Kineski AI chatbot DeepSeek lansiran je prošle nedelje i odmah je postao najviše preuzimana besplatna aplikacija u Sjedinjenim Državama. Posledično, vrednosti brojnih kompanija povezanih sa razvojem AI alata, uključujući Microsoft i Google, pretrpele su ozbiljan finansijski udarac, dok se proizvođač ChatGPT-a, OpenAI, požalio da rivali, uključujući one u Kini, koriste njegov rad da bi brzo napredovali u razvoju sopstvenih alata za veštačku inteligenciju. Sve ovo se dešava u trenutku kada Donald Tramp najavljuje projekat Stargejt nazivajući ga „najvećim infrastrukturnim projektom veštačke inteligencije u istoriji“ koji bi trebalo da učini da se „budućnost tehnologije“ zadrži u SAD. Projekat Stargejt ujedinio je više tehnoloških giganata, kao i fondove iz Japana i Emirata kako bi se prikupilo 500 milijardi dolara početnog kapitala. Paralelno sa razvojem projekta Stargejt, Sjedinjene Države pokušavaju da svoju AI industriju učine globalnim liderom ograničavanjem prodaje napredne tehnologije čipova neophodnih za razvoj AI alata Kini. Ove restrikcije započete su još tokom mandata Džozefa Bajdena.
DeepSeek je, međutim, uzdrmao američku konkurenciju, nudeći naizgled jednako kvalitetan proizvod finansijski mnogo povoljnije. Iza DeepSeek-a stoji mali, ranije nepoznat startap, osnovan u maju 2023. godine. Njegov osnivač, Liang Venfeng, svoju organizaciju je pokrenuo sa željom da oblast AI istražuje, a ne da razvija komercijalne proizvode vođene profitom. „Naš princip je da ne gubimo novac, niti ostvarujemo ogroman profit… naša polazna tačka nije zarada, već želja da budemo lideri i promovišemo razvoj čitavog tech ekosistema“, piše Gardijan. Venfeng navodi da je DeepSeek razvijen uprkos ograničenjima koja postoje, a vezana su za dostupnost američkih čipova. Prema nekim ekspertima, Sjedinjene Države ovom vrstom restrikcije mogu dugoročno kontrolisati kineski razvoj u oblasti AI, ali nisu retki ni stavovi da je upravo DeepSeek pokazao da je za razvoj potrebno inovativno razmišljanje, mnogo više nego sam hardver. „DeepSeek model ne samo da je uništio mit da Kina jedino može da kopira Zapad, već je pokazao i da je Kina spremna da ga zaseni u tehnološkoj AI trci“, navodi magazin Forčjun.
Mark Andresen, čuveni izumitelj Netskejp navigatora, pojavu DeepSeek aplikacije je uporedio sa lansiranjem Sputnjika 1957. godine, čime je otpočela i tzv. svemirska trka između tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, kao deo Hladnog rata. Kada je reč o upotrebi DeepSeek-a, korisnici su, čini se, najviše bili zainteresovani da provere da li mogu da dobiju informacije o događajima i temama koje su strogo zabranjene ili kontrolisane u Kini – od Tjenanmena do Tajvana. Očekivano, ne mogu. Uredba o generativnoj AI iz 2023. navodi da se od modela veštačke inteligencije u Kini traži da prate stroge kontrole informacija koje se primenjuju i na društvene medije i pretraživače. Zakon zabranjuje modelima veštačke inteligencije da generišu sadržaj koji „oštećuje jedinstvo zemlje i društveni sklad“. Drugim rečima, kineski AI modeli zakonski moraju da cenzurišu svoje rezultate, piše Vajerd. Takođe, istraživači su testirali i ranjivosti DeepSeek-a u šest kategorija štetnog ponašanja, uključujući sajber kriminal, dezinformacije, nezakonite aktivnosti i opštu štetu. Rezultati su bili alarmantni: DeepSeek je pokazao stopu uspešnosti napada od 100 odsto, što znači da nije uspeo da blokira nijedan štetni prompt. Ova studija zaključuje da „iako njegove performanse pariraju najsavremenijim modelima kao što je OpenAI, naša procena otkriva kritične bezbednosne nedostatke“.
