Prezentacija novih pametnih naočara kompanije Meta bila je jednostavna: snimanje bez upotrebe ruku, pomoć veštačke inteligencije i jednostavan, neprimetan način da podelite sliku svog sveta. Ali, ključna priča nije u tehničkim detaljima – već u tome na koji će one potencijalno promeniti način na koji gledamo, pamtimo i vrednujemo samu stvarnost. One nas istovremeno smeštaju u poziciju ispred i iza kamere – neprekidno, ako tako odlučimo.
Meta pametne naočare brišu distancu ili pauzu koja postoji kada događaje oko sebe snimamo mobilnim telefonom. Sada sam pogled proizvodi sadržaj. Naši prijatelji, ljudi oko nas – svi postaju statisti, izvođači u našem sadržaju. Publika koja prati strim sa Meta naočara postaje gledalac nečijeg život bez montaže i prekida. Ovaj proizvod savršeno je usklađen sa erom ekonomije pažnje, koja se hrani brzinom i novim načinima predstavljanja sadržaja bez prekida. Meta naočare su tu da snimaju i dele, odmah i sada. Korisnik, međutim, vrlo brzo može postati rob ove atrakcije, sve manje prisutan u događajima i trenucima, sve više u službi svog video fida.
Bodrijar je pisao o „simulakrumima“ mnogo pre interneta, VR i AI tehnologija – upozoravao je na slike koje ne odražavaju stvarnost, već je zamenjuju. Meta naočare sada njegovu teoriju podižu na sasvim novi nivo. Ono čega se sećamo o događajima može manje zavisiti od naših utisaka i osećanja, a više od snimka koji se reprodukuje. Video postaje ključno sećanje. Snimak je istovremeno i simulakrum i stvarnost.
Publika koja prati strim sa Meta naočara postaje gledalac nečijeg život bez montaže i prekida. Ovaj proizvod savršeno je usklađen sa erom ekonomije pažnje, koja se hrani brzinom i novim načinima predstavljanja sadržaja bez prekida
Proteklih godina zahtevi za autentičnim, sirovim objavama, bez filtera i bez montaže, sve su češći. Meta pametne naočare taj zahtev ispunjavaju bez izuzetka – snimci „iz prvog lica“, „iz pogleda“, ne mogu biti direktniji ili intimniji. Ipak, taj efekat je iluzija. Algoritmi će i dalje odlučivati šta će pojačati, a šta sakriti. Baš kao što Instagram „prodaje“ kuriranu autentičnost, pametne naočare prodaju nefiltrirani život kao neku vrstu spektakla, performans oblikovan kodom. Nošenje pametnih naočara ne menja samo onoga ko ih nosi. Menja sve oko njih. Ako pogled skrene ka vama – momentalno ste u kadru, a to znači i da možete biti na internetu pre nego što toga postanete svesni. Sa pametnim naočarima, korisnik ne prekida kontakt očima sa stvarnošću, a pažnja se monetizuje u realnom vremenu, bez pauze.
Za publiku, ovim se normalizuje život kao stalno emitovanje „programa“. Za društvo, to postavlja pitanje kako se odnositi prema mogućnosti da samim boravkom u javnosti možemo biti pretvoreni u tuđi sadržaj? I dok su „stari“ mediji prioritet davali montaži i priču gradili od odabranih trenutaka, pametne naočare favorizuju tok u odnosu na priču. Samo prisustvo postaje proizvod. U početku to može delovati intimno – imamo direktan prozor u nečiji svet, iz njegove perspektive u bukvalnom smislu. Ali, dugoročno može postati zamorno. Pitanje kontrole podataka je i u ovoj situaciji ključno. Svaki snimak sa pametnih naočara završava u ekosistemu kompanije koja upravlja platformom. Privatni trenuci postaju novi izvori podataka za obradu, analitiku i targetirani marketing. Publika gleda video, ali Meta vidi – i koristi – metapodatke, lokacije i obrasce ponašanja. Time naočare postaju ne samo medijski alat, već dodatni sloj u mašineriji prikupljanja informacija.
Na kraju, Meta, kao i svi veliki brendovi, ne prodaje samo naočare. Ona prodaje način života. Stvarnost, filtrirana kroz sočivo, postaje roba u nemilosrdnoj ekonomiji pažnje. Ako obrnemo Bodrijarovu perspektivu – pametne naočare ne nosimo da bismo mi videli svet, već da bi svet mogao da vidi nas. Ne onakvima kakvi jesmo, već kao simulaciju.
