„Mi ne želimo sukobe i sad vam kažem, zapamtite, biću jedan od onih koji će fizički da čuva blokadere od naroda. Za samo tri meseca, čuvaću ih od napada običnog naroda koji je ogorčen zbog svega što su blokaderi radili prethodnih meseci“, rekao je predsednik Srbije uoči studentskog protesta 28. juna.
Zatim se, nakon Vidovdanskog protesta, u Čačku, nadovezao: „Jer kada narod bude video, ne daj bože, nadam se da se to neće nikad desiti, da policija ne može da očuva pravni poredak, narod bi uzeo motku u ruke i sklonio i njih i kontejnere i sve zajedno. Mi to ne smemo da dozvolimo. Policija je tu da njih štiti, a ne nekog drugog.“
Slučaj Jaćimović i bokade u Zemunu
Autoprevoznik Milomir Jaćimović razvozio je studente na proteste. Država (ili SNS paraformacije – ima li tu neke bitne razlike?) je uzvratila – razbijani su mu autobusi, bušene gume, kazne su počele da se nižu, uništavan mu je posao, uništavan je kao čovek. Posledica – Jaćimović se parkirao ispred SNS prostorija u Novom Sadu sa benzinom i upaljačem.
A evo šta je predsednik izjavio povodom slučaja Jaćimović: „Niste ni primetili šta su uradili sa onim nesrećnim Jaćimovićem. Izaći će to uskoro na videlo jer će mnogo ljudi da odgovara za to. Za vas koji ne znate ko je Jaćimović, to je neki čovek iz Vojvodine, Novog Sada, ili blizu Novog Sada, autoprevoznik, kog su nagovarali da se ubije. Dali mu benzin. I on je hteo da ponovi slučaj Jana Palaha, i to ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu. Oni su hteli da žrtvuju čoveka, da ubiju čoveka samo da bi podigli revoluciju koja im je propala. S monstrumima imamo posla. O ovome se vodi istraga i to debela istraga se vodi. Pa ćemo da vidimo ko je sve bio umešan u to…“
Povodom blokade u Zemunu, predsednik je izjavio: „Pustili smo ih danas ceo bogovetni dan, znate li da od dva do tri po podne nula ljudi im je bilo na blokadama u Zemunu. Mi smo ih ostavili da narod vidi sa kakvim budalama i ludacima imamo posla. Nula ljudi! Sad, pre nego što sam došao ovde, bilo ih je troje. Nula, krompir. … I ovo što sam video da je Šešelj dao nekakav rok, neće dočekati taj rok, tako da može slobodno da, da mu se ne muče ljudi, da mu se ne spremaju za ta čuda, ranije ćemo to da počistimo.“
I sve ove izjave, u varijacijama, mesecima i godinama, vrte se u nedogled.
Vučić u javni prostor projektuje realnost koja je poput plohe. Ona je namenjena svima onima koji su izvan prstena njegove klike, dakle, većem delu SNS-a, zatim onima koji čine korpus glasačkog tela, pretežno vezanog interesima materijalne prirode, kao i pauperizovanim glasačima podložnim ucenama, tek vidljivim u bajkama o korisnoj poslušnosti – koja može da ih odlepi od egzistencijalnog tavorenja.
Režimskim medijima dato je da diseminiraju ovu stvarnosnu plohu što dalje od realnosti, a na čelu sa najotrovnijom personifikacijom, do bola prostačkim Draganom J. Vučićevićem; naravno, svu tu medijsku prostituciju režim čašćava i ovim i onim ćarom, čitavom lepezom benefita. Ovakva propagandna mašinerija, masovno prozvodeći izopačeni pogled na svet u našem dvorištu, sasvim dobro se kanališe u pravcu klijentelističkih odnosa, uključujući i one relacije parazitirajućeg tipa.
Odraz straha i svesti da na budućim izborima ishod neće biti isti kao na prethodnim
Tvrdnja da je u pozadini ovih protesta obojena revolucija, ulazi u fenomen deluzije koji je psihijatrijsko-psihološka oblast lečenja. Ako se pomenuti fenomen plasira kao repetitivna propagandna mahinacija, onda je u pitanju prijemčiva, maliciozna i precizno ciljana intoksikacija.
Svu tu medijsku prostituciju režim čašćava i ovim i onim ćarom, čitavom lepezom benefita. Ovakva propagandna mašinerija, masovno prozvodeći izopačeni pogled na svet u našem dvorištu, sasvim dobro se kanališe u pravcu klijentelističkih odnosa, uključujući i relacije parazitirajućeg tipa
Generator ove stvarnosne plohe, predsednik, zapravo non-stop poriče realnost, on to čini ostrašćeno, emfatično, a neretko se dešavalo da pred kamerama, u kratkom intervalu, iskoči iz zone utaje, te da skrušeno stanje svoje pojave transponuje u užarenu afektaciju.
Po svemu sudeći, Vučić nema nameru da sada raspisuje izbore. Takav izrazito krut stav odraz je straha, ali i svesti da bi na prevremenim parlamentarnim izborim bilo drugačije nego na svim prethodnim izborima do sada. Čak i uz razrađrnu manipulativnu mašinu. I on i najbliža mu ekipa i sve što potpada pod SNS, dobro znaju da je doskorašnji prilično funkcionalan veo prevučen preko autoritarnog menadžmenta počeo neumitno da se para.
Ovaj režim je jasno demonstrirao da neće samo „režati“, predsednik je najavio kada će „u sat“ početi nasilje studenata i drugih „terorista obojene revolucije“. I, evo, od Vidovdanskog zelenog svetla upregnuti aparat pendreči i grize. Da li je režim spreman da još jače ugrize?
Režim je jasno demonstrirao da neće samo „režati“, predsednik je najavio kada će „u sat“ početi nasilje studenata i drugih „terorista obojene revolucije“. I, evo, od Vidovdanskog zelenog svetla upregnuti aparat pendreči i grize. Da li je režim spreman da još jače ugrize
Od 28. juna razne indikacije ukazuju da predsednik i povezana lica ne samo da nisu spremna da rizikuju reteriranje zbog izvesne povezanosti sa raznim krivičnim delima, primarno – Vučićeva mesijanska pozicija, opterećena fantazijama spomeničkog karaktera, u stanju je da bude vođena i agresivnijim impulsima u obeležavanju unutrašnjeg neprijatelja.
Vučić nije legitimnost zamenio kontrolom od studentskog protesta na Vidovdan; on ju je sprovodio i pre nego što se sagledala na širem planu – bazični primer su izbori, čiji su se mehanizmi usavršavali godinama unazad – a studentska i građanska neposlušnost, u punom kapacitetu i opsegu, kontrolu je sasvim ogolila. Režim je iz stabilokratije dopuzao do reaktivne i nedvosmislene diktature. U svakom smislu, karta na koju režim igra je nesigurnost, svakodnevna, u javnom prostoru, cilj – iznurivanje pobune.
Šta i kako bi trebalo menjati, a šta zadržati u dosadašnjoj strategiji protesta
Studenti i pobunjeni građani možda bi trebalo da dozvole sebi da uhvate dah. Nije loše kada se u okolnostima visokog inteziteta zastane, a da bi se više nego opravdani bes (pa samim tim i ishitrenost u potezima), onoliko koliko je to moguće, primirio, te tako se konsolidovalo promišljanje na nivou osmišljavanja daljeg procesa strategije, uz obnavljanje energije, za nastavak pritisaka.
Šta i kako bi trebalo menjati, šta je ono što bi trebalo zadržati, dakle, gde je potrebna revizija dosadašnjeg pristupa u odnosu na pobunu, itd. Ideja da bi tako zamajac neposlušnosti mogao da se ohladi, a da bi režimska strana dobila prostor da se zgusne i stabilizuje kreće se u domenu pretpostavki, verovatno i neosnovanih. Jer ovde nije reč o povlačenju u smislu nekakve hibernacije.
Ideja je da se u hodu primeni taktičko usporavanje radi boljeg sagledavanje potencijalno novih oblika i pristupa u nastavljanju borbe. Baš zato što je pobuna prirodno heterogena čini se da je potrebno uspostaviti funkcionalniju sinergiju i koordinaciju među studentima, građanima, opozicijom… Pre svega, potrebno je uspostaviti funkcionalno poverenje, da bi se uspostavili temeljni okviri saradnje, neupitni dok borba za promenu režima traje.
Kako uhvatiti zeca u namenski pokvarenom državnom sistemu
Ima nešto problematično kad se prizivaju mitologizovani heroji/junaci u javnom diskursu. Oni lako ponesu masu, tačnije takvom diskursu naklonjeni deo, ne samo zbog katalizatorskog svojstva u osećanjima pripadnosti određenom korpusu (koji nerealno teži da se homogenizuje). Ima tu još nešto – to zavodljivo utapanje u „jedno“ može biti krinka, a da je ispod takve obrazine pokrivena podloga za sopstvenu lenjost duha.
Baš zato što je pobuna prirodno heterogena čini se da je potrebno uspostaviti funkcionalniju sinergiju i koordinaciju među studentima, građanima, opozicijom… Pre svega, potrebno je uspostaviti funkcionalno poverenje, da bi se uspostavili temeljni okviri saradnje, neupitni dok borba za promenu režima traje
Aktivnosti vezane za otpor i nepristajanje treba da se fokusiraju na pravdu, borbu protiv korupcije, primenu zakona koji su jednaki za sve, dakle, za te konstruktivne vrednosti, uprkos činjenici da i u aktuelnim svetskim prilikama spomenute vrednosti sve više naginju ka nekakvom apstraktnom idealu. I, naravno, treba ostati dosledan kod zahteva za raspisivanje prevremenih izbora. Bez obzira na to koliko je ispunjenje ovog zahteva (uostalom, kao i svih prethodnih), daleko.
S druge strane, priču koju su plasirali neki govornici na Vidovdanskom protestu o „srpskom svetu“ ili „srpskom integralizmu“, svejedno, Kosovu kao srcu ili (neuhvatljivoj) duši Srbije, fraze su koje zveče i uglavnom odzveče kad se mitinzi završe. Nikolaj Velimirović jednostavno se ne uklapa u kontekst dosadašnjeg protesta, insistiranje na ovakvim simboličkim narativima samo će raspršiti fokus.
Aktivnosti vezane za otpor i nepristajanje trebalo bi da se fokusiraju na pravdu, borbu protiv korupcije, primenu zakona koji su jednaki za sve… I, naravno, treba ostati dosledan kod zahteva za raspisivanje prevremenih izbora. Bez obzira na to koliko je ispunjenje ovog zahteva daleko
Kako uhvatiti zeca u namenski pokvarenom državnom sistemu? Ne treba ga juriti. Jer takav sistem upravo to i hoće, da se golim rukama juri neuhvatljivo; to je navlačenje pobunjenog dela građana/naroda u poziciju sprintera na trasi koja zahteva dugometražnu preraspodelu kondicije.
