Praksa proveravanja uzroka zdravstvenih simptoma na Guglu je svima bliska. A da li ste nekad ChatGPT-ju postavili pitanje vezano za neki medicinski problem? Jedno nedavno istraživanje pokazuje da je ChatGPT, kada je postavljanje dijagnoza u pitanju, nadmašio lekare. Njujork tajms piše da je popularni chatbot kompanije OpenAI, kada je radio samostalno, postavio u proseku 90 odsto uspešnih dijagnoza zdravstvenih stanja ispitanika na osnovu izveštaja o slučaju. Kada je ChatGPT radio „u paru“ sa lekarom, prosečan uspeh dijagnostikovanja bio je tek 76 odsto, dok je u slučaju lekara koji su samostalno postavljali dijagnozu rezultat bio 74 odsto.
Detalji istraživanja su otkrili da su lekari, koji su bili deo ovog istraživanja, najčešće odbijali da svoju prvobitnu dijagnozu prilagode ili izmene pod uticajem smernica i sugestija ChatGPT-ja, što je rezultiralo njihovim slabijim procentom uspešnih zaključaka o zdravstvenom stanju eksperimentalnih slučajeva. Takođe, ispostavilo se da lekari u istraživanju nisu znali kako da iskoriste sve potencijale ChatGPT, već su ga tretirali kao puki pretraživač koji odgovara na jednostavna pitanja. Ovakvi zaključci prate neke ranije studije – pre više od godinu dana druga grupa istraživača pokazala je da ChatGPT može biti veoma precizan u uspostavljanju kliničkih dijagnoza, dok je 2022. godine pokazana njegova uspešnost u analizi mamografskih snimaka i ranom otkrivanju raka dojke. Izvesno je da će integrisanje AI alata u medicinu biti sve češće i brže, te da ovi procesi sa sobom donose kako sistemske, tako i etičke izazove.
Popularni chatbot kompanije OpenAI, je kada je radio samostalno, postavio u proseku 90 odsto uspešnih dijagnoza zdravstvenih stanja ispitanika na osnovu izveštaja o slučaju. Kada je ChatGPT radio „u paru“ sa lekarom, prosečan uspeh dijagnostikovanja bio je tek 76 odsto, dok je u slučaju lekara koji su samostalno postavljali dijagnozu rezultat bio 74 odsto
Naučni magazin Nejčer navodi da iako veštačka inteligencija ima potencijal da poboljša efikasnost rada u zdravstvu zahvaljujući činjenici da algoritmi za mašinsko učenje mogu brže analizirati ogromne skupove podataka, privatnost i bezbednost podataka moraju biti prioritet, jer AI sistemi zahtevaju pristup osetljivim informacijama o pacijentima. Takođe postoji rizik od algoritamske pristrasnosti, kada modeli veštačke inteligencije mogu ojačati postojeće disparitete u zdravstvenoj zaštiti zbog neizbalansiranih podataka na kojima su trenirani. Konačno, snažnije prisustvo AI alata u medicini izmeniće i dosadašnje odnose na relaciji lekar-pacijent, pre svega kroz mogućnost depersonalizovane nege i promene dinamike procesa donošenja odluka zasnovanih na dijagnozi, zaključuje Nejčer.
Osim u postavljanju dijagnoze, ChatGPT je testiran i na nivou komunikacije sa potencijalnim pacijentima. Preopterećenost zdravstvenih sistema odražava se i na kvalitet direktne komunikacije između medicinskog osoblja i pacijenata – uvođenje servisa kakav je ChatGPT moglo bi da olakša ove procese kreiranjem odgovora na jednostavnije, opštije upite pacijenata, čime bi lekari bili rasterećeni. Grupa lekara je pre dve godine realizovala istraživanje koristeći baze podataka sa foruma Reddit i AskDocs, na kojima je verifikovani lekar odgovarao na javna pitanja korisnika. Ista pitanja postavljena su i chatbot-u. Na kraju su zdravstveni radnici uporedno ocenjivali i analizirali anonimizovane i nasumično poređane odgovore lekara i AI. Evaluatori su dali prednost odgovorima chatbot-a u odnosu na odgovore lekara – odgovori lekara bili su značajno kraći i manje kvalitetni od odgovora AI. Odgovori chatbot-a su, takođe, ocenjeni kao značajno empatičniji od odgovora lekara. Da li su ove studije nagoveštaj zalaska popularnosti dr Gugla i ulazak specijaliste ChatGPT-ja u povlašćeni prostor ordinacija – pokazaće zdravstvene prakse vrlo bliske budućnosti.
