Osobe godine, prema magazinu Tajm, su tzv. arhitekte AI, i to jer su, kako u obrazloženju kaže glavni urednik Sem Džejkobs, odgovorni za inovacije i progres koji iz osnova menjaju globalno društvo.
Izbor magazina Tajm da titulu dodeli kolektivnom entitetu mnogo je manje pohvala tehnoloških dostignuća, koliko je događaj snažne kulturne simbolike, medijske mitologije i redefinisanja autoriteta u savremenom društvu. Ovaj izbor ne govori samo o veštačkoj inteligenciji, već o potrebi da se kompleksni, apstraktni sistemi personalizuju, da dobiju lice, nameru i narativ. Veštačka inteligencija je infrastrukturna tehnologija: nevidljiva i kolektivno proizvedena. Upravo zato je medijski neuhvatljiva.
Izbor „arhitekata“ kao personifikacije AI funkcioniše kao narativna prečica: umesto da govorimo o mrežama osetljivih podataka, energetskim troškovima, eksploataciji rada i regulatornim „rupama“, govorimo o vizionarima, liderima, genijima. Kulturološki gledano, ovaj izbor označava revitalizaciju narativa o „velikim ljudima istorije“, ali u novom, tehnološkom ruhu. Iako živimo u dobu kolektivnog rada, open source zajednica i inovacija, medijski okvir i dalje favorizuje herojski model autorstva.
Izbor „arhitekata“ kao personifikacije AI funkcioniše kao narativna prečica: umesto da govorimo o mrežama osetljivih podataka, energetskim troškovima, eksploataciji rada i regulatornim „rupama“, govorimo o vizionarima, liderima, genijima
„Arhitekte AI“ mediji „slikaju“ kao vizionare budućnosti i graditelje novog sveta. Ideološki, ovakav diskurs legitimizuje koncentraciju moći u rukama malog broja tehnoloških aktera, predstavljajući je kao prirodan ishod genijalnosti i napretka, a ne kao političko-ekonomski problem. Tako magazin Time, koristeći svoj medijski i simbolički autoritet, ne samo da reflektuje stvarnost, već je aktivno oblikuje. Dodeljivanjem ove titule AI elitama, magazin učestvuje u procesu kulturne normalizacije tehnološke dominacije. Poruka nije eksplicitna, ali je snažna: ako su oni „ličnosti godine“, onda je njihov uticaj ne samo neizbežan, već i legitiman. Time se tehnološka moć depolitizuje, estetizuje i simbolički uzdiže iznad svakodnevnih etičkih dilema.
A ko nedostaje u ovoj priči? Kao kulturni fenomen, ovaj izbor je jednako zanimljiv po onome što izostavlja – radnike koji označavaju podatke, umetnike i novinare čiji se rad koristi za treniranje modela, zajednice pogođene automatizacijom različitih procesa rada, istraživače koji upozoravaju na rizike, regulatore, sindikate, civilno društvo. AI je izborom magazina Tajm predstavljena kao trijumf inovacije, a ne kao polje konflikta interesa, nejednakosti i borbe za moć. Time se briše realna društvena tenzija i proizvodi estetizovana verzija tehnološkog napretka. Zato je i izbor magazina Tajm svojevrsna medijska mitologizacija budućnosti jer na simboličkom nivou, „arhitekte AI“ deluju kao propovednici budućnosti: oni koji ne samo da grade tehnologiju, već i tumače pravac u kom svet ide. Mediji im dodeljuju ulogu mesija – čak i kada su njihovi interesi duboko komercijalni. Tako magazin Tajm pravi ključni medijski pomak – od političkih lidera ka tehnološkim liderima, od ideologije ka infrastrukturi i od javne debate ka „neizbežnosti inovacije“. Konačno, zašto je ovaj izbor važan? Kao kulturni i medijski događaj, izbor „arhitekata AI“ za Person of the Year nije neutralan, niti benigni gest. On je simptom epohe u kojoj se tehnološka moć legitimiše kroz narativ genijalnosti, a kompleksni društveni problemi prevode u priče o vizionarima. U tom smislu, ovaj izbor ne govori samo o veštačkoj inteligenciji. On govori o načinu na koji savremeni mediji proizvode autoritet, normalizuju moć i oblikuju našu imaginaciju budućnosti. U tom procesu, budućnost se ne predstavlja kao prostor demokratskog pregovaranja, već kao gotov proizvod čiji su autori već imenovani.
