Kad god bi se u prethodnih dvadesetak godina u analizi stanja demokratije u centralnoj i istočnoj Evropi tražio pozitivan primer, zemlja koja je tranziciju odradila kako treba, ušla u EU i NATO bez previše trzavica i izgradila funkcionalne institucije, Slovenija bi redovno bila na toj listi. Parlamentarni izbori od 22. marta 2026. pokazali su da takvi zaključci imaju rok trajanja. Ono o čemu se u Ljubljani glasalo nije bilo samo ko će formirati vladu, nego i kojim putem će zemlja krenuti u trenutku kada demokratska Evropa taj put više ne može uzimati zdravo za gotovo. Rezultat je takav da je zemlja podeljena na levo-liberalnu i desno-populističku polovinu.
Posle prebrojanih 99 odsto glasova, vladajući Pokret Sloboda osvojio je 29 poslaničkih mandata, a desno-opoziciona Slovenačka demokratska stranka 28 mandata. Iza njih su desničarski savez NSi/SLS/Fokus s devet mandata, Socijaldemokrate sa šest mandata, Demokrate desnog centra s takođe šest mandata, konspirološka Resni.ca s pet mandata, te savez levih i zelenih s još pet mandata. Premijer Robert Golob iz Slobode je tesnu pobedu dočekao porukom da su ponovili mandat i da ih čekaju teški pregovori o formiranju vlade. Lider SDS-a, Janez Janša, bio je nešto oprezniji: rekao je da slabe vlade neće sklapati i da SDS može da sačeka pogodan trenutak.
Komplikovana matematika
Matematika je jasna, ali je postizborna kombinatorika komplikovanija. Koalicioni partneri Sloboda, Socijaldemokrate i Levica zajedno imaju 40 mandata, šest manje od većinskih 46. Prirodni partner koji bi popunio taj jaz bile bi Demokrate sa svojih šest mandata, i zbir bi iznosio tačno 46. Ali predstavnici Demokrata tvrde pazar i ne žele da otkriju sve karte pre pregovora – potvrdili su jedino da će se odazvati Golobovom pozivu na pregovore. Lider Demokrata Anže Logar je vidno razočaranje svojim izbornim rezultatom pripisao polarizaciji koja je glasače gurnula ka jednoj od dve najveće stranke.
Ono o čemu se u Ljubljani glasalo nije bilo samo ko će formirati vladu, nego i kojim putem će zemlja krenuti u trenutku kada demokratska Evropa taj put više ne može uzimati zdravo za gotovo. Eventualni dolazak Janše na vlast okrenuo bi zemlju ka čvrstorukaškoj politici
S desne strane, savez NSi/SLS/Fokus dao je do znanja da ne želi saradnju sa Slobodom i Levicom, dok se unutar tog bloka čulo da bi se sa Socijaldemokratama ipak, teorijski, moglo. Konspirološka Resni.ca je već iste večeri postavila svoju cenu za ulazak u koaliciju, traži nekoliko vodećih resora koji je malo ko spreman da pruži ovoj marginalnoj partiji. Lideri Levice bez okolišanja su konstatovali da će formiranje vlade biti veoma teško. Potpredsednik vlade i ministar finansija Klemen Boštjančič najavio je razgovore sa svim strankama osim Janšinog SDS-a, naglasivši da niko ne želi slabu koaliciju od prethodne i da Slovenija, suočena s nepovoljnim spoljnim okolnostima, zahteva snažnu i odlučnu vladu. Predsednik Socijaldemokrata Matjaž Han izrazio je žaljenje što se Slovenija ponovo podelila na dva pola i pozvao sve stranke da u prvom planu imaju državu, a ne političke kalkulacije.
Iz svega priloženog može se izvesti zaključak da je na Golobu veći pritisak da formira vladu nego na Janši, koji je ostvario bolji izborni rezultat nego na prethodnim izborima, ali sigurno lošiji nego što se nadao samo par meseci unazad. Ipak, vreme radi za Janšu, njemu bi odgovarali i ponovljeni izbori, naročito ako se na Goloba sruči odgovornost oko neuspeha u formiranju vlade. Čak i ako Golob uspe da sakupi tesnu parlamentarnu većinu, ta vlada će biti vrlo nestabilna, što će približiti mogućnost održavanja prevremenih izbora, na kojima opet profitira Janša. U tom pogledu, poraz Janše deluje više kao taktički nego strateški nazadak.
Niz smena
Slovenačka politika se od nezavisnosti svodi na jednu značajnu konstantu: Janeza Janšu, lidera Slovenačke demokratske stranke i trostrukog premijera, oko kojeg se posle mandata svake vlade, bio on na vlasti ili u opoziciji, iznova okuplja uticajni politički blok. Njegova tri prethodna mandata, od 2004. do 2008, od 2012. do 2013. i od 2020. do 2022, svaki put su se završavala odlaskom, ali ne i krajem njegove političke karijere. Janša je ušao u ove izbore kao kandidat za premijera po četvrti put i dugo je vodio u anketama, mada je razlika u odnosu na vladajuću koaliciju u poslednjim nedeljama kampanje znatno smanjena.
Čak i ako Golob uspe da sakupi tesnu parlamentarnu većinu, ta vlada će biti vrlo nestabilna, što će približiti mogućnost održavanja prevremenih izbora, na kojima opet profitira Janša
Aktuelni premijer, Robert Golob, na vlast je došao 2022. na pobedničkom talasu koji se retko viđa u proporcionalnim izbornim sistemima. Njegov tada novoosnovani Pokret Sloboda osvojio je 34,5 odsto glasova i 41 od 90 mesta u skupštini, što je najbolji rezultat jedne stranke od slovenačke nezavisnosti, a zatim formirao koaliciju sa Socijaldemokratama i Levicom, koja je raspolagala stabilnom većinom od 53 mesta u parlamentu. Četiri godine kasnije, od tog entuzijastičnog zamaha malo šta je ostalo.
Golobov mandat obeležen je nizom ministarskih smena. Ministarka unutrašnjih poslova Tatjana Bobnar podnela je ostavku već u decembru 2022, zbog sukoba s premijerom oko imenovanja šefa policije. Potom su usledile smene u resoru zdravlja, pravosuđa, agrara i prirodnih resursa, svaki resor s novim licem, svaki s novim skandalom ili nesporazumom koji je produbljivao utisak nestabilne vlade. Krunski udar na reputaciju premijera bila je Litijska afera, u kojoj su pitanja o transparentnosti kupovine zgrada za potrebe pravosuđa iz decembra 2023. prerasla u dugotrajnu istragu i optužbe o zloupotrebi uticaja. Komisija za sprečavanje korupcije pokrenula je istražni postupak protiv samog Goloba, a ministarka pravde Dominika Švarc Pipan podnela je ostavku.
Opozicija, predvođena nacional-populistom Janšom, dobila je na poklon narativ kakav se samo poželeti može: vlada liberala i levičara, koja je obećala kraj Janšinog čvrstorukaškog načina vladanja, sama je nizom afera uspela da relativizuje upravo tu svoju ključnu prednost. Istovremeno, Janša je u kampanji bio znatno tiši i disciplinovaniji nego ranije, delimično i zbog internih turbulencija unutar njegove Slovenačke demokratske stranke. Krajem 2024, Anže Logar, bivši ministar spoljnih poslova i kandidat za predsednika na izborima 2022, napustio je SDS i osnovao stranku desnog centra pod nazivom Demokrate. Taj rascep je oslabio Janšu, ali je istovremeno dao više prostora za delovanje jednog novog lica koje potencijalno može biti partner i liberalima. Janša se vremenom preobrazio od liberalnog disidenta iz epohe borbe za nezavisnost u prvog saveznika Viktora Orbana u slovenačkoj politici, što nije samo ideološka metamorfoza, nego i konkretan geopolitički kurs koji zemlja može slediti ukoliko SDS formira vladu.
Koalicioni partneri Sloboda, Socijaldemokrate i Levica zajedno imaju 40 mandata, šest manje od većinskih 46. Prirodni partner koji bi popunio taj jaz bile bi Demokrate sa svojih šest mandata. Ali predstavnici Demokrata tvrde pazar i ne žele da otkriju sve karte pre pregovora
Temeljni problem stranaka levičarske i liberalne orijentacije pred ovim izborima bila je rascepkanost. SDS je prema anketama vodio s jasnom prednošću gotovo do kraja predizborne kampanje, a stranke s leve i liberalne strane scene, Sloboda, Socijademokrate, Levica i zeleni, te noviji pokret Preporod Vladimira Prebiliča, borili su se oko iste biračke baze i delovalo je da nisu samostalno u stanju da pariraju SDS-ovoj organizaciji. Preporod je, pritom, odbio zajednički nastup sa Socijaldemokratama, ali nije uspeo da preskoči izborni prag od četiri odsto, ono što mu je, međutim, pošlo za rukom jeste da baci u vetar tri procenta glasova.
Obaveštajne nameštaljke
Poslednje dve nedelje kampanje obeležio je skandal bez presedana u slovenačkoj izbornoj istoriji. Tajno snimljeni razgovori istaknutih slovenačkih funkcionera i njihovih bliskih saradnika počeli su da kruže na sajtu anti-corruption2026.com, koji nije imao naznačenog vlasnika ni urednika i bio je na engleskom, a ne na slovenačkom jeziku. Rezultati istraživanja, koje su sproveli novinari i istraživači iz slovenačkog nedeljnika Mladina i Instituta „Danes je nov dan“, ukazali su na prepoznatljiv obrazac kada su u pitanju političke i obaveštajne nameštaljke: mete su vrbovane pod paravanom britanskog investicionog fonda Stokard kapital, koji je tvrdio da traži partnere za ulaganja u centre za podatke i energetske projekte. Bivša ministarka pravde Dominika Švarc Pipan i advokatica Nina Zidar Klemenčič namamljene su na sastanke u Beču i na drugim lokacijama, troškovi puta bili su pokriveni, razgovori su snimani bez njihovog znanja, a kompanija je potom nestala s interneta.
Konspirološka Resni.ca je u noći izbora postavila svoju cenu za ulazak u koaliciju, traži nekoliko vodećih resora koji je malo ko spreman da pruži ovoj marginalnoj partiji
Datu prljavu kampanju istraživači su pripisali firmi Blek kjub, osnovanoj 2010. od strane bivših oficira izraelskih obaveštajnih organa, s predstavništvima u Tel Avivu, Londonu i Madridu. Veza s Janšom proističe iz podataka o letovima privatnog aviona koji je u decembru 2025. sleteo na ljubljanski aerodrom, uz evidenciju o još tri dolaska u periodu između novembra 2025. i februara 2026. Prema navodima gorepomenutog istraživanja, tim Blek kjuba, predvođen suosnivačem i generalnim direktorom Danom Zorelom i izraelskim generalom u penziji Gjorom Ejlandom, posetio je sedište SDS-a u Ljubljani i tamo imao sastanak s Janšom u trajanju oko dva sata.
Kampanja je proizvela suprotan efekat – umesto da predstavi uzdrmanu koaliciju liberala i levičara kao korumpiranu, ukazala je na to koliko daleko je Janša spreman da ide da bi povratio moć. Tada je već bilo jasno da bi on zaista nalikovao Orbanu, te se združio sa ostalim nacional-populistima u regionu, uključujući i Srbiju. Sličnim diskreditacijama se neuspešno poslužio i Orban u borbi protiv svog rivala Petera Mađara. Ova sramna afera je vrlo verovatno Golobu donela tesnu pobedu nad Janšom u završnici.
Ipak, pred slovenačkim liberalima tek predstoji složen pregovarački proces koji može rezultirati samo još slabijom vladom od prethodne, a to je za Goloba optimističan scenario. Ako Golob ne bude uspešan u pregovorima, očekuju ga ponovljeni izbori, na kojima je raspored snaga upitan.
