Iako je svojevremeno dao ostavku na funkciju predsednika Izvršnog odbora DS da bi se posvetio poslaničkom mandatu, nakon što je vlast u talasu uništenja svih institucija uposlila ministra Zlatibora Lončara da bije a poslanika Milenka Jovanova da pljuje u Skupštini, Srđan Milivojević je najavio kandidaturu za predsednika stranke. Oni koji ga podržavaju smatraju da trenutno živimo u vanrednim okolnostima i da je na čelu stranke potreban neko ko ume da se snađe i u uličnoj borbi u nedostatku ostalih opcija, ali na pitanje šta on o tome misli, Milivojević kaže: „Razgovaraćemo o tome kasnije, voleo bih da ovaj intervju otpočnemo time što je Aleksandar Vučić izjavio da čelnici SNS-a izgleda daju opoziciji informacije o ljudima koji učestvuju u blokadama. I to je tačno, Vučić je konačno uhvaćen u jednoj istinitoj tvrdnji – čelnici SNS-a i čestiti ljudi iz policije nam dostavljaju informacije o onima koji se na protestima pojavljuju kao statisti a ustvari su batinaši i kriminalci.“
SNS je do sada bio neprobojna tvrđava, kako je došlo do toga da se žali opoziciji?
Čelnici režima vrlo dobro znaju da će biti svrgnuti sa vlasti onog trenutka kada se pojavi smislena, jasna i dobro organizovana alternativa u vidu prepoznatljive političke partije. To jeste moja misija i tom cilju sam posvećen, siguran sam da i oni to vide. Pojedini naprednjaci su pristali da budu statisti i da bespogovorno potpisuju sve što se od njih traži: rešenje da se dozvoljava otvaranje železničke stanice bez građevinske dozvole, da su bili vozači koji su izazvali udes na naplatnoj rampi u Doljevcu, da su odgovorni za Savamalu… Ali konačno i posle mnogo vremena, neki od njih bivaju odvedeni u pritvor. Sam Vučić je pre neki dan rekao nešto što ogoljava svu tu korupciju kojoj smo izloženi – da više niko ništa neće da potpiše. Pa neće, ljudi su postali svesni da čine krivična dela i da će odgovarati za ta krivična dela. Pritom SNS nije ideološka organizacija. Predratni komunisti su bili ideološka organizacija i kada njima pukne brana oni su bili spremni da postave sopstvenu glavu da je zapuše. Odmah se javljalo po njih 100 jer su imali jako uverenje da čine pravu stvar i jer su znali da će se neka škola zvati po njima, a da će im porodica biti zbrinuta. Međutim, SNS je mafijaška organizacija i kad kod njih pukne brana koja je godinama držala prljavu vodu, niko neće ni da joj priđe. Tada moraju da postave nekog sa ribarskom mrežom koji počne da ih hvata: uhvati jednog i – op, evo ovaj je kriv za Krušik, a ovaj je kriv za Jovanjicu…
Na koji način DS ima nameru da se postavi u toj situaciji?
Postojanje velike i snažne Demokratske stranke,simbola demokratije i otpora samovlašću, koja je sposobna da okupi sve opozicione i društvene aktere je njihov najveći strah. Taj strah se upravo obistinjuje, jer je proces omasovljenja i integracija otpočeo i nezaustavljiv je. SNS se hvali da ima 700.000 članova, ali ona više ne može da obezbedi da svaki od tih članova dobije neko dobro plaćeno mesto. Oni su zadovoljni i ako budu šefovi petog perona na železničkoj stanici i da za to dobiju 15 evra, ali u ovom trenutku to je nedovoljno da bi „ginuli“ za stranku. Pritom su počeli da sumnjaju u ono što je Vučić proklamovao kao svoj najveći uspeh. Infrastruktura je bila odskočna daska na kojoj je on skakao ka rejtingu, ali je ta trambolina pukla. Sada je pao, ali ne u mulj, već u nevino prolivenu krv. Ispod srušene nadstrešnice nije 15 žrtava već mnogo više: tu su Stanika Gligorijević, Oliver Ivanović, Stanimir Brajković ubijen u Padinskoj skeli, tu su 84 osobe stradale u poplavama, tu je Dejan Stanković, vodnik poginuo na Peštaru… Ta Potemkinova sela ne padaju samo nama na glavu – nas su ubila, a Vučiću su ubila rejting. Sada ljudi koji su sve to podržavali počinju da shvataju da nad silom stoji pravda i da dolazi vreme kada će čuti bat koraka ispred svog stana, a neko će im reći: „Sada mora da se odgovara – fajront je. Konobar je došao da naplati, a ceh je mnogo veliki.“
Čelnici SNS-a i čestiti ljudi iz policije nam dostavljaju informacije o onima koji se na protestima pojavljuju kao statisti a ustvari su batinaši i kriminalci
Da li taj ceh stiže i do koalicionih partnera ili očekujete da će se na vreme povući?
Mnogi su se udružili sa SNS zbog preživljavanja njihovih stranaka, ali je daleko više onih koji su to učinili jer su dobili lukrativne poslove od režima. Sada više nema toliko poslova za sve njih. Lično mislim da su mnogi od njih trenutno na putu nestajanja zajedno sa SNS-om, mada neki još uvek pokušavaju da očuvaju kakav-takav most sa drugom stranom obale. Zahtevaćemo odgovornost svih koji su učestvovali i saučestvovali u ovom zlu. Neće biti amnestije. Neće biti ovaj je mnogo generisao zlo, a ovaj sam uveče i noću kad ga niko ne vidi. Mora da se odgovara, jer nad silom je pravda. Možda je pravda čak i uhapšena u ovoj zemlji, ali istina živi i nju niko ne može da uhapsi.
Čovek koji jednom pređe na tamnu stranu, teško može da se vrati na svetlu. Recimo, to neće moći Kena jer je njegova sramota bezobalna. Sada glumi da mu je lepo, jer pokušavaju da zlo predstave kao moćno. Kad se zlo konačno sruši, kad one političke lisice koje sam pokazao ispred suda u Novom Sadu škljocnu na rukama, mnogo njih će kazati: „Ne, ne, mi nikada nismo bili članovi SNS-a.“ Siguran sam da će neki ljudi vaditi uverenje da nisu bili članovi, a mnogi će govoriti: „Ja sam morao zbog dece, zbog posla.“ Stvarno? Istorija je puna zlikovaca koji su samo radili svoj posao.
Da li ste sigurni da će pravda stići ako imamo u vidu broj ljudi koji tvrdi da ima svoj mali svet i da je nezainteresovan za politiku?
Siguran sam. Misija DS je da pridobije ljude za koje kažete da su nezainteresovani za političku borbu. Nije Vučić uzrok našeg stradanja. On je posledica nespremnosti pristojnih ljudi da se brane, a moj posao je da ih spremim. Majske tragedije u „Ribnikaru“ i Duboni, a pogotovu pad nadstrešnice su pokazali da nema malog sveta u neuređenim društvima. Zlo kuca na vrata koliko god ga vi ignorisali. Niko ne može da ignoriše činjenicu da se njihovoj deci nešto može dogoditi ako odu u školu ili vozom u Novi Sad. Ljudi postaju svesni činjenice da korupcija ubija i da zlo nema granice. Za to nam je bio dovoljan samo jedan neoprez u životu, jedni izbori na kojima su se neki igrali i crtali Čiča Glišu na glasačkom listiću, jer su pomislili da ovaj Vučić nije isti onaj koji je devedesetih rekao da će se osvetiti Slavku Ćuruviji i koji se napio od sreće kada je ubijen Zoran Đinđić. Ali to jeste taj Vučić i to jeste taj sistem, a kada mu date priliku i kada osedlamo konja jahačima apokalipse, onda kreće stravična žetva smrti. I nije problem što nas je režim Aleksandra Vučića gurnuo na dno, problem je što se 12 godina kotrljamo po dnu, a nekima su na tom dnu stavljeni i okovi. Moram građanima Srbije da pokažam da nekada okovi mogu da postanu krila slobode.
Sam Vučić je pre neki dan rekao nešto što ogoljava svu korupciju kojoj smo izloženi – da više niko ništa neće da potpiše. Pa neće, ljudi su postali svesni da čine krivična dela i da će odgovarati za njih
Batinaši koji su tukli studente su slobodni, Goranu Vesiću je ukinut pritvor, a profesoru i pokrajinskom poslaniku Radivoju Jovoviću, koji je zajedno sa vama protestovao ispred suda u Novom Sadu, određen je kućni pritvor do tri meseca. Kako onda da skinete okove?
Tako što ćemo stvoriti alternativu režimu i na taj način artikulisati nezadovoljstvo ogromne većine građana, koje je očigledno. Kada bude postojala gravitaciona tačka nas koji ćemo izneti promene, što će ponovo biti DS, moći ćemo da primenimo još efikasnije metode borbe. Nisam čovek nasilja i Otpor je bio nenasilna organizacija. Ali pogledajte, samo danas sam sreo dvadesetoro starih ljudi koji nose jednu crvenu rukavicu. Širi se taj simbol crvene krvave ruke, a ima još mnogo nenasilnih akcija koje možemo da iskoristimo. A na protestima uvek stojim u prvim redovima jer sam narodni poslanik koji je položio zakletvu da će braniti Ustavom garantovana ljudska prava i građanske slobode.
Ne znam da li primećujete kakav mi je nos, rebra su u još gorem stanju. Prilično je bila gruba ta intervencija policije koja je iziritirala reakciju gospodina Jovovića. Nas su tukli kacigama, udarali su nas glavama, tukli su nas štitovima, ali daleko je od toga da smo mi iscrpli sve metode borbe.
Vas su tukli? Pa i ministar Dačić kaže, a i Informer piše da ste vi udarali po štitovima...
Moja je obaveza da stanem ispred štita, ali ja ne mogu da dozvolim da taj štit udari ženu od 82 godine, koja stoji pored mene. Morao sam da ga gurnem jer sam u toj ženi prepoznao moju majku, vašu majku, moju profesorku u penziji koja me je vaspitavala da to ne dozvolim. Naravno da Informe rneće da objavi snimak na kom se vidi šta se dogodilo i naravno da to ne mogu ni ja jer nisam mogao da snimam dok se sve to dešavalo. A i nemam policijske snimatelje sa najsavremenijim kamerama. Ali morao sam da tim policajcima kažem da su im dnevnice krvave, da je vreme da se zaustave i da ne smeju da budu pretorijanska garda mafije. Svi smo mi svedoci moralnog sunovrata društva i biće potrebno vreme da se napravi oporavak. Mi moramo vrednosno da oporavimo naše društvo, a pritom smo u veoma teškom ekonomskom trenutku jer se vlast sada besomučno zadužuje da bi kupila naklonost građana, a to joj ne uspeva.
Nije problem što nas je režim Aleksandra Vučića gurnuo na dno, problem je što se 12 godina kotrljamo po dnu, a nekima su na tom dnu stavljeni i okovi. Moram građanima Srbije da pokažam da nekada okovi mogu da postanu krila slobode
Da li kao sledeći potez možemo da očekujemo da Vučić podeli 100 evra studentima?
Imajući u vidu broj studenata, ali i količinu novca koju su izneli u Abu Dabi i Dubai, ne košta ih ništa da zarad opstanka na vlasti vrate deo novca da bi opstali na vlasti. Problem je što nisu sigurni da je to isplativa investicija. Čak i da studentima daju 200 evra, siguran sam da to neće isprazniti Rektorat. Pre verujem da će se pridružiti ne samo novi studenti već i srednjoškolci. Ja imam sestriće od 16 godina i oni uveliko razmišljaju da sutra stanu sa svojim profesorima, a da onim profesorima koji ne stanu uz njih kažu: „Pali ste iz građanskog vaspitanja, pali ste iz svoje profesije i danas dobijate negativnu ocenu od svoje dece.“ Nema gore stvari za prosvetnog radnika od toga da ga učenici ocene jedinicom po pitanju očuvanja ugleda profesije.
Mi moramo vrednosno da oporavimo naše društvo, a pritom smo u veoma teškom ekonomskom trenutku, jer se vlast sada besomučno zadužuje da bi kupila naklonost građana, a to joj ne uspeva
I naravno, kad ovaj intervju izađe, momentalno će vas i Vučić i Ana Brnabić optužiti da zloupotrebljavate decu. I šta vi na to njima odgovarate?
Ne razgovaram o deci sa ljudima koji nisu našli za shodno da se upišu prvi dan nakon tragedije u „Ribnikaru“ u knjigu žalosti. Oni su otišli da se vide sa nekim roditeljima stradale dece tek kada su njihovi čauši utvrdili da među porodicama stradalih ima i onih koje mogu da sede sa njima. Setite se Milovana Milivojevića iz Lučana, oca Milomira Milivojevića koji je poginuo u fabrici MB Namenska, i njegove rečenice upućene onima koji su tapšali okrivljenom direktoru: „Sve čovek do čoveka, sve karakter do karaktera.“ Znači ima ljudi koji su očuvali svoje lično dostojanstvo, svoj lični kredibilitet i koji neće da pređu preko zločina ove vlasti.
Nedavno je Marinika Tepić rekla da smo u građanskom ratu, samo se još uvek ne puca. Šta vi mislite u kojoj smo fazi?
Ovo je faza otvorene građanske pobune protiv totalitarnog režima. Mi, demokrate, zajedno sa partnerima i građanima smo u fazi stvaranja ubojitog sredstva protiv ovog režima, kako bi se izborili za normalan život u Srbiji. Oni su u fazi dekadencije i raspada. Brnabić i Vučić prete građanskim ratom jer bi voleli da mogu da ga podstaknu. Na njihovu žalost, a na sreću građana Srbije, niko neće ratovati na njihovoj strani. To su ljudi koji su četiri rata izgubili, a ponovo se nadaju da im je rat poslednje poprište gde mogu još uvek nešto da urade u svom životu.
Zamislite kad jednog dana stane sve u ovoj zemlji, i škole i univerzitet i poljoprivrednici i taksisti i pekari. Pa šta će režim, nema toliko policije. Sad se već žale. Oni mogu da pokriju četiri, pet tačaka, ali ne u isto vreme sudove, fakultete, televizije, Skupštinu, Andrićev venac, Vladu, vile na Dedinju, ili neku treću lokaciju. Javnost je ustala, stali su fakulteti i advokati, staće poljoprivrednici, sve će stati a institucije su već srušene i parlament ne funkcioniše.
Na koji način je ta situacija uticala na vašu odluku da se kandidujete za predsednika Demokratske stranke?
Ovo je vreme za veliki otpor štetočinskoj vlasti. Trenutni sistem mora da se zaustavi dobro organizovanim otporom i dobro organizovanim akcijom i zato ćemo sprovesti omasovljenje stranke kroz integrativne procese čim pobedimo na Skupštini DS. Momenat je da pokrenemo sve dobronamerne građane i da saberemo veliku grupu sposobnih, hrabrih, kompetentnih i politički razložnih ljudi, koji će se, najpre izboriti za poštene i fer izbore, a onda zatražiti mandat od građana da preuzmu vođenje države. Aktuelna situacija me je dodatno motivisala za borbu, jer neću ustuknuti pred siledžijama, baš onako kao kad sam bio član Otpora u herojsko doba stvaranja naše demokratije. Stranački saborci koji me podržavaju očekuju da entuzijazmom i borbenim duhom nadahnem naš DS.
Namera mi je da napravim kuću otvorenih vrata i ne plašim se da se učlane kvalitetniji i bolji ljudi od mene. Pa znate li koliko ja stotina ljudi znam koji bi bili bolji predsednici DS od mene, ali se oni ne bave politikom i nisu se kandidovali
Da li to znači da želite da se vrate i one stranke koje su se svojevremeno otcepile?
Moć DS je u ljudima koji veruju u slobodnu i modernu Srbiju. Suština mog plana za veliko buđenje je da pokrenemo ljude koji imaju autoritet i da ih ubedimo da vode političku borbu. Pre svega hoću da okupim pojedince, pa organizacije, a naravno i političke stranke kojima je prirodno stanište DS. Namera mi je da napravim kuću otvorenih vrata i ne plašim se da se učlane kvalitetniji i bolji ljudi od mene. Pa znate li koliko ja stotina ljudi znam koji bi bili bolji predsednici DS od mene, ali se oni ne bave politikom i nisu se kandidovali. Zato sam se kandidovao ja da bih zamolio njih da se uključe u politiku i neću imati nikakav problem da nekom boljem ustupim mesto i pre kraja mandata.
Da vam to slikovito objasnim: danas predsednika bira 650 delegata. Nekada je predsednika Gradskog odbora DS u Kruševcu biralo 7.000 delegata. Želimo da budućeg predsednika bira na hiljade članova i da to budu ljudi od ugleda, profesionalno ostvareni i kredibilni pojedinci. Režim zna da će sigurno pasti kada Demokratska stranka postane kičma normalne Srbije, ne postoji veća noćna mora za samodršca od vaskrsenja političke snage stranke koju je vodio Zoran Đinđić. Vreme je da završimo sa dobom poniženja. Vreme je za otpor i za pobedu.
Logo Demokratske stranke je najsnažniji simbol slobode, progresa i modernizacije u srpskoj politici. Ne postoji nijedno od 6.158 naseljenih mesta u zemlji da nema istinskih poštovalaca ovog simbola. Građani vape da im poziv za borbu upute oni kojima će poverovati. Pokrićemo svih 8.800 biračkih mesta i na svakom biračkom mestu ćemo imati po pet čuvara kutija. Proglas, na primer, radi sjajnu stvar. Oni imaju ugled i mogu da pozovu ljude, a zajedno sa DS i drugim partnerima možemo pobediti. Da stvorimo sinergiju i da je usmerimo u borbu protiv zla. Samo tako ćemo se izboriti za normalan život.
Ukoliko biste postali predsednik DS a Vučić ponudio izbore, šta bi bio vaš odgovor?
Nema više lažnih, nameštenih i pokradenih Vučićevih izbora. Za nas to više nije opcija. Prva stvar je tehnička vlada uz istovremeno formiranje nezavisnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i kriminala, pa tek onda mogu biti sprovedeni izbori koji će biti slobodni. Za kleptokratske hulje vidim samo dva moguća izlaza: prvi je pokušaj da sprovedu nameštene izbore, drugi izlaz je preko Aerodroma „Nikola Tesla“ i let u Dubai. Pošto lažnih izbora na kakve je Vučić navikao više neće biti, prilično sam siguran da će se odlučiti za drugi izlaz. Asad je u Moskvu stigao bez ijednog saradnika.
Naš zadatak je da tog dana aerodrom bude blokiran. Da i Vučić ostane u Beogradu.
