Sve veći broj dipfejk sadržaja ugrožava ne samo kvalitet i verodostojnost informisanja, već i privatnost i bezbednost svakog pojedinca. Zato Danska donosi zakon kojim će zaštititi lica, glasove i tela od zloupotrebe na mreži. Propis najavljen za 2026., daće korisnicima veću kontrolu nad digitalnim identitetom, a tehnološke kompanije obavezati na zaustavljanje zloupotrebe lažnog, veštački generisanog sadržaja. Neki izvori navode da se broj ovih sadržaja na mreži udvostručuje svakih šest meseci, pa tako 2025. godine možemo očekivati osam miliona dipfejk materijala onlajn. Primeri uključuju lažne video-snimke poznatih ličnosti koje šire dezinformacije ili običnih ljudi koji su meta prevara.
Bez jasnih pravila, onlajn prostor postaje Divlji zapad za bilo čiji digitalni identitet. Novi danski zakon, u radnoj verziji objavljen početkom ove godine, prvi je takve vrste u svetu. On daje svakoj osobi zakonska prava nad telom, licem i glasom u digitalnom svetu. To znači da niko ne može da koristi lik ili glas u dipfejk sadržaju bez eksplicitne dozvole te osobe – bilo da je u pitanju pojedinac ili velika tehnološka kompanija, odnosno komercijalna ili privatna upotreba. Ako se zloupotrebe lik ili glas bez dozvole, predviđene su stroge kazne, od novčanih do zatvorskih. Zakon adresira i platforme poput Instagrama, Jutjuba i TikToka, pozivajući ih da se odgovornije pozabave dipfejk sadržajima koji ugrožavaju ne samo identitet pojedinaca, već obmanjuju široku publiku.
Ako se zloupotrebe lik ili glas bez dozvole, predviđene su stroge kazne, od novčanih do zatvorskih. Zakon adresira i platforme poput Instagrama, Jutjuba i TikToka, pozivajući ih da se odgovornije pozabave dipfejk sadržajima
Prema odredbama novog danskog propisa, velike onlajn platforme moraće da koriste AI alate da bi otkrili lažni sadržaj i odmah ga uklonili. Danski ministar kulture Jakob Engel-Šmit za Si-En-En kaže: „Ne smemo prihvatiti situaciju u kojoj ljudi mogu biti progutani digitalnim kopiranjem i zloupotrebljeni u razne svrhe.“ Ovaj zakon se nadovezuje na stroge danske zakone o privatnosti, koji već prate Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), ali ide i dalje regulišući manipulisanje veštačkom inteligencijom, čime postaje pionir na globalnom nivou. Danska planira i da sa usvajanjem ovog zakona pokrene široku društvenu kampanju kako bi edukovala građane o mogućnostima zloupotrebe AI i njihovim novim pravima, a ujedno će vršiti pritisak i na druge zemlje EU da usvoje slična pravila, ciljajući na jedinstveni front protiv zloupotrebe veštačke inteligencije. Većina zemalja još uvek nema posebne zakone za ovu vrstu regulisanja sadržaja nastalih upotrebom AI, dok evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji, dotiče dipfejk, ali nije toliko detaljan kao danski. Međutim, sprovođenje ovog zakona neće biti lako. Dipfejk sadržaji se često šire preko nacionalnih granica, a tehnološki giganti poput Mete ili Gugla mogli bi da se suprotstave apsolutnoj primeni zbog preskupe i komplikovane kontrole i moderacije.
Manje platforme bi mogle imati poteškoća da uopšte priušte tehnologiju potrebnu za otkrivanje falsifikata. Pored toga, neki stručnjaci za privatnost brinu da bi alati veštačke inteligencije koji se koriste za otkrivanje dipfejkova mogli da prikupljaju mnogo više korisničkih podataka, stvarajući nove rizike. Danski zakon je važan jer daje prioritet ljudima, njihovoj privatnosti i pravima, u doba veštačke inteligencije. Njime se poručuje da ničiji identitet nije besplatan ili slobodno dostupan, već je privatno vlasništvo. Čineći tehnološke kompanije odgovornim i dajući građanima pravu moć, Danska prepoznaje sve veće opasnosti zloupotrebe tehnologije po bezbednost digitalnog prostora. Suština zakona nije samo zaustavljanje lažnih video-snimaka, već vraćanje poverenja onlajn.
