Izgleda da je kamen pod kojim se Srbija sakrila, u skladu sa spoljnopolitičkom strategijom predsednika Vučića, počeo ozbiljno da propušta. A kiša ne samo što nije prestala da pada, već se tamni oblaci sve više gomilaju.
Poziv američkog diplomate Grenela predsedniku Vučiću da Srbija prestane da prati put Evropske unije koja je u nevolji i da počne da sledi put SAD mora da je u prvi mah delovao kao muzika za uši srpskog predsednika i znak uvažavanja njegove politike od strane najveće svetske sile. Usledila je prilično ambivalentna izjava predsednika Vučića da je on ubeđen da će moć Evrope padati u budućnosti, ali da Srbija ipak ostaje na evropskom putu, barem do nekih sledećih izbora. Bivši predsednik Republike Srpske je bio manje suptilan i požurio je da izjavi da on podržava američkog predsednika Trampa jasno i javno.
A onda je stiglo otrežnjenje. Ispostavilo se da Grenelova izjava u stvari predstavlja samo privatno razmišljanje jednog diplomate i da postoje ozbiljni problemi i nepoverenje u odnosima između SAD i Srbije. Očigledno da sadašnja američka administracija procenjuje da se Srbija nalazi duboko u ruskoj i kineskoj orbiti i posebno je iritiraju bliski odnosi Beograda sa Venecuelom (do hapšenja Madura), Nikaragvom, Kubom, Iranom i još nekim drugim državama koje Tramp vidi kao neprijatelje SAD. Tome treba dodati partnerstvo Srbije i kineske tehnološke kompanije Huavej u razvoju digitalne infrastrukture, što se kosi sa obavezama iz Vašingtonskog sporazuma zaključenog na hoklici ispred predsednika Trampa u februaru 2020. godine.
Američka administracija procenjuje da se Srbija nalazi duboko u ruskoj i kineskoj orbiti i posebno je iritiraju bliski odnosi Beograda s Nikaragvom, Kubom, Iranom i još nekim drugim državama koje Tramp vidi kao neprijatelje SAD
Zato je više nego naivna i nedostojna tradicije srpske i jugoslovenske diplomatije ideja da se svi ti problemi mogu gurnuti pod tepih nuđenjem „poklona“ predsedniku SAD u vidu zgrade Generalštaba. Da mnogo toga ne štima u odnosima između SAD i Srbije vidi se i iz Trampovog poziva predsednici Kosova Vljosi Osmani da se pridruži Odboru za mir. Zvaničnom Beogradu verovatno se nije dopala slika sa ceremonije potpisivanja dokumenta o osnivanju ovog novog međunarodnog tela na kojoj se kosovska predsednica pojavila pored Donalda Trampa.
U međuvremenu, SAD su, po rečima predsednika Vučića, postavile dva uslova Srbiji za pokretanje strateškog dijaloga, jedan energetske prirode, drugi čisto politički. O tim zahtevima je trebalo da raspravlja Vlada Srbije na sednici održanoj 25. januara, ali je ovo pitanje odloženo i umesto toga razgovaralo se o ubrzanju evropskog puta Srbije. I to svega dan posle odlaska delegacije Evropskog parlamenta na čiji račun su predstavnici vlasti izrekli najgore uvrede i dva dana uoči usvajanja Mrdićevih izmena pravosudnih zakona za koje Evropska komisija smatra da potkopavaju nezavisnost pravosuđa i da predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka EU.
Spoljnopolitička dilema sa kojom se Srbija trenutno suočava umnogome podseća na situaciju od pre nekoliko meseci, kada su neki delovi vlasti pred srpsku javnost postavili pitanje izbora između Evropske unije i BRIKS-a. Drugim rečima, između Unije, sa jedne strane, i Rusije i Kine, sa druge strane. Ovog puta radi se o izboru između SAD i Evropske unije. Sa vrednosnog stanovišta priklanjanje SAD deluje kao logičan izbor sadašnjih srpskih vlasti. Tramp, kao i Vučić, pokazuje prezir prema vladavini prava, ljudskim pravima, slobodi medija i ostalim načelima liberalne demokratije.
Uostalom Vučićev najbliži politički saveznik u EU, Viktor Orban, već se izjasnio u prilog SAD. Nema sumnje da je Vučićevom shvatanju politike sasvim bliska Orbanova misao da je svetski poredak zasnovan na pravilima zastareo, i da je jedina prava alternativa poredak zasnovan na dogovorima i pogodbama za koji se zalaže predsednik Tramp. Ako ništa drugo, Vučić je pokazao zavidnu veštinu u postizanju takvih dogovora i pogodbi u cilju svog održavanja na vlasti. Sa poštovanjem pravila mu baš i ne ide, što se vidi po ćorsokaku u kome se nalazi evropski put Srbije. Dakle, šta sprečava srpsku vlast da se okrene prema Trampu i SAD? Realnost. Srbija je okružena državama članicama EU i kandidatima za članstvo u EU.
Sa vrednosnog stanovišta, priklanjanje SAD deluje kao logičan izbor sadašnjih srpskih vlasti. Tramp, kao i Vučić, pokazuje prezir prema vladavini prava, ljudskim pravima, slobodi medija i ostalim načelima liberalne demokratije
Unija i njene države članice su najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Unija je takođe najveći trgovinski partner Srbije, dok su firme iz EU najveći investitori od kojih zavise brojna radna mesta. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je integrisana u evropski ekonomski prostor. Prema tome, Srbija deli zajedničku sudbinu sa Evropskom unijom. Od prosperiteta Unije i njenih država članica direktno zavisi napredak Srbije. Sa druge strane, neuspeh Unije i njena marginalizacija na međunarodnoj sceni nužno bi se odrazili na Srbiju. Eventualni raspad Unije, koji zagovara Donald Tramp, otvorio bi brojne političke, ekonomske i teritorijalne sporove i uveo bi celu Evropu u haos.
Bez obzira na različite probleme, Evropska unija je za 75 godina svog postojanja, u različitim modalitetima, omogućila period mira, prosperiteta i blagostanja bez presedana u novijoj evropskoj istoriji. Zato je klađenje protiv tog projekta i uzdanje u neku stranu silu ne samo neinteligentno, već i izuzetno opasno. Uostalom Evropska unija je već pokazala da poseduje efikasne instrumente za zaštitu svojih interesa. U jeku rasprave o eventualnom pristupanju Srbije BRIKS-u otrežnjujuće je delovala odluka Brisela o smanjenju kvota i povećanju zaštitnih carina na uvoz kineskog čelika u Uniju, koja je direktno pogodila smederevsku železaru. Time je Evropska unija pokazala da neće dozvoliti da zona slobodne trgovine između Srbije i Unije bude odskočna daska za ulazak kineskih firmi i njihovih jeftinih proizvoda na evropsko tržište.
Kada je reč o Rusiji, Evropska unija je nedavno usvojila uredbu o faznom prestanku uvoza ruskog gasa. Time je Rusiji istrgnuta iz ruku jedna od poslednjih poluga moći, a Beogradu raspršeni snovi o članstvu u BRIKS-u, ako ih je uopšte i imao. Zato ne treba gajiti iluzije da Evropska unija ne bi iskoristila sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju protiv „pete kolone“ na svom kontinentu u slučaju otvorenog političkog sukoba i trgovinskog rata sa SAD. Toga je svestan i predsednik Vučić. U govoru predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Davosu mogao je da čuje da će odgovor Evropske unije biti proporcionalan, nepokolebljiv i jedinstven.
Šta sprečava srpsku vlast da se okrene prema Trampu i SAD? Realnost. Unija i njene države članice su najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Unija je takođe najveći trgovinski partner Srbije, dok su firme iz EU najveći investitori od kojih zavise brojna radna mesta
Međutim, njegov problem je u tome što ne može ni sa SAD, ni sa Evropskom unijom. U odnosima sa SAD postoji više političkih prepreka koje u ovom momentu deluju nepremostivo, dok svako približavanje Evropskoj uniji zahteva prihvatanje evropskih vrednosti, što podrazumeva slobodne medije, nezavisnost pravosuđa i slobodne i poštene izbore. A to bi direktno ugrozilo njegov ostanak na vlasti. Odluka da potpiše „Mrdićeve zakone“ jasno pokazuje da je kod Vučića prevladao instinkt za samopreživljavanje tako da Evropska unija više nije opcija. Preostaje mu samo Rusija, a ona nema ništa da ponudi osim medveđeg zagrljaja iz koga se teško izlazi. Otuda tolika nervoza na Andrićevom vencu. Opcije se sve više sužavaju. Nekadašnja četiri stuba srpske spoljne politike svela su se samo na jedan porozni kamen koji sve više propušta.
