Albanski premijer Edi Rama predložio je krajem jula široku primenu alata zasnovanih na AI u procesima rešavanja duboko ukorenjenog problema korupcije u zemlji. Njegova ideja je da ključnim ministarstvima u budućnosti u potpunosti upravljaju algoritmi, verujući da bi takav način upotrebe AI mogao doneti transparentnost, eliminisati nepotizam i pojednostaviti upravljanje. Ovaj visokotehnološki iskorak predstavlja se kao moguća prekretnica za naciju koju dugo muči sistemska korupcija, ali i dodatni signal spremnosti Albanije za članstvo u Evropskoj uniji do 2030. godine.
Premijer Rama koji vodi zemlju od 2013. godine, više puta je isticao veštačku inteligenciju kao sredstvo za borbu protiv društvenih i ekonomskih problema. U javnom obraćanju sugerisao je da bi veštačka inteligencija mogla postati „najefikasniji član albanske vlade“, piše Politiko. Pristalice ovog pristupa, uključujući bivšeg albanskog političara Bena Blušija, tvrde da bi veštačka inteligencija mogla revolucionarno izmeniti upravljanje donošenjem odluka na osnovu algoritama zasnovanih na podacima, a ne na ljudskim predrasudama. „Društvima će bolje upravljati veštačka inteligencija nego ljudi, jer neće praviti greške, nije joj potrebna plata, ne može biti korumpirana i ne prestaje da radi“. Rama je takođe predložio da lokalni programeri kreiraju modele veštačke inteligencije koji će biti angažovani kao „ministri“, što bi potencijalno učinilo Albaniju prvom zemljom sa delom upravljačkih tela koja u potpunosti vodi veštačka inteligencija.
Ova konsolidacija moći mogla bi uticati na dalje demokratsko nazadovanje, gde bi AI bila alat za dalju centralizaciju kontrole. Stabilokratski pristup EU osnažuje Raminu poziciju, ali zakon Unije o veštačkoj inteligenciji nameće stroge standarde transparentnosti i odgovornosti za sisteme zasnovane na AI, što bi moglo da oteža planove Albanije
Politiko navodi i da albanska vlada već koristi AI kako bi ubrzala proces pristupanja EU, posebno u prevođenju i usklađivanju ogromnog korpusa zakona i propisa Unije. Partnerstvom sa albansko-američkom preduzetnicom Mirom Murati, bivšom tehničkom direktorkom kompanije OpenAI, Albanija ima cilj da završi pregovore do 2027. godine, dve godine brže od sedmogodišnje integracije Hrvatske, ali i da se pozicionira kao tehnološki napredna nacija, poboljšavajući tako svoj globalni imidž. Politički analitičar Afrim Krasnići, direktor Albanskog instituta za političke studije, smatra da Ramin predlog može biti potencijalni „alibi za korumpirane zvaničnike“ i način da izbegnu odgovornost, prenosi Balkan Insight. Javne nabavke, ključna oblast u kojoj Rama predviđa snažnu ulogu AI, posebno su podložne korupciji. Albanska Agencija za javne nabavke je 2023. godine izvestila da je petina tendera izvedena uz brojne nepravilnosti, nameštanja ponuda ili favorizovanja ponuđača.
AI bi teoretski mogla da reši ovaj problem automatizacijom procesa, analizom ponuda u realnom vremenu i označavanjem anomalija – npr. ukrštanjem podataka o dodeli ugovora sa podacima o vlasništvu kompanija efikasno bi se otkrivao sukob interesa, što je čest problem u albanskom koruptivnom sistemu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je kapacitet vlade da efikasno implementira AI neizvestan, posebno imajući u vidu nedostatak detalja u Raminim planovima. Konačno, ideja albanskog premijera mora se posmatrati u širem društveno-političkom kontekstu te zemlje. Njegova Socijalistička partija je obezbedila ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima u maju 2025. godine, što se pripisuje klijentelističkom sistemu i slaboj opoziciji. Ova konsolidacija moći mogla bi uticati na dalje demokratsko nazadovanje, gde bi AI bila alat za dalju centralizaciju kontrole. Stabilokratski pristup EU osnažuje Raminu poziciju, ali zakon Unije o veštačkoj inteligenciji nameće stroge standarde transparentnosti i odgovornosti za sisteme zasnovane na AI, što bi moglo da oteža planove Albanije.
