Na priču Dragana Đilasa o farmerkama predsednika Srbije od 1.800 evra, potkrepljenu fotografijom pokazanom u direktnom prenosu sednice Skupštine Srbije, Aleksandar Vučić hitno je odgovorio iz Njujorka, gde je govorio pred Generalnom skupštinom UN. Zato intervju sa najnapadanijim liderom opozicije počinjemo pitanjem da li neko čuva skupocene felne koje mu je Vučić zauzvrat „pronašao“ dok razgovor traje.
„Felne, prekidače i interfon… Jeste to da se čovek smeje, ali i da se strašno zabrine. Predsednik države iz Njujorka, gde se navodno bori za naše interese, bavi se izjavom jednog čoveka iz opozicije. I pri tom opet laže. Kakvi džipovi, kakve felne?! Moj brat navodno ima 35 nekretnina? Naravno da je to laž, jer ima dve nekretnine. O meni lično je predsednik lagao kad je tri puta iz Emirata i Katara rekao da imam račun na Mauricijusu. Tako je sve počelo, na kraju se pokazalo da čak nema ni banke na Mauricijusu, a kamoli računa. Lagao je da sam ukrao 619 miliona, lažu svašta svaki dan, laže i o drugim ljudima koji kažu svoje mišljenje, laže o vašim kolegama novinarima, o ljudima iz kulture, o običnim ljudima. Laže ovaj narod za Kosovo, za navodne ekonomske uspehe. Kad predsednik toliko laže, onda Srbija postane zemlja laži, a to nikad ne završi dobro“, kaže Đilas.
Da li Vučiću pravi problem ta priča o luksuzu ili to mašinerija može rutinski, po šablonu, da prekrije?
Uopšte me ne interesuje šta predsednik nosi. Ideja mog govora je da je predsednik dužan da objasni od kog novca živi on, njegova porodica i njegova okolina. Predsednik nikad nije radio u privatnom sektoru, nego prima državnu platu od prvog zaposlenja, a znamo kakve su državne plate. Suština je odakle to, a druga suština je da li je moralno da predsednik države u kojoj nema za prosvetare, čiji zahtev je plata 105.000, ima para za farmerke čija jedna nogavica košta 105.000?!
Treća suština je da Vučić u 13. godini vladavine kontroliše sve osim opštine Medijana i ima snažnu podršku i Zapada i Istoka. Nije li to znak da je vreme za radikalniju reformu opozicije?
Predsedniku veruju samo oni koji ne mogu da čuju drugačije mišljenje. Veruju mu oni koji gledaju njegove medije, sa kojih se on ne skida, gde se napadaju ljudi koji drugačije misle, gde se vrlo retko može čuti istina. Za njega glasa i jedan deo ljudi isključivo iz interesa, to je sad već veliki sloj, jer je pljačka zemlje ogromna. Uz sve to, uz sve medije, uz kupljene birače, uz ljude koji moraju da glasaju da bi zadržali ili dobili posao, uz dovođenje birača, SNS i Aleksandar Vučić ne mogu da dođu do 50 posto.
Uz sve medije, uz kupljene birače, uz ljude koji moraju da glasaju da bi zadržali ili dobili posao, uz dovođenje birača, SNS i Aleksandar Vučić ne mogu da dođu do 50 posto
Ali i dalje imamo zarobljenu državu. Posao opozicije je da tu državu oslobodi. Šta je vaš plan?
Ja mislim da je oslobađanje države posao svih ljudi koji u toj državi žive i žele da nastave da žive, a da opozicija treba da artikuliše političke stavove. Opozicija je pravila greške. Ko radi, taj i greši. Drugo, u opoziciji su ljudi koji su spremni da se danas bave politikom i da prolaze pakao. Ja sam ekstremni primer, to će se verovatno izučavati jednog dana na Fakultetu političkih nauka, ali sve moje kolege, sve vaše kolege koje govore istinu, svi ljudi s univerziteta koji kažu istinu, prolaze pakao. I ti ljudi ne odustaju, oni se i dalje bore. Pomenuli ste malopre Zapad, Istok. Vučić je čovek koji je napravio od Srbije modernu koloniju svih koji imaju neki interes ovde. Amerikancima je prihvatio da uradi sve ono na Kosovu što je uradio, Behtel dobija poslove, hoće da kopa litijum, izvozi oružje u Ukrajinu, oni zadovoljni. Francuzima je dao Aerodrom na nameštenom tenderu, spalionicu otpada koja je deset puta skuplja nego projekat koji je u moje vreme napravljen, sad kupujemo rafale, hoćemo da kupujemo neke mobilne nuklearne elektrane, Nemce zadovoljava kroz litijum, Rusima omogućava da vade iz NIS-a ogromne ekstraprofite, ne uvodi sankcije pa Putin može da kaže da je neko na njegovoj strani, sa Kinezima je potpisao ugovor o slobodnoj trgovini koji je katastrofalan za Srbiju, dobijaju poslove bez tendera. Svima ispunjava sve i svima plaća, ali ne zavuče ruku u Stefano Ricci farmerke da plati, nego u budžet Srbije i džepove građana Srbije. I onda ga svi oni vole.
Gde ste vi kao proevropska organizacija posle otvaranja teme litijuma? Imate li i dalje zapadne prijatelje kao u vreme internacionalizacije priče o izbornoj krađi?
Siguran sam da imamo. Veći broj ljudi u Evropi vidi EU sa evropskim vrednostima u koje ija verujem i to su pokazali kada su ovde kradeni izbori. A to što je Šolc došao – to je da bi dobio poene kod svoje auto-industrije i građana Nemačke, ne zato što ga je zvao Vučić. Ja nemam nikakav problem s tim, mislim da svaka država ima svoj interes. EU ima interes da ne zavisi za litijum od Kine. Mi treba da vidimo šta je interes Srbije. Ja mislim da je interes Srbije da sačuva vodoizvorišta, da sačuva prirodna bogatstva, da ne treba da ukine Rudarsko-geološki fakultet kao što se neki zalažu, ali da ne treba da se razvijamo tako što ćemo da otvorimo 50 rudnika širom Srbije. Stav SSP nije među ekstremnim stavovima koji se čuju na našoj javnoj sceni – ne nikada, za hiljadu godina itd. Otkud mi znamo šta će biti za 50, 100 godina? Ono što znamo sigurno je da se u ovom trenutku nigde u Evropi ne vadi litijum.
Ali se Nemačka ozbiljno sprema.
Kad se Nemačka spremi i kad počne da vadi litijum sa tehnologijom koja ne zagađuje životnu sredinu i kad Srbija postane država u kojoj ne možete da kupite ministre, predsednike ili nekog Peru na rampi koji će za 500 evra da kaže – teraj taj kamion, onda možemo da otvorimo stručnu raspravu da li treba raditi ili ne. U ovom trenutku ne postoji nijedan uslov. Drugo, imate Bor. Može li država u Boru da pokaže da može da kontroliše sve parametre i da nema zagađenja, nego deca tamo udišu arsen 30, 40 puta više nego što je dozvoljeno? Evo, imate Bor, gospodo, pokažite da država radi. Ne radi država.
Može li država u Boru da pokaže da može da kontroliše sve parametre i da nema zagađenja, nego deca tamo udišu arsen 30, 40 puta više nego što je dozvoljeno? Evo, imate Bor, gospodo, pokažite da država radi. Ne radi država
Danas ste bili u sudu, znači da verujete da radi državno pravosuđe.
Ja nemam drugi način da dokažem da lažu o meni. Bilo je vrlo efektno kad sam na predlog jednog čoveka sa Tvitera doneo 130-140 presuda od sto i nešto sudija, koliko je tada bilo. Jednu jedinu presudu sam pravosudno izgubio, od Siniše Malog, gde je prvostepeni sud presudio u moju korist, pošto me zvao lopovom i kriminalcem, a onda se organizovalo veće za apelaciju koje je reklo da je to politički govor. I to je jedina takva presuda u Srbiji. Ne tužim zbog para, te pare dajem u humanitarne svrhe. Sad mi je ćerka rekla za pet dečaka koji imaju neku bolest mišića i organizaciju Jedro koja skuplja pare za terapiju, pa sam pare koje sam dobio od Pinka uplatio tamo.
Zalažete se za zakon o potpunoj zabrani izvoza ruda iz Srbije. Ima li to igde?
Ima, po afričkim zemljama koje nisu drugačije mogle da se izbore sa korupcijom i pljačkom njihovih rudnih bogatstava od strane multinacionalnih kompanija. O tome može da vam priča moj kolega Dušan Nikezić. To može da se reši na razne načine – ogromnom taksom za vađenje, ili direktnom zabranom za koju se ja zalažem. Ziđin izveze 700 miliona evra proizvoda iz Bora, izveze 1,35 milijardi dolara rude i koncentrata rude i na to Srbija dobija pet posto, 50 miliona. Mislite da je to normalno, moralno, biznis opravdano? Ja mislim da nije. Mislite da je normalno da NIS ima milijardu maltene dobit u vreme korone zbog cena? Mislim da nije. Znači, mi kažemo – ovo su pravila, ona će važiti od tad i tad. I svako mora da poštuje pravila.
U stvarima koje su od nacionalnog interesa – da li je to borba protiv iskopavanja litijuma, ili ovoga što vlast dozvoljava na Kosovu, ili je to borba za izborne uslove, opozicija mora da sarađuje. Ne vidim tu nikakav problem
Sad bi vam rekli da ta pravila niste postavili u vreme prodaje NIS-a.
Ja se slažem, ali za greške koje je DS pravio u vođenju države platio je cenu na izborima 2012. Ako ćemo se stalno vraćati na to, onda nikad više ne treba praviti izbore. To je ta priča da smo svi isti. Kampanju „svi su isti“ Vučić sprovodi od prvog dana i to prihvata i deo medija i analitičara. Njegove birače baš briga da li su isti. Kod njih pređe Martinović koji kaže za Vučića da je mafijaš, pa nema problema, Jovanov je bio DSS i kritikovao ga, nema problema… Našim biračima bi to bilo strašno. Sad je glavna kampanja da smo Vučić i ja u dilu, pa mi se Vulin zahvaljuje što postojim. Vučić i ja smo u dilu?! Pa super, taj dil je fenomenalan, tako što mi tuku decu u školi, starija su morala da odu, prijatelje mi hapse, protiv najbližeg saradnika i prijatelja devet puta su dizali optužnicu, devet puta ju je apelacijaoborila, ljudi ne mogu da uđu u zemlju, prete im hapšenjem, tuku mi prijatelje, svaki dan čitam koga sam ubio, prebio… To moja deca čitaju, to sve ostavlja posledice, ali dobro, ovde teorije zavere najbolje uspevaju.
Kad ćete imati priliku da pokažete da niste svi isti? Evo ga dr Milić pravi organizaciju koja ima republičke ambicije…
Zar nije on rekao da neće na republičke?
Bio je rekao da neće, sad se sprema. Imate li vi očekivanja da će biti tih izbora, koje ste i tražili kad je otvorena priča o litijumu?
Mislim da dr Milić ima dobru premisu kada govori da centralna Srbija dobija mnogo manje nego Beograd. Kad sam bio gradonačelnik Beograda zvanično smo se kao vlast odrekli svih transfera sa nivoa republike. Decentralizacija Srbije je suština. Ne može Beograd da ima iz transfera za pet godina devet milijardi, a Niš 300 i nešto miliona. Tu je dr Milić potpuno u pravu, samo ga molim da ne govori Beograd i beogradizacija. To nema veze s Beogradom, to ima veze s ljudima koji su vlast, to su Vučić, Siniša Mali, do juče Ana Brnabić, sad Vučević. Ja očekujem da parlamentarni izbori budu pre roka. Jedan od razloga je što Vučić nije glup, on zna da ne sme da napravi u isto vreme i nove predsedničke i parlamentarne, jer može da prođe kao neki koji su to pre njega uradili. Zbog toga parlamentarni sigurno moraju da budu pre predsedničkih izbora, jer mu tako ostaje još predsedničkog mandata da nešto uradi. Sa druge strane, on vidi da su građani sve nezadovoljniji. Danas već i po istraživanjima NSPM Đorđa Vukadinovića, 50 posto ljudi smatra da Srbija ide u lošem smeru, a samo 33 posto u dobrom. Zato, što bude više odlagao izbore, imaće gori rezultat po SNS. Drugo, izbori nastaju kao posledica krize u društvu, a ako neko ima krizu onda smo to mi. To su sve argumenti koji vode ka nekim izborima, a to mogu biti vanredni parlamentarni već sledeće godine, 2025. Apsolutno sam siguran da ako ih ne bude krajem sledeće godine, biće već početkom 2026.
Može li razlog za raspisivanje prevremenih izbora da bude pokušaj da napravi drugačiju većinu, kako bi mogao da izbor predsednika prebaci u parlament?
Kako će da napravi tu većinu, to ne razumem iz vašeg pitanja.
EU ima interes da ne zavisi za litijum od Kine. Interes Srbije je da sačuva vodoizvorišta, da sačuva prirodna bogatstva I ne treba da se razvijamo tako što ćemo da otvorimo 50 rudnika širom Srbije
Inženjeringom za koji je pokazao izuzetnu sposobnost.
Ne vidim takvu mogućnost, ne znači da ne može da pokuša. Ako bude po stoti put pogazio svoju reč i ne bude napustio politiku po isteku drugog mandata, mislim da je njegova želja da pređe na funkciju premijera, ali rezultat izbora neće biti takav da mu to omogući. Po onome što u ovom trenutku vidim, vlast koju čine SNS i SPS je negde na oko 47 posto glasova. Opozicija, u nadi da svi kažu da su opozicija da jesu opozicija, na 43 je posto, manjine su oko tri, tri-četiri posto su stranke koje se pojavljuju na izborima a ne prelaze cenzus i oko tri posto su nevažeći listići. I to vam je danas realnost na nivou Srbije. Godine 2016. na izborima su SNS, SPS i radikali osvojili 67 odsto.
Istraživanje je rađeno pre nego što se pojavio dr Milić sa svojim planom za republičke izbore. Može da se pojavi i neko drugi, da zbuni birače.
Ne mislim da dr Milić sarađuje sa naprednjacima, ali dva odbornika sa liste su ga napustila i sarađuju sa naprednjacima. Vučić radi jednu stvar jako dobro. On zna da ga sa vlasti ruše opozicione stranke koje dobiju podršku naroda i onda gadi te stranke. Neki ljudi iz opozicije daju narodu argumente da kažu da tu ima istine. I onda se pojavljuju grupe građana na lokalnim izborima od kojih 90 posto posle uđu kolektivno u SNS. Ili uzmu dva-tri njihova odbornika, kao u Ljigu, i naprave vlast. Kad nemate stranačke organizacije nego ad hoc grupe, onda nemate nikakve kontrole i ne može se znati šta će se desiti.
Ta opasnost bi bila manja kada bi opozicija bila snažnija. Koliko sada imate lokalnih odbora?
Trenutno SSP ima 120 odbora po Srbiji, od kojih su 60 pravi odbori koji mogu da iznesu izbore, 30 možda mogu da iznesu uz veliku podršku centrale, a 30 čine deset, petnaest ljudi koji rade, imaju kancelarije, ali teško da mogu samostalno da izađu na izbore. Mogu samo u koaliciji sa ostalim opozicionim strankama pa opet svi zajedno da budu u problemu da organizuju ne samo kandidate za odbornike, nego kontrolore i sve ostalo. To je realnost, a mi smo najorganizovanija i najveća opoziciona stranka.
Kad ćete rešiti taj problem?
Neće on nikad biti potpuno rešen dok su ovi vlast. Kad uđete u opozicionu stranku može dete da vam bude izbačeno iz vrtića, da vam razbiju glavu, zapale auto, da vas otpuste s posla. Aktivisti opozicionih stranaka na lokalu su heroji. Ako mislite da ćemo biti u situaciji da pokrijemo sva moguća biračka mesta i da se sve kontroliše po selima gde glasa 30-40 ljudi, mislim da to neće biti realno. Naš projekat je da kontrolišemo bar 95 posto glasova.
Možete li to da postignete do kraja sledeće godine?
Možemo. Kao jedna stranka, ne. Kao opozicija, apsolutno da. U stvarima koje su od nacionalnog interesa – da li je to borba protiv iskopavanja litijuma, ili ovoga što vlast dozvoljava na Kosovu, ili je to borba za izborne uslove, opozicija mora da sarađuje. Ne vidim tu nikakav problem. Zato se trudim kada govorim o stvarima koje nisu korektne od nekih kolega iz opozicije da ne koristim teške reči. Pozivam uvek na saradnju.
Ne može Beograd da ima iz transfera za pet godina devet milijardi, a Niš 300 miliona. Tu je dr Milić potpuno u pravu, samo ga molim da ne govori Beograd i beogradizacija. To nema veze s Beogradom, to ima veze s ljudima koji su vlast
Teže reči koristite u otvorenim pismima ambasadoru Hilu. Šta očekujete od tih pisama?
Od Hila očekujem da bude pravi ambasador jedne velike zemlje koja je pre 50 godina bila pojam slobode u svetu, a danas je daleko od toga.
Mislite da on radi na svoju ruku, da to nije zvanična politika?
Prvo, ne mislim da su ambasadori mnogo bitni. Mi ovde glorifikujemo te ljude. Ne mislim da gospodin Hil određuje američku politiku, on je sprovodi ovde. Američka politika prema Srbiji je podrška Aleksandru Vučiću zbog toga što radi na Kosovu i što izvozi oružje i municiju Ukrajini. Ali gospodin Hil dozvoljava sebi da daje izjave koje izlaze iz mandata i da, po mišljenju ljudi koji su stručniji od mene, krši bečku konvenciju. On dozvoljava sebi da nam kaže da idemo kući da slavimo praznike i da se ne bunimo zbog pokradenih izbora?! Dozvoljava sebi da uđe u parlament Srbije kad pregovaramo o izbornim uslovima, a nema nikakve osnove da bude tamo i kaže – naš stav je da ne treba da se ne izlazi na izbore. Tad sam mu rekao da, pošto je postao najveći bot SNS-a, možda da se javi da mu daju jedno četiri televizora, pošto oni poklanjaju televizore svojim botovima, pa da gleda šta se na Pinku priča. Na kraju je prešao svaku meru kad je rekao da su ljudi koji su u protestu protiv zapadnog puta Srbije. Čitav život sam u borbi za Evropu – od Radija B92, Radio Indexa, studentskih demonstracija, ulaska u politiku. Tvrdim da je Srbija deo Evrope, da smo ginuli za njenu slobodu, da ne može niko da nas izbaci iz Evrope iako bi neki hteli. Nema boljeg života bez Evrope – pa Rumunija je došla na 80 posto prosečne plate Evrope, a mi smo na 41 odsto. Otvoreno to kažem gospodinu Hilu, kao što mu otvoreno kažem, kad me zove na prijem zanjihov praznik 4. jul, čestitajući američkom narodu veliki praznik, da niko iz SSP neće doći ne zato što smo zauzeti, nego zato što mnogo američkih funkcionera, uključujući njega, podržava Vučića, koji uništava demokratiju, sprečava put Srbije u Evropu, kriminalizuje zemlju… I zato što nećemo da budemo na istom mestu sa ljudima iz Pinka, Kurira..
Postoji mišljenje da bez zapadne podrške nema promene vlasti.
Ja bih malo okrenuo priču – da Vučić nema podršku Zapada, on bi već izgubio vlast. A mi ćemo pobediti Vučića bez pomoći bilo koga spolja. To je teže, ali to će se desiti. I to će biti naša velika prednost jer nikome ništa nećemo dugovati, nikakva obećanja nikome nećemo dati i to će nam dati mogućnost da ovu državu vodimo na zaista drugačiji način.
