OpenAI ChatGPT je za godinu i po dana masovne upotrebe postao svakodnevni alat stotina miliona korisnika širom sveta. Za samo 5 dana od lansiranja u novembru 2022. godine imao je preko milion korisnika – poređenja radi, Instagramu je bilo potrebno oko 2,5 meseci da dostigne milion preuzimanja, dok je Netfliks za taj rezultat morao da čeka čitave tri i po godine. Prema poslednjim podacima, ChatGPT trenutno ima oko 180,5 miliona korisnika, a veb-stranica alata je ostvarila 1,63 milijarde poseta u februaru ove godine.
Ogroman deo korisnika čine studenti koji ChatGPT koriste dnevno – i to je počelo da pokazuje svoje efekte vrlo brzo.
Ako upitate ChatGPT – kako studenti koriste tvoje mogućnosti? – on odgovara:
za istraživanje i prikupljanje podataka, pomoć prilikom učenja, podršku u pisanju eseja i ispitnih radova, učenje stranog jezika kroz interaktivni dijalog, za proveru i razvijanje ideja, brži način pretrage i sistematizaciju podataka.
Međutim, široka dostupnost i jednostavna upotreba dovele su do sve češćeg, nekritičkog korišćenja, čime se procesi učenja, razvijanja kritičkog mišljenja i usvajanja novih znanja neminovno kompromituju.
Prema istraživanju objavljenom u International Journal of Educational Technology in Higher Education, studenti posežu za ChatGPT-jem kada osećaju preveliki pritisak svakodnevnih akademskih zadataka i nedostatak vremena za učenje i istraživanje. Ista studija otkriva i zabrinjavajući trend: oslanjanje na ChatGPT je povezano sa odlaganjem obaveza (prokrastinacijom), slabljenjem pamćenja i ukupnim padom akademskog učinka.
Kao i u slučaju svake inovacije i svakog napretka – nešto dobijemo, a nešto izgubimo. To je slučaj i sa ulogom generativne veštačke inteligencije u obrazovanju
Kao i svaka inovacija, i ChatGPT pred nas donosi nove mogućnosti, prednosti, ali i potencijalne opasnosti i nedostatke. Dok za studente ovaj servis može biti koristan i privlačan za korišćenje, i zato što omogućava personalizovanu navigaciju kroz različite teme i nezavisnost u procesu učenja, kao glavni izazovi pojavljuju se preveliko oslanjanje na ovaj alat, pasivizacija studenata i umanjivanje njihove sposobnosti da razmišljaju kreativno i kritički, nepouzdanost podataka i, konačno, neetična upotreba koja rezultira plagiranjem.
Kao i u slučaju svake inovacije i napretka – nešto dobijemo, a nešto izgubimo. To je slučaj i sa ulogom generativne veštačke inteligencije u obrazovanju. Izvesno je da pokušaji da se ograniči ili zabrani upotreba ovih alata u procesima učenja neće doprineti definisanju konstruktivnih i realističnih odgovora na izazove koje donose. Brojne škole već su definisale zvanične smernice i uputstva za svoje nastavnike, koji bi trebalo da regulišu načine upotrebe ChatGPT-ja u svakodnevnom radu. Za nove mogućnosti u obrazovanju biće neophodno osmisliti i nove protokole upotrebe, nove načine evaluacije kvaliteta i obima znanja, ali i nove vrste zadataka i metoda učenja koje će biti usklađene sa realnošću budućih generacija učenika i studenata.
Kao početna tačka za osmišljavanje novih, kreativnih načina uključivanja ChatGPT i sličnih alata u obrazovne procese, može poslužiti UNESCO dokument ChatGPT and Artificial Intelligence in higher education, a koji formuliše čak deset mogućih opcija za implementaciju alata u nastavu. Među njima su scenariji poput „partner za učenje“ – kada student ChatGPT-ju prenese svoje razumevanje određene teme i zatraži instrukcije za dalji pravac učenja i nadogradnju znanja, zatim „motivator“ – kada se alat koristi za osmišljavanje testova ili praktičnih vežbi i radionica za utvrđivanje znanja, ili „dinamička procena“ u okviru koje učenici kroz interakciju i dijalog dele svoje ideje i znanja sa CHatGPT-jem, a zatim od njega traže rezime svog trenutnog nivoa znanja.
