Razgovor sa zamenicom predsednika Demokratske stranke Draganom Rakić vođen je u ponedeljak, tri dana pre no što će se ovaj broj nedeljnika Radar naći na kioscima. Njen dan je počeo presudom Apelacionog suda u Beogradu, koja potvrđuje presudu Osnovnog suda u Vršcu iz jula 2019. godine, prema kojoj treba da gradonačelnici banatskog grada Dragani Mitrović plati 100.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti. Tako je saga, koja je počela pre čak šest godina, sada dobila epilog, dakle oko dve nedelje pred lokalne izbore zakazane za 2. jun, na kojima Rakić učestvuje kao nositeljka liste vršačke ujedinjene opozicije „Vršac zaslužuje bolje“ (DS, koalicija NADA, Narodni pokret Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine).
„Gradonačelnica me je tužila zbog uvrede jer sam 2018. godine u dnevnim novinama Danas objavila tekst u rubrici ’Dijalog’ u kojem sam postavila pitanje da li ćemo ikada saznati istinu da li ju je njen stranački kolega, potpredsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Branko Malović, šamarao u njenom kabinetu. Na kraju te rečenice je bio upitnik. Oko sedam meseci ranije, poslanica Marinika Tepić u Narodnoj skupštini iznela je istu tezu, ali u formi konstatacije da je šamaranja bilo. Postavila je drugo pitanje, i to tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću – šta je preduzeo povodom istrage. Dakle, moje pitanje došlo je nakon sedam meseci ćutanja o tom slučaju nasilja. Sudski spor povodom njega trajao je šest godina – neobično dugo, s obzirom na to da je reč o jednostavnoj stvari, a sada mi je stigla i presuda da sam kriva što sam pitala“, kaže Rakić za Radar.
Zašto ste to pitanje postavili?
Tada sam bila odbornica u Skupštini grada Vršca i bila sam zabrinuta zbog glasina koje su, kako smo videli, doprle sve do republičkog parlamenta. Iz želje da institucije počnu da reaguju na vrlo ozbiljne navode i iz zabrinutosti za sve žene u gradskoj skupštini, pitala sam jesu li glasine tačne ili ne. Jer, ako tužilaštvo u Vršcu ćuti i ne sankcioniše eventualno nasilje nad gradonačelnicom, čemu mi, odbornice i administrativne radnice u skupštini, možemo da se nadamo? Ovo je presuda meni, ali je i presuda slobodi govora, demokratiji, pa i novinarima i svima nama koji se borimo protiv nasilja pozivima da institucije rade svoj posao. S druge strane, ovim se pokazuje da režim Aleksandra Vučića ima dugačke ruke i pipke koji dopiru duboko, sve do pravosuđa, i trenutak kada je presuda izrečena nije slučajan. Uverena sam da je izabran namerno – posle šest godina, i to baš u jeku predizborne kampanje za lokalne izbore.
Ovo nije prvi problem s kojim ste se lično suočili u proteklom periodu, a isto važi i za druge kandidate za odbornike s liste koju predvodite?
Otkad su naša imena javno obelodanjena, naše porodice i mi suočavamo se s neverovatnom medijskom kampanjom u lokalnim medijima, prikazujemo se u negativnom svetlu, kriminalizujemo… jednog dana sam ja Kurtijeva plaćenica i žena koja prodaje Kosovo, drugog dana kradem jabuke na pijaci, trećeg sam psihijatrijski bolesnik. Veoma širok i bogat repertoar uvreda. Kroz isto prolaze i moje kolege iz drugih stranaka i to će se, kako se kampanja bude približavala kraju, sve više pojačavati. Spremni smo za to i planiramo da, kada se izbori završe, tužimo ljude koji pišu laži i obmanjuju javnost. Inače, lokalni mediji su za nas iz opozicije zatvoreni, na delu je medijska blokada. Iz razgovora s Vrščanima sam shvatila da mnogi sugrađani i ne znaju da su 2. juna izbori i u njihovom gradu. Čuli su da se oni negde u Srbiji održavaju, ali teško nalaze informaciju da se to odnosi i na Vršac. Samo to je dovoljno da pokaže u kakvoj atmosferi i pod kakvim uslovima se borimo na lokalnim izborima.
Upravo je problem nejednake zastupljenosti u medijima bio jedan od tri glavna zahteva koalicije „Srbija protiv nasilja“ posle decembarskih izbora. DS se u raspletu našao u specifičnoj poziciji – verovali ste da izborni uslovi nisu popravljeni, ali da treba poštovati odluku većine u koaliciji, zbog čega ste se odlučili na učešće na izborima. Posle presude i tretmana kroz koji prolazite, da li i dalje mislite da je odluka da se na njih izađe dobra, pa i po cenu izrazitih neregularnosti?
Izborni uslovi nisu lošiji nego 17. decembra, ali nisu bili dobri ni 2022, niti su bili regularni 2000. godine, ili devedesetih. Osnovni politički cilj opozicije u Srbiji morao je biti očuvanje jedinstva koalicije, trebalo je da zadržimo format kome je poverenje pre pola godine dalo oko milion građana. Greška je što nismo istrajali, verujem da je trebalo ili da svi izađemo ili da svi bojkotujemo. Kada imate koaliciju od devet političkih entiteta, normalno je da će biti sukoba mišljenja, a DS je uradio sve što je do njega da zadrži jedinstvo i ponaša se u skladu s odlukom koju je donela većina, što je osnovni princip demokratije, kao što to radi i na nivou sopstvenih političkih organa. Manjina poštuje odluku većine, a onda zajedno u javnosti branimo stav koji je izglasan. Tako smo uradili i u SPN. Međutim, kada smo videli da neće biti jedinstva u bojkotu, a naročito kad smo videli da će neke organizacije bojkotovati beogradske izbore, ali učestvovati na izborima u drugim mestima, doneli smo jedinu moguću odluku. Učestvovaćemo na izborima u potpuno neravnopravnim uslovima jer je to bolje i za građane i za opoziciju, a gore po vlast protiv koje se borimo
Da li je tada strategija bojkota izgubila legitimitet?
Bojkot kao tema postoji samo u Beogradu! Ni u Novom Sadu ili Vršcu, ni u Valjevu ili Sremskoj Mitrovici, nego samo tamo gde smo mogli da odnesemo važnu pobedu, samo da smo ostali jedinstveni. U Vršcu smo čak i proširili format opozicionog delovanja time što su nam se Novi DSS i POKS pridružile na listi. Sada me sugrađani pitaju: sjajno što ste se udružili, pa zar niste tako mogli i u Beogradu? Autokratski režim možemo da pobedimo samo ako nastupamo zajedno i ako nam se pridruže građani koji su zainteresovani da menjaju Srbiju nabolje. Pokazalo se u mnogim mestima da je to neophodno jedinstvo u akciji lakše postići u učešću na izborima nego u bojkotu.
Do pred kraj roka za predaju lista, činilo se da će na listićima biti samo dve opcije, režimska i „Vršac zaslužuje bolje“, što bi stvorilo referendumsku atmosferu, pa se odjednom pojavila lista tek osnovane grupe građana „Biram Vršac“, na kojoj su članovi SNS-a i SPS-a
Imali ste sastanke s predstavnicima ODIHR-a, a u nedavno objavljenom izveštaju ovog tela za period od decembarskih izbora do danas stoji da preporuke uglavnom nisu ispunjene, da sve prolazi u atmosferi dominacije vladajuće stranke, ali i fragmentisanosti opozicije. Kako su sastanci izgledali, kako ljudi iz ODIHR-a reaguju na situaciju u Srbiji?
Oni ovih dana obilaze čitavu Srbiju, pa su bili i u Vršcu. Inače, OEBS šalje posmatrače na parlamentarne izbore, nije njihova praksa da to rade na lokalnom nivou, a to proširenje aktivnosti nam šalje jasan signal da izborni uslovi u Srbiji generalno nisu dobri i da oni to znaju. Oni mogu da ukažu na probleme u Srbiji, a ne da ih reše. To moramo da uradimo sami. Inače, OEBS uvek sugeriše da se borba za izborne uslove vodi institucionalnim putem, da se izlazi na izbore, a ne da se bojkotuje. Udružena opozicija Vršca sastala se s njima i iznela im sve probleme s kojima se suočava. Potpuna medijska blokada, zbog čega ne možete da se predstavite biračima. Ne možemo niti jedan od nekoliko desetina bilborda u gradu da iznajmimo, jer se vlasnici firmi koje se time bave plaše da će imati probleme. Postoji i trend lažnih lista. Vršac je u tom smislu specifičan – do pred kraj roka za predaju lista, činilo se da će na listićima biti samo dve opcije, režimska i „Vršac zaslužuje bolje“, što bi stvorilo referendumsku atmosferu, pa se odjednom pojavila lista tek osnovane grupe građana „Biram Vršac“, na kojoj su članovi SNS-a i Socijalističke partije Srbije i niti jedan član neke od organizacija koje pod sličnim nazivom nastupaju drugde u Srbiji. Recimo, „Biram Beograd“ izlazi na izbore i zna se ko je na toj listi. „Biram Vršac“ je surogat koji služi da zbuni građane, otkine glasove, a njihovim učešćem lista vladajuće koalicije ima većinu na biračkim mestima i među članovima Gradske izborne komisije. Nama to pokazuje da nas se vlast plaši.
Vlast istovremeno skriva izbore, sklanja opoziciju i postavlja svoju, ali i sebe stavlja u prvi i jedini plan. Da li je uopšte moguće probiti se kroz tu maglu do građana?
Zrenjanin i dalje nema fabriku vode, a živimo u 21. veku, ali je zato dobio postrojenje za proizvodnju guma Linglong, koje najviše zagađuje životnu sredinu. Sličnih primera je mnogo. Aleksandar Vučić i SNS su svesni da su loše upravljali našim gradovima. Zato i vode kampanju na lokalu koja je mirna i tiha. Svakako će izvući svoje glasače na birališta, a njihovi birači su ili ucenjeni ili zaplašeni, kao što su na primer primaoci socijalne pomoći, kojima se otvoreno preti da će, ako ne glasaju, socijalnu pomoć izgubiti, kao i neke pogodnosti koje su do tada imali. Brojevi njihovih telefona nalaze se na spiskovima kapilarnih glasova. U Vršcu, SNS drži direktore svih javnih preduzeća u v. d. stanju, ponekad i po sedam godina, što je potpuno van zakona, pa ti direktori moraju da vrše pritisak na svoje zaposlene, prete im da će ostati bez posla ako ne glasaju za listu Aleksandra Vučića. Ucenjuju se čak i preduzetnici kojima se preti slanjem finansijske inspekcije, ili da neće moći da učestvuju na tenderima koje raspisuje grad. SNS na ulicama ne radi upadljivu kampanju upravo da ne bi iritirao i motivisao nezadovoljne birače da 2. juna izađu i glasaju protiv njih.
Smena autokratskog režima je proces, a svaki proces ima svoje faze. Nije ovo boks, pa da opozicija može da plasira jedan precizan i snažan udarac kojim će nokautirati režim. Nadam se da su izbori 2. juna pretposlednja faza procesa rušenja kriminalnog režima Aleksandra Vučića
Koliko u Vršcu ima lokalnih medija?
Nijedan, ako ubrajamo one koji poštuju zakon i Ustav, to jest koji blagovremeno i istinito informišu svoje građane. Zvanično, imamo dve lokalne televizije, dvoje štampane novine i možda dva portala. Svi se finansiraju iz budžeta grada i dobijaju milionske iznose. Nijedan nije našao za shodno da makar objavi vest da Vršac ima narodnu poslanicu, dakle svoju predstavnicu u Narodnoj skupštini, u već dva mandata. Njima intervju sa mnom ili vest o nečemu što sam uradila nije dovoljno važno za objavljivanje. Više sam gost na medijima u Beogradu, Novom Sadu ili nekom drugom gradu nego u mestu gde živim, gde plaćam porez. Ovde nijedan novinar nema hrabrosti da me pozove da pričamo ovako kako pričamo vi i ja. Lokalna opoziciona scena u vršačkim medijima ne postoji, a kada se nešto o nama i objavi, u pitanju su najgore laži koje nas predstavljaju kao državne neprijatelje, kriminalce, lopove…
Ipak, našli ste način da razbijete blokadu pokretanjem svojevrsnog otvorenog radija. O čemu se radi?
O vidu građanskog, političkog otpora jednoumlju. Na trgu u centru Vršca smo postavili štandove i improvizovali atmosferu radio-emisije u kojoj imamo voditeljku i jednog gosta. U subotu je to bio Srđan Milivojević iz DS-a, a danas će to biti Miroslav Aleksić, predsednik NPS. Građani se plaše da nas javno podrže, u malim sredinama postoji strah od odmazde SNS-a, koji je mnogo veći nego u Beogradu. Problem je čak da vam neko mahne ili se s vama pozdravi kada se s njima mimoilazite, a kamoli da neko dođe i otvoreno vas podrži na nekom opozicionom skupu. Zato smo radio-emisiju upriličili tako da građani sede u kafićima i slušaju razgovore. I dosta dobro reaguju. Jedno od naših najvažnijih obećanja je da će se odluke o razvoju Vršca donositi u našoj, lokalnoj skupštini, a ne u centrali SNS-a u Beogradu ili Pančevu, što je do sada bio slučaj. Posledica toga je da su sve javne nabavke u Vršcu dobijale firme bliske SNS-u. Recimo, da sada nema izbora, ne bi se baš sad popločavao i renovirao trg. A taj posao je dobilo preduzeće „Srem put“ iz Rume, koje je zaključilo desetogodišnji ugovor s gradom Vršcem o javno-privatnom partnerstvu na održavanju puteva. Naravno, bliski su SNS-u. Zar nije bilo neke firme bliže od 150 kilometara od Vršca da joj se poveri taj posao?!
Zagovornici bojkota tvrdili su da je rast političkih organizacija u aktuelnim okolnostima neprirodan, a zagovornici izlaska na izbore govorili su da je bojkot na lokalnom nivou smrt za infrastrukturu. Šta u praksi znači učešće, odnosno neizlazak na lokalne izbore?
Promene režima nema bez ljudi na terenu, a DS je stranka običnih ljudi koja ima lokalne odbore skoro svuda u Srbiji. Lokalni izbori su veoma važni, zato što motivišu ljude da uđu u politiku. Ja sam u politiku ušla s lokalnog nivoa, pa i ovu presudu sam zaradila jer sam pisala tekst kao odbornica lokalnog parlamenta, duboko zabrinuta za svoju bezbednost, kao i bezbednost drugih žena i muškaraca u vršačkoj skupštini. Pokazalo se da se delegitimizacija Vučićevog režima sigurno neće desiti bojkotom lokalnih izbora. Pitamo se zašto nema novih ljudi, žena i mladih u politici – zato jer u mnogim gradovima dugo nije bilo lokalnih izbora zbog prethodnog bojkota, a većina ljudi u politiku ulazi upravo na lokalnom nivou. Neorganizovani otpor deluje kao donkihotovska borba, a stranke su te koje kroz lokalne odbore i saradnju sa sindikatima, udruženjima i javnim ličnostima tu borbu mogu da organizuju u široki front. Predsednik DS Zoran Lutovac je to imenovao „društvenom opozicijom“. Da bi borba protiv autokratskog režima bila uspešna, mora biti organizovana, a na čelu te borbe moraju biti dobro organizovane stranke sa razvijenom mrežom lokalnih odbora.
Predsednik Vučić je otprilike ocenio odluku dela opozicije da na izbore izađe kao dokaz da vera u njihovu regularnost postoji. Kako ocenjujete ovaj argument, može li biračima da zvuči logično?
Upravo je obrnuto. SNS je usvajanjem izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku potvrdio da nešto debelo nije bilo u redu s izbornim uslovima u decembru. Naše učešće na ovim izborima posledica je uverenja da moramo koristiti svaku mrvicu prostora za opoziciono delovanje koje će nam kasnije biti oslonac za konačnu smenu ovog režima. Smena autokratskog režima je proces, a svaki proces ima svoje faze. Nije ovo boks, pa da opozicija može da plasira jedan precizan i snažan udarac kojim će nokautirati režim. Nadam se da su izbori 2. juna pretposlednja faza procesa rušenja kriminalnog režima Aleksandra Vučića. Na izbore izlazimo s dubokom svešću da izborni uslovi neće bili idealni, ali to nikada neće ni biti, pod ovim režimom. Uvereni smo da u nekim gradovima može da dođe do smene vlasti i da na nekim mestima opozicija može da napravi odličan rezultat. Novi opozicioni odbornici u lokalnim parlamentima svakako će biti dobra poluga za dalju borbu.
Ovde nijedan novinar nema hrabrosti da me pozove da pričamo ovako kako pričamo vi i ja. Lokalna opoziciona scena u vršačkim medijima ne postoji
Oko izmena spornog zakona – Miloš Pavlović iz NPS i Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta ukazali su da postoje zapisnici koji mogu da dokažu da je dogovor vlasti i opozicije podrazumevao da se one mogu odnositi samo na birače, ne i na kandidate za odbornike. S druge strane, predsednik beogradskog odbora DS Branimir Kuzmanović rekao je da je ipak moglo da se pretpostavi da će vlast izmene zloupotrebiti, pa da će probati da obore liste na kojima su kandidati koji su promenili adresu prebivališta posle 3. jula prošle godine. Brinu li se SNS i „zabrinuti građani“ za regularnost izbornog procesa ili je reč o taktici umaranja opozicije?
Branimir Kuzmanović je iskusan političar i znao je ko nam sedi preko puta. Naprednjacima data reč i zakon ništa ne znače i iskoristiće svaku priliku da destabilizuju i kompromituju opoziciju, kako bi ljude koji bi inače glasali za nas udaljilo od te odluke. Zato je na to i upozorio kolege iz opozicije i bio je u pravu. Zakon jeste bio na našoj strani, ali je cilj režima bio da nam se nanese politička šteta. Nažalost, u tome su delimično uspeli, iako su na kraju sve opozicione liste koje su ispunjavale uslove proglašene.
Prigovori na liste su uglavnom podnošeni u onim opštinama u kojima je opozicija u decembru osvojila vlast ili bila blizu da to uradi (Novi Beograd, Voždovac, Rakovica, Vračar, Stari grad), ali i u Jagodini… iznenađuje li vas ta selektivnost u problematičnim opštinama, ali i činjenica da su sporne bile uglavnom dokazano opozicione liste?
Selektivnosti je bilo i po pravilu su to bile liste koje su u svojim lokalnim sredinama predstavljale pretnju po vlast. Slučajnosti nema. SNS ni predsednike mesnih zajednica ne prepušta slučaju, a kamoli lokalne izbore. Jedini cilj ujdurme oko prihvatanja neosnovanih prigovora nekih takozvanih zabrinutih građana, koji su imali uvid u informacije koje bi trebalo da su dostupne samo policiji i službama bezbednosti – jer, obični građani ne mogu da znaju kad je ko menjao prebivalište – a potom i ujdurme oko toga da li će liste proći ili ne, bio je da se pokolebaju birači opozicije i da 2. juna odluče da ostanu kod kuće. Jer, kako će neko ko ne može pravilno da popuni izbornu listu sutra da vodi lokalne samouprave?! I neko će se sigurno upecati na ovu podmetačinu režima, a naprednjacima je dovoljno da bar nekog prevare.
Građani se plaše da nas javno podrže, u malim sredinama postoji strah od odmazde SNS-a Problem je čak da vam neko mahne ili se s vama pozdravi
Kome odgovara bojkot?
Samo SNS-u. Zato po Beogradu i ispisuju grafite u kojima pozivaju na bojkot, a za to koriste žuto-plavu kombinaciju boja, što su boje DS-a, da bi dodatno zbunili opozicione birače.
Očekujete li da 2. juna dođe do promene vlasti negde u Srbiji?
Naravno, uvek igramo na borbu i pobedu. Sve opozicione stranke izlaze na lokalne izbore i nadam se da ćemo posle 2. juna biti jači, s nekim novim iskustvom, i, ako budemo mudriji i pametniji, potom ćemo napraviti širu i jaču koaliciju koja može da donese promene celoj Srbiji. Građani su nam više puta stavili do znanja da će nas podržati ako smo jedinstveni.
Pomenuli ste jedinstvo – da li će raskol unutar SPN ubuduće uticati na dosadašnji zavidni nivo saradnje njenih članica, počevši od Narodne skupštine, gde svaka ima svoje predstavnike?
Termin „raskol“ nije adekvatan. U Novom Sadu sve lokalne organizacije stranaka koje su se udružile u „Srbiju protiv nasilja“ i dalje deluju zajedno i čak su napravile zajedničku listu sa ostalim opozicionim koalicijama i strankama. U Valjevu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, na još mnogo mesta opozicija sarađuje i nastaviće da sarađuje jedinstveno. Ozbiljni smo, iskusni, svesni smo svoje istorijske odgovornosti i znamo da ova borba ima smisla samo ako svoje različitosti, razmirice i sujete ostavimo po strani zarad zajedničkog cilja, a to je smena autokratskog režima.
Ceo intervju sa Draganom Rakić u video-formatu pogledajte na vrhu teksta.