Piše: Vesna Cakeljić, romanista
Brzinom munje, božićni reklamni spot koji je napravio Illogic Studios za francuski lanac supermarketa Intermarché obišao je ceo svet i postao viralan. Lansiran 6. decembra, za samo nekoliko dana privukao je na internetu milione pregleda. Danas njihov broj prelazi 700 miliona pa se s pravom govori o fenomenu.
„Nije lako steći prijatelje kada ih jedeš!“
Svake godine pred Božić i novogodišnje praznike, veliki trgovinski lanci čine sve da privuku potrošače. Francuski „Entermarše“ je pogodio pravo u metu čudesnom basnom o usamljenom vuku koga se svi plaše, ali koji uspeva da stekne prijatelje. Prelep animirani film od dva i po minuta, potpuno lišen veštačke inteligencije (sic!), napravio je mali tim Illogic Studios iz Monpeljea, porazivši džinovske kompanije poput Koka-kole i Mekdonaldsa čije se reklame potpuno oslanjaju na AI.
Viralni spot je priča o vuku koji teroriše sve ostale životinje u šumi. Predator se ipak oseća usamljenim i ne krije tugu što svi beže od njega. Ali jednog dana, razgovor sa ježom menja sve. Ovaj mu objašnjava da ako bi jeo pečurke, šargarepu i drugo povrće umesto mesa, više ne bi bio pretnja ostalima. Kako bi ga prihvatile ostale šumske životinje, vuk menja ishranu i počinje da traži hranu u šumi. Zatim sprema vegetarijanska jela na osnovu recepata iz kuvara. Na kraju priče, donosi veliki kiš sa povrćem na božićnu gozbu i sve šumske životinje ga konačno prihvataju. Ovu priču pripoveda malom dečaku njegov ujak koji mu je doneo na poklon plišanog vuka. Dečak ga se najpre uplašio, da bi na kraju zaspao sa igračkom u zagrljaju. Muzička podloga spota je pesma „Nevoljeni“ (Mal aimé), hit koji je 1974. lansirao davno počivši Klod Fransoа i koji doprinosi nostalgičnoj noti i sećanju na vreme snažnijeg zajedništva među ljudima. Ova emotivna pesma je dobila novi život i njena slušanost na streaming platformama je prosto eksplodirala.
Zašto toliki hajp
Zašto je ova animacija osvojila srca miliona gledalaca, oduševljenih što „nevoljenog vuka“ sada „voli ceo svet“? Univerzalna priča, dirljiva i inteligentno urađena, ona ističe duh zajedništva, empatiju prema drugome i drugačijeg, borbu protiv predrasuda i odgovorniju ishranu. Značajno je naglasiti simbolički domet njenog naravoučenija: vuk nije po svojoj prirodi zao, a način na koji gledamo drugoga može evoluirati. To je moderna i radosna basna koja nas podseća da kuvanje i deljenje ostaju u srži druželjubivosti. Entermarše nam prenosi jasnu poruku: „Svi imamo razloga da se dobro hranimo.“ Ovaj poziv da razmislimo o svojim izborima u ishrani i o njihovom uticaju na svet koji nas okružuje ne treba shvatiti bukvalno: da svi moramo postati vegetarijanci.
Kako bi ga prihvatile ostale šumske životinje, vuk menja ishranu i počinje da traži hranu u šumi. Zatim sprema vegetarijanska jela na osnovu recepata iz kuvara. Na kraju priče, donosi veliki kiš sa povrćem na božićnu gozbu i sve šumske životinje ga konačno prihvataju
Oduševljenje spotom o vuku, koji je mnogima izmamio i suze, zacelo dugujemo i njegovoj umetničkoj dimenziji. Ljudi nesumnjivo prepoznaju handmade animation, i preko glave im je kompjuterskih kreacija. U vreme kada velike kompanije svoje reklamne spotove prepuštaju veštačkoj inteligenciji, božićnu priču o vuku napravili su ljudi, tim od sedamdeset programera, artista i dizajnera koji su na tom projektu radili mesecima kako bi stvorili pravi dragulj animacije, „garantovano bez veštačke inteligencije“.
Posvećujući se svakom detalju, Illogic Studios odavno niže uspehe, a 2018. godine njegov kratki animirani film Garden party nominovan je za Oskara. Nedavno je još jedan mali studio iz Monpeljea, Sandfall Interactive, za svoju prvu video-igru, Clair Obscur: Expedition 33, osvojio devet od jedanaest nagrada na Game Awards u Los Anđelesu (ekvivalent Oskara za film) pobedivši gigante industrije. Taj globalni uspeh zahtevao je pet godina napornog rada tima od tridesetak strastvenih kreativaca. Oba podviga nisu slučajno izvedena u ovom čarobnom gradu na francuskoj obali Mediterana. Naime, otkako je gigant Ubisoft 1994. godine tamo otvorio studio za razvoj svoje legendarne igre Rejmen, Monpelje je postao plodno tlo za kulturne i kreativne industrije (audiovizuelne, filmske, animacijske i video igre).
Emocija umesto promocije
Za razliku od prelepe priče o božićnom vuku, nedavna pretpraznična reklama Koka-kole, u kojoj se takođe smenjuju slatke divlje životinje ali generisane veštačkom inteligencijom, izazvala je negativne reakcije upravo zbog prevelikog oslanjanja na AI. Tako su „bezdušni“ i „neautentični“ vizuali slavne kompanije pokrenuli debatu o ulozi AI u emotivnom pripovedanju kakvo se očekuje u pretprazničko vreme. Neki su čak uočili animacije sa greškama, uključujući kamione koji menjaju oblik usred scene, smatrajući da tehnologija žrtvuje umetnost zarad efikasnosti i optužujući brend da je zamenio kreativce algoritmima i uništio prazničnu magiju.
Oduševljenje spotom o vuku, koji je mnogima izmamio i suze, zacelo dugujemo i njegovoj umetničkoj dimenziji. Ljudi nesumnjivo prepoznaju handmade animation, i preko glave im je kompjuterskih kreacija. U vreme kada velike kompanije svoje reklamne spotove prepuštaju veštačkoj inteligenciji, božićnu priču o vuku napravili su ljudi
Mekdonalds je u Holandiji bio primoran da povuče svoju novu božićnu reklamu, takođe generisanu veštačkom inteligencijom, koja prikazuje haotične praznične scene i sugeriše skrivanje u Mekdonaldsu do januara. Naišla je na žestoko ismevanje na internetu, a korisnici su je nazvali „užasnom“ i „antibožićnom“. Poruka sa mreža je jasna: veštačka inteligencija možda jeste efikasna, ali nije ravna ljudskoj kreaciji božićne nostalgije.
Salve smeha uvek su dobrodošle
Oduševljenje Entermaršeovim vukom i uživanje u uspehu ovog sto posto francuskog proizvoda prati i humor na mrežama. Nižu se šale, mimovi, urnebesni komentari, klikbejtovi poput ovog: „Nakon što je gledala Entermaršeov spot, jedna influenserka je ostala bez ruke nudeći vuku pečurku.“ Marin le Pen i Žordan Bardela, nacrtani u vučijoj koži, raduju se što će im skočiti rejting, a nije dugo trebalo da se „nevoljeni“ poveže sa vrlo nepopularnim Makronom. Na mrežama se deli karikatura vuka iz spota sa smrknutim licem francuskog predsednika i nacrtanim notama; on peva: „Nevoljeni, ja sam nevoljeni“, dok u naslovu piše: „Makron želi ponovo da osvoji srca Francuza“. Pljušte komentari tipa: „Gotov je, bezbednije nam je sa vukom“ ili „Nije on nevoljeni, nego omraženi“. Makronovo lice bi moglo da zameni ono domaće, takođe smrknuto ali sa punim usnama, lice mnogo nevoljenijeg kome odavno želimo da vidimo leđa.
I dok svet reaguje na Božićnog vuka na razne načine, broj pregleda Entermaršeovog video-klipa grabi ka milijardi pregleda na mrežama. Kako se dogodilo da popularnost običnog lika iz kratke reklame, tradicionalno omraženog, zlog vuka iz Crvenkapice i Tri praseta koji u novoj ulozi izgovara tek pokoju reč, šeta šumom i kuva (nema nikakve specijalne efekte), odjednom toliko bukne u celom svetu? I zašto je ova priča dotakla srca miliona ljudi iz različitih kultura, pa čak izazvala i suze? Šta nam to danas toliko nedostaje?
