Posle osam meseci u kojima je silom dokazivao svoju nadležnost, prošle nedelje smo prisustvovali najmučnijoj i najbizarnijoj sceni u kojoj predsednik bilo čega, pa makar i mesne zajednice, može da se nađe – obilasku požara od strane Aleksandra Vučića. Tom prilikom smo videli izbezumljene vatrogasce koji pokušavaju da ugase vatrenu stihiju, meštane koji im pomažu iako nemaju ni vodu i predsednika koji ih ometa i vuče za rukav sa izrazom lica – vidi, vidi, evo mene, a evo i kamera. Da su kojim slučajem bacili creva da bi mu ukazali pažnju za kojom je vapio, nema sumnje da bi i tom prilikom ispričao kako su zajedno pobedili obojenu revoluciju i podelio zapažanja koja je uspešno izneo u Jagodini: „Znate li da je od dva do tri po podne nula ljudi bilo na blokadama u Zemunu? Mi smo ih ostavili da narod vidi s kakvim budalama i ludacima imamo posla. Nula ljudi!“
Problem i što ima dovoljno tužilaca i sudija da utamniče neograničeni broj političkih zatvorenika, a i daleko više praznih stadiona nego što ih je nekada bilo u Čileu
Ma koliko bila intrigantna teza da su „ostavili nula ljudi da bi narod video budale“, morala je da sačeka bolju publiku jer su ozbiljni ljudi bili ozbiljno zaokupljeni spasavanjem sopstvene zemlje, pa su predsednika prepustili maženju i paženju lokalnih naprednjaka. Pokazalo se kao nedovoljno za njegovu sujetu koja već glasno zavija, pa je najavio još radikalniji potez – otići će u Novi Sad i objaviti pobedu na mestu gde su mnogi ostali ne samo bez svetle budućnosti koju obećava, već bez ikakve budućnosti. Staće ispod nadstrešnice, upaliti sveću i spontano okupljenim Novosađanima koji će ga u milionskom broju dočekati kao oslobodioca objaviti: „Pobedili smo blokadere, gotovo je – prohujalo sa vihorom.“
Prohujalo sa vihorom
Pa, skoro da je bilo tako. Nije baš stigao do Novog Sada, već samo do mosta na Dunavu u blizini Petrovaradina, a tačnu lokaciju je na X mreži precizirala Marinika Tepić: „Bolesni čovek laže da je jutros bio u Novom Sadu! Nije, bio je u Kaću. Grad ga toliko frustrira što ne može ni da mu priđe, pa je kineski radni kamp u Kaću krstio u Novi Sad.“ Publika skoro da je bila milionska, ali je nosila uniforme i punu ratnu opremu da bi ga sačuvala iako su još u ranim jutarnjim satima odrađene sve preventivne radnje – kordoni policije su blokirali prilaz zborovima građana i niko nije smeo da se kreće čak ni pešice.
Propuštane su samo pristalice SNS-a koje su organizovano dolazile na gradilište da bi bar vizuelno zamaglile činjenicu da u policijskoj državi Vučić još samo policiji može da održi pobednički govor. Ali ga je održao baš kao što je najavio, izrugujući se studentima čiji je jedini program da „maltretiraju građane“, ogovarajući međunarodnu zajednicu koja je napunila naše hotele licima „koja obučavaju blokadere“ (takvi izgleda lagodno prolaze preko granica i kroz proveru BIA, a umetnici iz regiona se odmah hapse) i uz istorijsku poruku za kraj – pobedio je. Nejasno je da li je pobedio novu obojenu revoluciju ili još uvek slavi februarsku pobedu, pa joj u zanosu dodaje romantične elemente poput „vihora“? Odgovor će smisliti uskoro i plasirati ga Užicu u kom je takođe pobedio, čim mobiliše i policiju iz Republike Srpske, da ga pri poseti dodatno obezbedi.
Problem je što za sada ima celokupnu srpsku policiju i sve srpske huligane koji su spremni da zajedno mlate narod, što nije dovoljno da mu omogući lagodnu šetnju gde mu se prohte i sigurnost da mu neko jaje neće završiti u faci, ali je više nego dovoljno da se čitava država pretvori u bojište na kom se neometano lome kosti svakome ko mu nije po volji. Takođe je problem i što ima dovoljno tužilaca i sudija da utamniče neograničeni broj političkih zatvorenika, a i daleko više praznih stadiona nego što ih je nekada bilo u Čileu.
Naravno i sve nacionalne frekvencije sa kojih može na 15 minuta da istim ofucanim i istrošenim pričama ispira mozak građanima, uz nadu da će dostići moć Orvelovog Velikog brata. Recimo po obrascu koji je primenio na Pinku: prvo je izrečena pretnja „Srbija ne sme da bude snažna i jača, već unižena u regionu“, a onda izlaz u vidu njegovog veličanstva: „Nikada nisam pognuo glavu ni pred kim. I svaki put kad je bilo teško mogli ste da kažete – ovaj se sklonio, ovog ne vidimo, ali za jednog ste uvek znali da je tu, na braniku otadžbine i da štiti zemlju i da uvek bude uz narod“.
Na pravosudnim organima je očigledno da utamniče sve koje proziva, da vode istragu koju je naručio i obezbede mu podatke, ali da ih slučajno ne objavljuju sami jer on želi prvi da ih izgovori
Jedna od priča koju ovih dana dodatno umeće je i ona da policija reaguje u krajnjoj nuždi na blokade u Srbiji, u skladu sa zakonom i minimalnom upotrebom sile, kao da niko nije video unakaženo lice studenta Luke Mihajlovića (broj prelomljenih kostiju ukazuje ne samo na iživljavanje već i na pokušaj ubistva) ili snimak na kom dva policajca muče studentkinju ispred Pravnog fakulteta iako su joj ruke vezane. Ali, kada su Vučiću domaćini „profesionalni“ mediji poput Pinka i Informera, onda u odsustvu pitanja može dva dana zaredom da ponavlja istu priču: „Ti policajci su divni hrabri ljudi, trpe svašta da bi sačuvali mir i poredak u zemlji. Nikoga ne diraju, nikoga ne remete dok ljudi ne počnu da gaze zakon i da njih napadaju motkama“. Ili: „A ne kažete da ste vi probijali kordone i da ste vi napadali policajce. One ljude koji se muče, pod punom opremom, po ovoj vrućini, da stignu svuda, na svaku stranu, da zaštite ljude, da zaštite bezbednost, da sačuvaju živote ljudi. To su naša braća, sestre, naši očevi i majke, naša deca ti policajci. A vi idete i prijavljujete ih da im neko ne dozvoli da putuju u Evropsku uniju, pa još hoćete i da ih tučete.“
Interesantno, ali iako optužuje druge da nešto ne govore, Vučić takođe isporučuje prilično bušnu priču – ni on ne kaže da niko nije tražio od EU da zabrani ulazak „našoj braći i našoj deci“, već samo onima koji su prekoračili ovlašćenja, a i da je anesteziolog Vlada Stefanović ,takođe „naš brat i naše dete“ koji je sasvim sigurno spasavao mnoge živote, pretučen i utamničen upravo zato što je na ulici pokušao da ukaže pomoć povređenim građanima.
Najveća motka u istoriji
Umesto toga, predsednik baš svih građana je 7. jula u Jagodini izjavio: „Pa taj magarac od anesteziologa je motkom tukao policajca. Ne znam da li je gori on ili sudija koji ga je pustio.“ A onda je samo dva dana kasnije narasla i motka i krivica sudije i predsednikov nos, pa je elaborirao: „Anesteziolog je pušten zbog blokaderskih sudija. Anesteziolog koji ogromnom motkom tuče policajce – ako to nije kažnjivo, šta je sledeće.“ Do zaključenja ovog broja još uvek nije stigao do „najveće motke u istoriji“, ali nema sumnje da to sledi, iako su dokazi pokazali da Stefanović niti je imao motku niti je ikoga tukao, a dr Vladimir Vrsajkov je Vučiću biranim rečima i polako objasnio da „lekari, a posebno anesteziolozi, nemaju patološke snove o motkama“ i da nikoga ne tuku.
Pitanje je da li postoje pristojne i razložne reči kojima se može dopreti do nekadašnjeg radikalskog šegrta koji je narastao do predsednika zemlje, a onda se u kulminaciji sopstvene moći i narcizma suočio sa prezirom građana i nipodaštavanjem od strane dolazeće inteligencije u vidu svih studenata osim one dvojice koji i dalje sede u Ćacilendu. Teško, ukoliko analiziramo samo delić svega što je izgovorio u poslednjih nekoliko dana. Recimo, pozabavio se sudbinom Milomira Jaćimovića, koji je prevozio studente iako su mu naplaćivane kazne, skidane tablice, lomljena stakla, bušene gume i hapšen sin od strane Vučićevih poslušnika.
Svi koji se nalaze na fotografiji sa proslave u društvu specijalnog tužioca Mladena Nenadića za Vučića su „budale jedne hohštaplerske, prevaranti, jedna banda uličarska, koja je umislila državu da vodi“
„Niste ni primetili šta su uradili sa onim nesrećnim Jaćimovićem. Pa izaći će to uskoro na videlo jer će mnogo ljudi da odgovara za to. Dali mu benzin! I on je hteo da ponovi slučaj Jana Palaha i to ispred prostorija SNS-a u Novom Sadu. Oni su hteli da žrtvuju čoveka. Da ubiju čoveka samo da bi podigli revoluciju koja im je propala. S monstrumima imamo posla. O ovome se vodi istraga i to debela istraga se vodi. Pa ćemo da vidimo ko je sve bio umešan u to“, objasnio je Vučić i ozbiljno nas uplašio – zbilja je izgledalo kao da je poverovao u to što izgovara, a niko od njemu bliskih ljudi nije pokušao da ga urazumi.
A ono što još više plaši od mentalnog stanja predsednika je mentalno stanje pravosudnih organa koji pristaju da vode „debelu istragu“ o svemu što je ili „utripovao“ ili svesno smislio da bi kroz kafkijanske procese odstranio sve koji su pretnja za njegovu vlast, ali i sve koje jednostavno mrzi. A mrzi baš mnogo i baš učestalo. Ovih dana intenzivno utamničenog studenta Pavla Cicvarića jer „Cicvarići mrze Srbiju“, Zdenka Tomanovića koji je „najveći pokvarenjak među svim pokvarenjacima koji postoje u jednoj zemlji“, rektora Vladana Đokića jer se „direktno bavi kriminalom i krši zakon“, N1 i Novu S jer je to što rade „čisti terorizam“, a i sve koji se nalaze na fotografiji sa proslave u društvu specijalnog tužioca Mladena Nenadića jer su „budale jedne hohštaplerske, prevaranti, jedna banda uličarska, koja je umislila državu da vodi“. Takođe, grupa koja je htela da hapsi po nalogu stranih sila (obično strane sile angažuju košarkaše poput Bodiroge za takav posao) lično njega, zbog čega je dodao: „Ova priča je mnogo ozbiljnija nego što izgleda. Šokantne podatke ćete čuti od mene. Ja čekam da se određene istrage završe i da dođemo do određenih rezultata.“
Ko voli da tuče žene
Dakle, na pravosudnim organima je da utamniče sve koje proziva, da vode istragu koju je naručio i obezbede mu podatke, ali da ih slučajno ne objavljuju sami jer on želi prvi da ih izgovori. Takođe, na njima je i da zgaze sopstvene diplome, profesionalni integritet i Ustavom zagarantovanu nezavisnost i ne samo da ga filuju podacima na koje nema prava, već i da ćute dok izriče pomilovanja sopstvenim siledžijama u procesima koji su još u toku. Nema sumnje da bi bilo interesantno čuti kako se oseća Zagorka Dolovac kao tužilac dok Vučić na Pinku ističe da je ponosno potpisao pomilovanje za četvoricu batinaša koji su studentkinji slomili vilicu, a kako se oseća kao žena kada dodaje da su blokaderi, a ne on i njegovi batinaši, ti koji tuku žene. I kaže: „Videćete neverovatnu pravilnost – svi koji vole da tuku žene su tamo. Baš tako kako vole da tuku žene, e tako vole da tuku i po svojoj zemlji.“.
Kako li se oseća Zagorka Dolovac kao tužilac dok Vučić na Pinku ističe da je ponosno potpisao pomilovanje za četvoricu batinaša koji su studentkinji slomili vilicu
Verovatno vole i da gaze ljude po svojoj zemlji? Još se nije izjasnio, ali će nam sigurno uskoro i na tu temu servirati neku laž imajući u vidu da je nakon pominjanja devojke koja je na Novom Beogradu zgazila više osoba i ozbiljno povredila jednu studentkinju, zagonetno najavio: „Dobro ste me podsetili da potpišem još jedno pomilovanje.“
Dobro, shvatili smo: predsednik je nevaspitan, siledžija, bahat i iznad svih zakona, tako da se postavlja pitanje zašto neprekidno to mora da nam ponavlja? Zašto ne ućuti i prebije i pohapsi sve protivnike, kao što to u tišini i bez reklame rade njegovi uzori poput Putina ili Kim Džong Una. I zašto još mora da naciji šalje kontradiktorne poruke tipa: „Da li vi stvarno mislite da mi ne možemo da organizujemo napad na njihove kuće? Pa možemo u roku od sat vremena da im uništimo sve stranačke prostorije širom Srbije. Sve, od prve do poslednje. U roku od sat vremena, ne treba nam više od toga. Ali ja bih lično kaznio i tražio hapšenje za svakoga ko bi im jedan prozor uništio, zato što želim da živimo u uređenoj zemlji.“
Da li to znači da će tražiti hapšenje pa će ih pomilovati ili je u njegovoj glavi lomljenje prozora teže krivično delo od lomljenja nosa, rebara i vilice studenata?
