„Vučić nije iznenađen dešavanjima na Kosovu i zato nema nikakve reakcije na upad kosovske policije u srpske institucije. To je još jedna promena stanja na terenu koje Aljbin Kurti uporno sprovodi. U isto vreme, Vučić se hvali kako je ispunio sve obaveze iz francusko-nemačkog plana, ali neće da ga potpiše, za razliku od Kurtija koji hoće da potpiše, ali neće da ga sprovodi. To je jedan od načina kako se suštinski stvari menjaju, znajući da druga strana pod pritiskom ili uticajem neće ili ne sme na to da reaguje“, kaže u intervjuu za Radar Zdravko Ponoš , predsednik stranke Srbija Centar.
On ističe i da predsednik Srbije više neme kredibiliteta da insistira na simbolima srpske državnosti. „Verujem da se sve dešava u skladu sa nečim na šta je vlast pristala. Da je imala nameru nešto dobro da uradi, bar bi u nečemu uspela. To znači da je i planirano da se ništa ne uradi i ovo definitivno znači predaju Kosova. Na severu – o jugu se više i ne govori, jer je potpuno integrisan – od početka godine Srbi su uzeli 10.000 pasoša takozvane države Kosovo i više od 6.300 vozačkih dozvola. To znači da više nemaju nikakvo poverenje u institucije Srbije i ničemu se ne nadaju. Za njih je brend Srpske liste i Vučića potrošen. Sad se uzdaju samo u sebe i pokušavaju da prežive ove okolnosti“, naglašava Ponoš.
Prošle godine svedočili smo vikend ratovima zbog registarskih tablica, a sada srpske tablice ne postoje. Da li je scenario odustajanja od simbola i ono malo srpske državnosti dugo pripreman ili su se stvari promenile nakon događaja u Banjskoj?
Verujem da je Vučićeva ideja bila da simboli ostanu, a da se suština promeni. Kurti je preuzeo inicijativu posle Banjske, jer je to što je Vučić uradio potpuna brljotina, koja je napravila ogromnu štetu Srbima na Kosovu i interesima Srbije. Neki ljudi su u Banjskoj poginuli, on se igrao rata, verovatno ga je neko savetovao da radi isto što i Milošević preko Drine, stvarajući iluziju kod lokalnih Srba da mogu da se nadaju spasu iz Beograda. Taj spas nikada nije bio planiran, već je naum bio da projekat propadne, a da Beograd ne odgovara. I to se sada dešava. Zar neko misli da je budućnost Srba na Kosovu mogla da se gradi angažovanjem ljudi sa kriminalnom prošlošću, zloupotrebljavajući naboj i emocije mladog stanovništva koje je s pravom nezadovoljno i ogorčeno postupanjem Prištine? Priština je nastavila to da radi još brutalnije.
Šta u ovakvim uslovima očekuje kosovske Srbe, egzodus ili prihvatanje činjenice da će vlada u Prištini biti njihova vlast? Ima li više uopšte prostora da se situacija na terenu promeni?
Situacija na terenu će se pogoršavati sve dok se ne promeni situacija u Beogradu. Da se istrajno zastupala proaktivna politika u kojoj se traže razumna, održiva rešenja, situacija bi bila drugačija. Umesto toga, za potrebe domaće javnosti udaralo se u nacionalističke bubnjeve, a suštinski se odustajalo od svega. Taj narod nema čemu da se nada dok je ovaj režim na vlasti.
Tokom nedavne posete Emanuela Makrona, francuski predsednik je pohvalio Vučićev pristup kosovskom pitanju. Da li je ovo poslednji čin Vučićevog dogovora koji je i bio uslov za dolazak SNS-a na vlast?
Vučić na Kosovu nema više šta da isporuči. Zato je i krenuo u neke druge isporuke, jer zna da ga je na vlasti držalo isporučivanje, a to ga je i dovelo na vlast. Kosovo više nije adut, s njim više ne može da se trguje. Iskreno, pitanje je koliko stoji i ono u šta se vlast zaklinje a to je da se Kosovo čuva u Savetu bezbednosti UN? Ta valuta je u Putinovim rukama i on može da je konvertuje kad god poželi. Vučić je do sada samo obarao cenu. Zapad ima nameru da stvari dovede do potpisivanja nekog dokumenta. Vučić im je jasno rekao da je to na šta je pristao obavezujuće po Bečkoj konvenciji i da nema potrebe za potpisom. A onda se Kurti uzjogunio, nakon što je sve dobio, i odlučio da ponižava Vučića tražeći da potpiše da će predati ono što je već predao. Uz sve to, ni Srpska pravoslavna crkva više neće ni da razgovara sa Srbima na Kosovu. Čemu onda služi Crkva? Da pričuva te svetinje dok ih ne preimenuju u albanske?
Vučić na Kosovu nema više šta da isporuči. Zato je i krenuo u neke druge isporuke, jer zna da ga je na vlasti držalo isporučivanje toga što ga je i dovelo na vlast. Kosovo više nije adut, s njim više ne može da se trguje. Ta valuta je u Putinovim rukama
Najavljeno je i ponovno uvođenje vojnog roka, najverovatnije u trajanju od 75 dana. Kakav je vaš stav, budući da ste bili i načelnik Generalštaba Vojske Srbije?
Profesionalizacija je urađena deklarativno, to je odgovornost bivše vlasti. Nikad nije suštinski zaživela – to je odgovornost sadašnje vlasti. Vojska je katastrofalno nepopunjena, samim tim neobučena i operativno slabo upotrebljiva. Vučić je kupovao opremu i naoružanje kao čovek koji rado u Lidlu kupuje hobi alat da bi se hvalio na poslu i u komšiluku, a bušilicu koristi tako što je udara čekićem.
Umesto da se utvrdi odgovornost za stanje i neuspeh profesionalizacije i da se konačno uradi kako treba, vlast bi da resetuje stvar, izbegne pitanje odgovornosti i da obnovi obavezan vojni rok. To, uz njihovo redovno neprimereno petljanje politike u vojnu struku, neće rešiti problem. I deca će u takvom ambijentu udarati bušilicu čekićem.
Režim će biti u prilici da vrši indoktrinaciju mladih ljudi uveravajući ih da nas svi mrze, da će SNS da spasi srpski svet, a da je tzv. vrhovni komandant najbolji sin srpskog naroda od ameba do danas.
Potpisan je i ugovor za kupovinu francuskih aviona rafal za 2,7 milijardi evra. Mnogi analitičari su to protumačili kao zaokret Srbije prema Zapadu. Kako vi to razumete?
Makron i te kako ima razloga da bude zadovoljan, a Vučić je na njegove pohvale zbog kooperativnosti oko Kosova uzvratio tako što ga je častio sa 2,7 milijardi evra. Rafali su odlični avioni, ali je aranžman preskup za patroliranje nacionalnim vazdušnim prostorom. Ako je ideja da se ratuje sa okružnjem, tj. sa NATO snagama, to neće moći sa 12 aviona. Ako je bila logika da se priprema za sukob sa Rusijom, to može samo ako će ti avioni biti deo NATO strukture. To je u stvari bila kupovina podrške za opstanak na vlasti. Baš kao i ustupanje aerodroma u Beogradu francuskom Vansiju. Jedini orijentir režima je da se ostane na vlasti i da s nečim trguje da bi dobio stranu podršku. Bez nje ova vlast ne može da opstane, jer je domaća podrška na izmaku. Čak i uz sve krađe. I oni su svesni toga.
Da li Vučić „uskače“ u krilo Makronu, s obzirom na to da nakon odlaska Angele Merkel nema podršku Nemačke?
On kao laka devojka u barovima skače iz krila u krilo. Prvo je bila Merkelova, pa Tramp, gde je loše odigrao, pa Putin, ali je to sad zabranjeno. Sad se ponovo kladi na Trampa. Problem je što tu zabavu plaćaju građani Srbije. To je slučaj i sa kupovinom rafala, to je slučaj i sa litijumom.
Vučić je kao laka devojka u barovima, skače iz krila u krilo. Prvo je bila Merkelova, pa Tramp, pa Putin, a sad se ponovo kladi na Trampa. Problem je što tu zabavu plaćaju građani Srbije. To je slučaj i sa kupovinom rafala, i sa litijumom
S druge strane, Aleksandar Vulin se video sa Putinom, čini li vam se da Vučićeva politika „klackalice“ ipak daje neke rezultate? Videli smo i Vučićev odgovor na Putinov poziv za samit BRIKS-a, da bi odmah nakon toga reterirao i rekao da nije odbio taj poziv…
To više nije politika klackalice, navodni dobri odnosi sa Putinom su namenjeni samo domaćoj publici i to delu proruski orijentisanih glasača. Zar neko misli da je Vulin stvarno nešto ozbiljno razgovarao sa Putinom? To je trebalo da bude slikanje kako bi se prikrile neke stvari, ali je Putin pozivom na samit BRIKS-a Vučiću poslao svilen gajtan. On zna da ovaj ne sme da dođe i želi da to ogoli. Vučićeve reakcije su još veće brljotine od svega što je do sada radio. Kao da Putin nema kalendar pa ne zna da je samit u Kazanju krajem oktobra, a SB krajem septembra.
Čini se da je pitanje rudarenja litijuma ipak najviše uzdrmalo vlast, pa je Vučić minulih dana obavljao dužnosti iz kasarne u Loznici. Da li time uvlači Vojsku u politiku i šta ima da poruči građanima Podrinja koji ne pristaju na rudarenje?
On je odavno zloupotrebljava, samo posle Banjske ne sme više da se slika sa vojskom u Kopnenoj zoni bezbednosti i preti da će spasiti Srbe, nego ide da pravi vojnicima palačinke u Loznici i to u vreme dok Kurti zavodi red sa dugim cevima u severnoj Mitrovici. Zar nije bilo primerenije da vojnike izvede na pivo u kantinu, ako ne sme da šeta po gradu. Ako već zna da sprema palačinke, što ih nije spremao deci u Gornjim Nedeljicama i da vidi kako će ga dočekati deca kojoj hoće da zatvori školu i njihovi roditelji koje hoće da protera. On je otišao tamo da bi se opravdao pred Rio Tintom i kaže da je pokušao sve. To što radi osuđeno je na neuspeh i to i on vidi.
Ako Vučić već zna da sprema palačinke, što ih nije spremao u Gornjim Nedeljicama da vidi kako će ga dočekati ta deca kojoj hoće da zatvori školu i njihovi roditelji koje hoće da protera odatle. On je otišao tamo da bi se opravdao pred Rio Tintom i kaže da je pokušao sve
Može li ga to eventualno neispunjeno obećanje koštati vlasti?
Vučić će pasti na litijumu. Ako isporuči obećano, srušiće ga narod. Ako ne isporuči, srušiće ga stranci.
Kako razumete to što je Evropa očigledno spremna da zažmuri na kršenje sopstvenih vrednosti zarad ekonomskog interesa?
Vučić je Zapadu nešto kao neželjeni rođak sa sela sa kojim ne bi da se slikaju. Šolcu uopšte nije prijao onaj glamurozni doček, ali pritiska ga nemačka auto- industrija koja je u problemu. Za njih je Vučić rođak koji tuče ženu i decu, a ne smeš to da mu prigovoriš. Zašto? Zato što ti napuni korpu jagodama kad kreneš kući. Pravi gluposti jer se svađa sa komšijama, ali kad ga lupiš po prstima on se smiri.
Dok traju protesti protiv rudarenja postavlja se i pitanje uloge opozicije u njima, kakav je vaš stav?
To su protesti koje nije zapalila opozicija, nego Vučić. Njemu se desio narod i on ne zna šta će s tim. Opozicija se ponašala dovoljno odgovorno jer nije pokušala da preuzima proteste. Pitanje je da li bi mogla i da je htela. Ima i gradova u kojima su članovi opozicije bili među organizatorima, ali nikad nisu isticali pripadnost strankama. Protesti su policentrični i zato vlast ne može tako lako da ih ugasi. Da li je vreme da opozicija aktivnije učestvuje u protestima? To je stvar procene ljudi iz ekoloških organizacija koje su i pokrenule pobunu. Razgovaramo kako artikulisati akciju koja ima svoj domet na ulici, ali sama ne može da dovede do krajnjeg rezultata.
Putin je pozivom na samit BRIKS-a Vučiću poslao svilen gajtan. On zna da ovaj ne sme da dođe i želi da to ogoli. Vučićeve reakcije su još veće brljotine od svega što je do sada radio
Kako reagujete na opaske pojedinih ekoloških aktivista da ne žele da opozicija aktivnije učestvuje u protestima, iako je jasno da će njihovi zahtevi morati da se politički artikulišu?
To je razumljivo. Ovako disperzivna pobuna je dobra za ishod na ulici, ali će na kraju stvari morati da se menjaju na nekim izborima. Moramo da pokrenemo diskusiju u parlamentu, mislim da sada imamo trećinu koja je neophodna za sazivanje sednice o litijumu. Treba da isteramo vlast na čistinu, da vidimo da li hoće o tome da razgovaraju u parlamentu, da ukrstimo argumente… Ako ne žele da razgovaraju, i to je nešto. Mi ne želimo da izmeštamo protest sa ulice, već da pitanje litijuma istovremeno uvedemo u institucije.
Nakon raskola u opoziciji oko pitanja izlaska na izbore, mnogi građani su demotivisani. Kako je uopšte bilo moguće da izgubite dobijene izbore u Beogradu i kako povratiti to poverenje?
Ne slažem se, izbori su dobijeni u decembru, ali su pokradeni. Mogli su da budu dobijeni mnogo ubedljivije da je na njima učestvovao, recimo, pokret Kreni-promeni. Tada vlast ne bi mogla ni da ih pokrade. Na takozvanim izborima u junu Beograd nije mogao da se dobije. Svi smo gledali istraživanja koja su to pokazivala.
Kako ste uspeli da povučete jedini potez koji nije trebalo da povučete?
Da smo se držali politike koju smo dogovorili, vlast danas ne bi mogla da radi ovo sa litijumom. Jedan sam od onih koji je rekao da režim hoće da zbrza izbore samo da bi mogao da nastavi sa projektom Jadar i da im ne treba davati legitimitet. Vlast bi, da deo opozicije nije izašao na izbore, morala na jesen da organizuje glasanje pod mnogo boljim uslovima. Onda bismo mogli i stvari oko litijuma da menjamo u boljim okolnostima.
Može li se povratiti poverenje građana?
Šteta je napravljena i neće je biti lako sanirati. Narušeno je poverenje unutar opozicije, jer smo se bili dogovorili, potpisali da nećemo ići pod onakvim uslovima. Onda je deo opozicije odlučio da ne poštuje sopstveni potpis. To je politički legitimno, ali ima svoju cenu. Sada imamo paradoksalnu situaciju da litijumska priča može da bude kohezioni faktor opozicije i to se na neki način dešava. Nemam enormna očekivanja, ali ta stvar koja je veća od svih nas može da odigra ulogu.
Iz inostranstva su nas nagovarali da idemo na izbore pod kakvim-takvim uslovima. Jedan poziv iz ambasade koji menja sve. Sugerisano nam je da bi to bilo dobro zbog budućnosti zemlje, zbog stabilnosti. Nekima je to bilo dovoljno
Šta planirate u narednom periodu, hoćete li strpljivo čekati izbore 2027, ili ćete zbog situacije tražiti prevremene izbore?
Sretali smo se i razgovarali pre svega o litijumu. To je potencijal koji može da nas dovede za sto. Priča o izborima u ovakvim izbornim uslovima nije realna. Niko od nas ne želi da stvari menja na ulici, ali da bismo stigli do izbora, moramo se vratiti pitanju zbog koga smo se razišli – šta ćemo na izborima ako nema fer uslova?
Da li je uopšte moguće zamisliti izbore pod iole fer uslovima u situaciji kada međunarodna zajednica zarad svojih interesa žmuri na Vučićevu autokratiju?
Fer i nefer uslovi nisu binarna stvar. I na izborima u Americi ima nekih neregularnosti. Pitanje je koliki je nivo neregularnosti i da li one suštinski menjaju volju građana. Na izborima u decembru krađa u Beogradu je suštinski promenila tu volju. Oni su nam ukrali Beograd. Na republičkom nivou su krali, ali to suštinski nije promenilo stvari. Moramo da se borimo da uslovi budu elementarno prihvatljivi. Da li će to neko iz inostranstva da uradi za nas? Neće. Oni su nas nagovarali da idemo na izbore pod kakvim-takvim uslovima. Jedan poziv iz ambasade koji menja sve. Sugerisano nam je da bi to bilo dobro zbog budućnosti zemlje, zbog stabilnosti, jer samo kroz izbore stvari mogu da se menjaju. Nekima je to bilo dovoljno.
