na državni račun namenjen naprednjačkoj izbornoj pobedi idu i asfaltiranja i drugi radovi zbog kojih se građani raduju izborima: prema podacima Crte, od početka marta započeto je skoro 120 infrastrukturnih radova u mestima sa izbornog spiska (Bor, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka i užička gradska opština Sevojno). Podaci sa Portala javnih nabavki kažu da je u prethodna dva meseca u puteve u tim mestima uloženo 1,2 milijarde dinara.
Protivnici vlasti dobili su tretman čak i jači od očekivanog – zastrašivanja, pretnje ugrožavanjem života (u više slučajeva), najave objavljivanja navodnih eksplicitnih snimaka, upućenih opozicionim aktivistkinjama (Kula)… Još jedan novitet stigao je iz Sevojna, gde je, prema tvrdnjama užičkih demokrata, od ljudi traženo da ne izađu na birališta, što se objašnjava procenom da bi veća izlaznost išla u prilog protivnika vlasti.
Svemu tome uprkos, u nekoliko mesta u kojima će se u nedelju glasati, poslednjih dana održani su masovni skupovi koji su pokazali da želja za promenama i te kako postoji. Aktivisti različitih „boja“ – od studentskih, preko stranačkih, do pripadnika različitih grupa građana – nedeljama unazad podizali su atmosferu kampanjom na terenu, nekad zajedničkom, nekad zasebnim studentskim i stranačkim aktivnostima. Prepreka je bilo mnogo, u vidu obaranja lista, recimo, a neke su i sami sebi postavljali (slučaj cepanja liste u Smederevskoj Palanci). Bilo je, međutim, i podrške „sa strane“, poput tribina i poseta javnih ličnosti, ali i „običnih“ građana željnih promena, spremnih da i u nedelju budu na terenu i pomognu koliko mogu.
Referendumski
Činjenica da su u svih deset samouprava stranke vlasti na ranijim izborima imale izrazitu dominaciju ne doprinosi optimizmu, ali ipak ima procena o mogućim promenama. Pominju se prvenstveno Bor, Sevojno, Aranđelovac, Kula, Knjaževac i Smederevska Palanka, što ne znači da optimizma među protivnicima vlasti nema i u preostalim mestima.
Bor i Sevojno su posebno zanimljivi zbog rezultata sa parlamentarnih izbora 2023, na kojima je građanska opozicija imala rezultat sličan onom na nivou cele zemlje (25-26 odsto), a ukupan rezultat opozicije dosezao je 35-40 procenata. Zbog toga bi se, prema nekim ocenama, rezultat protivnika vlasti u nedelju mogao tretirati kao (labav) indikator stanja u celoj populaciji. U preostalih osam mesta, na parlamentarnim izborima, građanska opozicija je na poslednjim parlamentarnim izborima osvajala desetak procentnih poena manje od rezultata na nivou republike, pa se o preslikavanju na republički nivo ne može govoriti.
Deluju uverljivo procene da je u Boru glavni konkurent naprednjacima lista Bor, naša odgovornost, koju su formirali studenti, grupe građana i pojedine opozicione partije, ali bez stranačkih obeležja (NPS, DS, NLS, SSP, SRCE)
Deluje da su u prednosti građani malenog Sevojna (5.541 upisani birač) jer će moći donekle da računaju na referendumsku atmosferu: pored liste vlasti, njima se nudi lista Ujedinjeni-Sevojno, na kojoj su studenti, građani i članovi opozicionih stranaka bez političkih funkcija. Tu su, međutim, i lista Zdrava Srbija čajetinskog gradonačelnika Milana Stamatovića, koalicionog partnera SNS na republičkom nivou, kao i lista dr Dejana Žujovića, koja se, uprkos nevidljivoj organizaciji, volšebno pojavila u čak sedam opština u kojima će se glasati.
Građanima Bora (38.253 birača) biće teže da se odluče između čak sedam lista, mada deluju uverljivo procene da je glavni konkurent naprednjacima lista Bor, naša odgovornost, koju su formirali studenti, grupe građana i pojedine opozicione partije, ali bez stranačkih obeležja (NPS, DS, NLS, SSP, SRCE). Tu su još i Vlaška stranka Predraga Balaševića, lista koalicije NADA, stranka koju predstavlja poslanica Irena Živković, lista Ljudi u centru – Srećko Zdravković i lista Borci za Bor.
Krađa identiteta
O referendumskoj atmosferi može se govoriti i u Kuli (33.277 birača), uprkos pokušaju krađe identiteta liste mesecima aktivne građanske inicijative koju podržavaju studenti, Mladi Kula (broj tri na izbornom listiću) formiranjem liste Mladi za Kulu. Na izbornom listiću je i jedna manjinska, Rusinska lista, kao i Žujovićevi liberali.
U Aranđelovcu (36.796 birača), još jednom od gradova za koje postoje procene da promena nije nemoguća, kao glavni konkurent vlasti nastupa lista Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje, koja je dobila podršku političkih partija aktivnih u tom gradu (broj tri na izbornom listiću). Za glasove se bore i Ruska stranka, Koalicija 381 – Ujedinjeni podržavamo mlade, kao i ekipa pulmologa Žujovića.
Kad rezultati budu poznati, biće zanimljivo uporediti ih i sa onim sa lokalnih izbora 2022, naročito u Knjaževcu, gde su liste SNS i SPS ukupno osvojile 82,5 posto glasova, Smederevskoj Palanci (77,55) i Kuli (60,4 posto glasova)
Opstrukcija liste Knjaževac uz studente – Čista lista – dr Ivan Milošević o kojoj smo pisali u prethodnim brojevima, najbolji je pokazatelj da je reč o glavnom konkurentu vlasti u gradu sa 22.249 upisanih birača. Dug put kroz institucije nije, međutim, toj listi omogućio povratak na mesto broj jedan na listiću, na kome su, osim liste vlasti, još dva izborna takmaca – Promene – dr Igor Milosavljević – Marko Ignjatović i neizbežni Žujovićevi liberali.
Uprkos teško razumljivom sukobu stranaka i studenata oko formiranja zajedničke liste i međusobnim optužbama produženog trajanja, izborni rezultati će s posebnom pažnjom biti praćeni i u Smederevskoj Palanci (38.970 birača). Žujovića u tom gradu nema, ali je ponuda na listiću bogata: osim liste vlasti, tu su i lista Ujedinjeni za Palanku – Miroslav Aleksić NPS – Miloš Parandilović NLS – NADA za Palanku, Studenti Palanke, Grupa građana Izlečimo sistem – da Palanka ozdravi, lista Mladi za Palanku – Sami protiv svih i Narodna lista – Zoran Milojković, profesor.
Kad rezultati budu poznati, biće zanimljivo uporediti ih i sa onim sa lokalnih izbora 2022, naročito u Knjaževcu, gde su liste SNS i SPS ukupno osvojile 82,5 posto glasova, Smederevskoj Palanci (77,55) i Kuli (60,4 posto glasova).
