U martu 2025. godine ChatGPT pretekao je Vikipediju po broju mesečnih poseta, zabeleživši oko 5,2 milijarde u poređenju sa 4,3 milijarde otvorene enciklopedije. Ovaj događaj ukazuje na preokret u načinu na koji korisnici pristupaju i interaguju sa informacijama na mreži.
Uspon ChatGPT odražava ne samo tehnološku inovaciju, već i duboku kulturnu transformaciju i evoluciju ponašanja korisnika onlajn, koji uspostavljaju nove oblike komunikacije na relaciji AI, društvene mreže i raspolaganje dostupnim informacijama i znanjima. Da će ChatGPT doneti revoluciju, ukazivao je i njegov sam početak, kada je za samo pet dana dostigao milion korisnika, nudeći prostor ne samo za odgovore, već i za razgovor, kreativne alate i generisanje slika. Nasuprot tome, Vikipedija, enciklopedija oslonjena na rad volontera, kamen je temeljac interneta od 2001. godine, ali poslednjih godina doživljava pad saobraćaja.
Vikipedija je dugo simbolizovala kolektivni, ljudski vođen napor da se demokratizuje znanje. Njen model otvorenog uređivanja negovao je osećaj zajedništva i poverenja, čineći ga neposrednim izvorom za studente, istraživače i radoznale. ChatGPT, međutim, predstavlja novu paradigmu: sistem vođen veštačkom inteligencijom, daje prioritet brzini, praktičnosti i interaktivnosti. Ova tranzicija odražava širi kulturni pomak ka trenutnom zadovoljstvu i personalizovanim iskustvima, vrednostima duboko ukorenjenim u doba društvenih medija. I dok je snaga Vikipedije u njenom kolaborativnom etosu, gde različiti saradnici usavršavaju članke kako bi odražavali izbalansirane stavove, ChatGPT pruža prilagođene odgovore, često sintetišući informacije u konverzacionom tonu koji zvuči blisko i lično. Ova promena je zapravo odraz kulture izgrađene na strogo uređenim fidovima na društvenim mrežama, gde je sadržaj prilagođen individualnim preferencijama korisnika.
ChatGPT predstavlja novu paradigmu: sistem vođen veštačkom inteligencijom daje prioritet brzini, praktičnosti i interaktivnosti. Ova tranzicija odražava širi kulturni pomak ka trenutnom zadovoljstvu i personalizovanim iskustvima, vrednostima duboko ukorenjenim u doba društvenih medija
Međutim, ovakva personalizacija može ugroziti smisao zajedničkih baza znanja, jer se odgovori veštačke inteligencije mogu razlikovati na osnovu uputstava ili pristrasnosti u podacima za obuku. Vikipedija je decenijama, uprkos povremenim greškama, bila mesto pouzdanih informacija, a njen transparentan proces uređivanja omogućava korisnicima da provere izvore i prate promene. ChatGPT, sa druge strane, funkcioniše kao „crna kutija“, sa netransparentnim procesima i povremenim netačnostima (ili „halucinacijama“). Pa ipak, njegov konverzacijski stil brzo stvara osećaj poverenja među korisnicima, posebno mlađim generacijama koje više vrednuju pristupačnost i bliskost od tačnosti i rigoroznosti. Tako se može zaključiti da je ChatGPT prevazišao svoju ulogu alata i postao neka vrsta kulturnog artefakta, slično kao što je to Vikipedija bila u svojim ranim godinama. Mimovi, viralne teme i diskusije na društvenim mrežama dodatno osnažuju poziciju i vidljivost ChatGPT, jer korisnici dele sadržaj generisan pomoću AI – od pesama do slika u anime stilu – kao oblik digitalnog izražavanja. Tako ChatGPT odražava i participativnu kulturu društvenih medija, gde je kreiranje i deljenje sadržaja socijalni čin. Vikipedija je manje prilagođena ovoj performativnoj dinamici, jer njen fokus ostaje na statičkom, činjeničnom sadržaju, a ne na kreativnom rezultatu.
Iako je uspon ChatGPT-a kulturni trijumf za veštačku inteligenciju, on donosi i izazove. Njegovo oslanjanje na prikupljene podatke, uključujući i one sa Vikipedije, pokreće etička pitanja o održivosti, dok bi rizik od dezinformacija i nedostatak transparentnosti u odgovorima veštačke inteligencije mogli da potkopaju poverenje u ekosisteme za deljenje znanja.
Društvene mreže, pojačavajući i koristi i rizike veštačke inteligencije, igraće ključnu ulogu u oblikovanju ovih ishoda.
