Tražeći zgodan verski praznik na kom bi proglasio svoju pobedu, Aleksandar Vučić se odlučio za Sretenje i binu u Sremskoj Mitrovici sa koje je zagrmeo: „Više nam ništa ne mogu, sada uzvraćamo udarac. Javite im, propala je obojena revolucija.“ I dodao da će do sledećeg, isto tako zgodnog verskog praznika Vidovdana, napisati udžbenik za diktatore i podeliti svoje uspešno iskustvo. To što se bestseler nije pojavio, nikako ne bi trebalo pripisati činjenici da nije pobedio (bar jednom nedeljno je od tada uzvikivao pobednički poklič), nego iznenadnom saznanju do kog je u međuvremenu došao da nijedan „normalan Srbin ništa ne bi zakazivao na Vidovdan“, samim tim ni promociju svoje knjige i književno veče u Ćacilendu.
Promocije će naravno biti, samo što je za sada udžbenik odlučio da ostavi po strani i najavio da menja temu – napisaće novi Ustav Srbije. Verovatno je posle dužeg razmišljanja, u kom su mu se po sopstvenom priznanju „otvorili neki prozori“, zaključio da bar milion diktatora (na tu ciljnu grupu je tipovao) može još malo da sačeka sa sudbonosnim savetima, a da on lično nema taj luksuz. Da bi sačuvao sopstvenu vlast od pobeđene obojene revolucije pod hitno mu je potrebna knjiga koja će ukinuti i struku i demokratiju, a proklamovati samo sud sopstvene partije.
Kad svakakav ološ i mulj isplivaju na površinu
Bar je tako objasnio 12. juna kada se iz Praga uključio u televiziju Informer i poručio: „U vremenu obojene revolucije svakakvi ološ i mulj ispliva na površinu. Sudstvo nam se pokazalo kao grana u koju je strani faktor najdublje zašao, razorio ga u potpunosti i doveo nas dotle da pravdu više ne možemo ni da očekujemo. Ali, snaga države će se videti i u tome da sagleda svoje propuste, svoje greške, probleme, svoje slabosti, koje su naročito izražene kada se ogromni novac spolja ubaci. Nismo se tome na vreme suprotstavili, nismo dobro razumeli šta je to sve, što se dešava, tako da ćemo se boriti. Ako mislite da ne postoje zakonski načini – postoje. I videćete da ćemo uspeti po tom pitanju. Makar nas naterali da menjamo Ustav. I tada ćemo sve promeniti, to je zakonska obaveza kada se menja Ustav.“
Svako ko je bar pet minuta imao priliku da sluša Vučića i vidi o kom se profilu ličnosti radi, prvo je pomislio na promenu koju je izveo Vladimir Putin u želji da doživotno vlada. Međutim, Vučić je to demantovao uz opasku da on „nije takav predsednik“, a da su promene usmerene samo ka tome da narodu bude bolje. I to njegovom narodu (dakle pristalicama SNS-a), a ne onima koji hoće vladavinu prava, nezavisne institucije i slobodne medije.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto mu je, da bi to izveo, potrebna promena Ustava? Pa već je pobedio (činjenica koju zaboravlja kada se bar jednom dnevno vrati na obojenu revoluciju), već je po „nenarodu“ opalio iz zvučnog topa, već je obećao da će svakoga ko uđe u Skupštinu da „spakuje kao sardinu i izbaci napolje“, već je ukinuo plate i radna mesta svima koji su se pobunili i pokorio svaki medij sa nacionalnom frekvencijom.
Iako mu je i RTS navodno trn u oku, pa bi i zbog njega da menja Ustav, ipak je u poslednjih 10 dana uspeo prvo da u živom programu sat vremena zlostavlja njihovu novinarku, a da mu rukovodstvo te kuće umesto tužbom uzvrati molbom – možete li sutra opet da dođete, imamo još jednu ženu za kinjenje. Uostalom, čak mu ni predsednička funkcija nije bila neophodna da bi divljao kako hoće i koliko hoće, mimo svih zakona i uz stalno kršenje Ustava, jer je još kao prvi potpredsednik Vlade obezbedio da mu sve poluge sile budu na raspolaganju ukoliko neko odbije da mu se klanja.
Za četiri minuta TV gostovanja 11 puta prekršio Ustav
Pa, izgleda da se pokazalo da te poluge sile više nisu sasvim u njegovim rukama i da se tu i tamo može desiti neki eksces poput onog u Novom Sadu, kada su pripadnici policije primenili pendreke i na članovima SNS-a koji su ih zalivali vodom i brašnom. Baš kao što se pokazalo da se i u pravosuđu može naleteti na nekog ko i dalje radi po zakonu, pa se dogodi da u pritvoru završe „junaci“ koji su studentkinji slomili vilicu, a neko se drzne čak i toliko da donese odluku o ponavljanju izbora u Kosjeriću.
Iako je sve to na nivou statističke greške, postoji, i više je nego dovoljan razlog da predsednik pristupi izradi novog Ustava po kom će pravosuđe prestati da bude treća grana vlasti i postati produžena ruka aktuelnog režima.
„Naša prisutnost u parlamentu nije čin saučesništva, već čin otpora. Mi smo tamo da ne damo da se Ustav menja bez pitanja građana i bez javne debate“
Danijela Nestorović
Toga je bilo svesno i neformalno udruženje tužilaca i sudija „Odbrana struke“, koje je na konferenciji za medije konstatovalo da institucije ne mogu da dosegnu do pravde, jer najveći predstavnici političke vlasti urušavaju vladavinu prava i pravnu državu. Oni su kao primer naveli Vučićevo četvorominutno uključenje u jednu televizijsku emisiju, tokom koga je uspeo da prekrši 11 odredbi Ustava i istakli da se „nikada nije događalo da najviši predstavnik vlasti, koji ima najveću političku moć, direktno preti tužiocima i sudijama“ koji postupaju u predmetima koji okupiraju pažnju šire javnosti.
„Vučićevu najavu promene Ustava u delu kojim se uređuje rad pravosuđa – sudstva i tužilaštva – doživljavam kao klasični politički trik i praznu pretnju. Prvo, Vučić ni izbliza ne raspolaže potrebnom dvotrećinskom većinom u Skupštini da bi mogao da mašta o promeni najvišeg pravnog akta. Drugo, ne treba zaboraviti da je postojeći ustavni model ustrojstva pravosuđa predstavljao poslednju veliku ustavnopravnu promenu o kojoj su se građani referendumski izjašnjavali 16. januara 2022. Pre toga, u junu 2021, praktično jednostranački saziv Narodne skupštine, u kojem je samo SNS-ovih poslanika bilo više od dve trećine, odlučio je da se ide upravo u tom ustavnopravnom smeru. Štaviše, čestitajući građanima Srbije rezultat referenduma, Vučić je tada izjavio da misli da smo uradili dobru stvar za našu zemlju“, kaže Miodrag Jovanović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Ima li dovoljno traktora i veš-mašina za kupovinu glasova na potencijalnom referendumu
I ako se setimo koliko je bilo teško tada promeniti Ustav i koliko je sve trajalo iako je SNS bio neuporedivo jači, postavlja se pitanje kome je onda namenjena ova sadašnja priča o promenama ustavnopravnog položaja pravosuđa?
„Rekao bih da je to ista vrsta pretnje kao i ona koja se upućuje ’neposlušnim’ državnim univerzitetima kada se najavljuje novi zakon koji će sistemski podriti sadašnji položaj državnog visokog školstva. Kao i u tom slučaju, i u ovom slučaju Vučić želi da zaplaši one kojima se obraća, prvenstveno one koji su u proteklim mesecima u pravosuđu podigli glavu i jasno stali u odbranu struke, ali i da pokoleba one koji se još uvek lome, a takvih je najviše. Iskreno se nadam da će obe ove profesije na odlučan način odbraniti svoj dignitet, jer one predstavljaju temeljne stubove izgradnje normalne države“, kaže Jovanović.
Ni predsednička funkcija nije bila neophodna da bi aktuelni šef države divljao kako hoće i koliko hoće, mimo svih zakona i uz stalno kršenje Ustava, jer je još kao prvi potpredsednik Vlade obezbedio da mu sve poluge sile budu na raspolaganju ukoliko neko odbije da mu se klanja
Predsednik Srbije, kao ovlašćeni predlagač, ima prava da predloži promenu Ustava, ali ne i moć da je realizuje. Nedostatak dvotrećinske većine bi teško mogao da nadoknadi pretnjama, ucenama i podmićivanjem, naročito sada kada su čak i njegovi, a ne opozicioni, poslanici svesni da je na silaznoj liniji popularnosti.
Problem bi mogao da nastane samo kada bi opozicija odlučila da izađe iz parlamenta, ali poslanica Ekološkog pokreta Danijela Nestorović tvrdi da se to neće dogoditi: „Opozicija nije u parlamentu zbog Vučića, već zbog Srbije. Naša prisutnost nije čin saučesništva, već čin otpora. Mi smo tamo da svedočimo, da beležimo, da se suprotstavimo, da ne damo da se Ustav menja bez pitanja građana i bez javne debate.“
A čak i da se dogodi, usledio bi referendum na kom bi za većinu dobijenu kao u Kosjeriću SNS morao da pokloni nekoliko miliona traktora, veš-mašina i stanova, a da ishod ipak bude neizvestan. A da mu je do odmeravanja snage sa „nenarodom“ dao bi izbore, ne bi se zamajavao sa takvim referendumom.
