Vruće bi bilo i da nije leto – posle istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju novi odnos snaga u Srbiji, nakon saznanja da, uprkos izvesnom zatišju, protestna energija nije ugašena ni posle devet meseci, stigao nam je još jedan vesnik promena: uznemirili su se socijalisti.
Da je stranka koju vodi Ivica Dačić „u velikom haosu“, uzrokovanom strahom od političkog kraja, potrebom da se takav scenario izbegne i ograničenjima potencijalnih strategija spasavanja, politička čaršija brujala je i pre debakla SPS-a na zaječarskim lokalnim izborima. Nastup Gorana Trivana, člana Predsedništva i jednog od deset osnivača stranke, potvrdio je te priče, a privremeno suspendovani Branko Ružić potom je dodatno podigao temperaturu i naterao Aleksandra Vučića na reakciju.
Na Ružićevu „pouku“ da se „ne ide u četnike ‘45“ u odgovoru na pitanje o eventualnom zahtevu da socijalisti na sledećim izborima budu na listi SNS, Vučić je odgovorio podsećanjem da je „SPS partner i da naprednjaci imaju korektan odnos sa predsednikom socijalista Ivicom Dačićem“, garniranim ironičnom tiradom na račun samog Ružića.
Veruje li Vučić Dačiću
Ostalo je, ipak, nejasno da li Vučić veruje da i dalje može da preko Dačića kontroliše socijaliste. Teorija prema kojoj Dačić i Ružić nastupaju u dogovoru, obraćajući se različitim političkim stranama, živa je i nije jasno demantovana – čak ni u poslednjem Ružićevom intervjuu Danasu, u kome je, između ostalog, govorio o „eri posle Vučića“ i potrebi da se iz aktuelne krize izađe kroz dijalog i „izborni ciklus koji će biti propraćen adekvatnim izbornim i medijskim uslovima“.
Ako već postoje osnovane sumnje da uzdrmani Vučić više ne veruje ni policiji, ni pravosuđu, zašto bi onda verovao partneru koga godinama s guštom kinji, iako mu je potreban?
Ta potreba se ne vidi najbolje u aktuelnoj Skupštini Srbije, gde, sa 110 naprednjačkih poslanika, neophodnu većinu od 126 mandata SNS lako može da obezbedi i bez SPS-a, zahvaljujući poslaničkim klubovima PUPS-a, Dragana Markovića Palme, Saveza vojvođanskih Mađara…
Nejasno je da li Vučić veruje da i dalje može da preko Dačića kontroliše socijaliste. Teorija prema kojoj Dačić i Ružić nastupaju u dogovoru živa je i nije jasno demantovana
To ne važi i za brojne gradove u kojima naprednjačka vlast zavisi od odbornika SPS-a, poput Niša, Kragujevca, Čačka, Smedereva, Kraljeva…U Novom Sadu bi, u slučaju povlačenja SPS-a, naprednjaci ostali sa samo jednim odbornikom preko polovine, što bi upravljanje ranjenim i besnim gradom, u koji Vučić i dalje ne sme da kroči, činilo dosta teškim.
Jasno je, zato, kakav bi udarac za stranku koja se svim sredstvima bori i za najmanju mesnu zajednicu, predstavljala eventualna odluka socijalista da napuste koalicije u gradovima i opštinama i u njima izazovu pad vlasti. Bila bi to značajna pomoć pobunjenoj Srbiji, što bi partiji koja je opozicioni status vrlo kratko probala i zaključila da joj se ne dopada, makar teoretski moglo da stvori uslove za novi prelet na buduću pobedničku stranu.
Crveno
U teoriji to deluje dosta jednostavno, ali u praksi baš i ne. I to ne samo zbog, eufemistički rečeno, smanjenog manevarskog prostora samog Dačića, poznatog po neverovatnoj sposobnosti trpljenja ponižavanja od strane većeg partnera, kome „zauzvrat“ ne prestaje da javno izražava vernost.
Takav potez u ovom trenutku ne bi delovao previše verovatno i da je na čelu partije neko drugi, netaknut lancima koji Dačića drže pod kontrolom. Politički iskusnim socijalistima savršeno je, naime, jasno šta bi ih u slučaju otvorenog okretanja protiv naprednjaka u trenutku dok su još na vlasti, čekalo – ne samo da bi odvezivanje od finansijskih resursa uzdrmalo njihovu klijentelističku strukturu, već bi bili izloženi medijskom linču sa potencijalnim razornim dejstvom čak i po privatni život. A nije nezamislivo i da bi neki imali prilike da upoznaju zatvorske jedinice sa unutrašnje strane.
Nema, međutim, spasa ni u nastavku poslušnog trpljenja. Jer, mnogo je pokazatelja da su, posle više od 30 godina učešća u vlasti, došli u situaciju da podele sudbinu Srbije – izabravši partnerstvo sa preimenovanim radikalima, dovedeni su na ivicu opstanka.
Nedavno objavljeno istraživanje javnog mnjenja agencije Sprit insajt, rađeno od 23. juna do 5. jula, pokazalo je da bi za SPS na narednim izborima glasalo svega 0,9 posto ispitanika
Trend pada uočljiv je odavno, ali su crvene lampice počele da se pale na parlamentarnim izborima 2023, kada je stranka osvojila 6,55 posto glasova, pet posto manje nego godinu dana ranije i skoro devet posto manje nego na izborima 2012, kada je, sa osvojenih 15,18 procenata glasova, upravo ta partija omogućila početak naprednjačke ere.
Decembarski izbori 2023, međutim, daleko su od najgoreg što je socijaliste snašlo – na lokalnim izborima u Zaječaru 8. juna ostali su ispod cenzusa, sa svega 2,97 posto glasova. U Kosjeriću su bili utopljeni u naprednjačku listu, pa se ne zna kako bi tamo prošli.
Nedavno objavljeno istraživanje javnog mnjenja agencije Sprit insajt, rađeno od 23. juna do 5. jula, pokazalo je da bi za tu partiju na narednim izborima glasalo svega 0,9 posto ispitanika. U julskom istraživanju Nove srpske političke misli socijalisti nisu mereni posebno, već su svrstani na listu sa SNS, dok su u majskom istraživanju NSPM dobacili do 5,7 procenata.
Treći put
Zato o potencijalnom nestanku SPS-a sada javno govore čak i njegovi članovi: prema rečima Gorana Trivana, recimo, opstanak SPS-a je nemoguć ako stranka izgubi politički identitet. „Na organima partije bilo je dosta mišljenja da je trebalo da se okrenemo sebi i vratimo program partije, jer je očigledno da neki postupci nisu bili u skladu s našim programom, počev od Zakona o radu do podizanja spomenika Draži Mihailoviću“, rekao je Trivan u intervjuu Beti, potvrđujući time priče o velikom nezadovoljstvu u stranci. Prema njegovoj oceni, neophodne su radikalne promene – osim samostalnosti, pomenuo je potrebu da se stranka vrati „potpuno napuštenim“ levičarskim postulatima, ali i kadrovske promene.
Trivan smatra da bi SPS posle promena mogao da dođe do 15-20 posto glasova, ali nije objasnio odakle bi novi glasovi mogli doći. Iz korpusa dosadašnjih glasača SNS-a, možda?
Trivan smatra da, ukoliko bi SPS počeo da se ponaša samostalnije, mogao bi da dođe do 15-20 odsto podrške građana: „U situaciji kada nam je društvo dramatično podeljeno, SPS bi mogao da odigra pomirujuću ulogu. To može da uradi SPS koji se bude vratio svojim principima i programu.“
Nije, međutim, objasnio odakle bi novi glasovi mogli doći. Iz korpusa dosadašnjih glasača SNS-a, možda?
Izgleda da je upravo to zaključio Miloš Vučević, formalni predsednik SNS, koji je manjeg partnera odmah upozorio da greši ako misli da će moći da se predstavi kao treći put u Srbiji. „Teško da možete sad da se javnosti prikažete kao neki treći korpus, kao neki mirotvorci. Rezultati u Zaječaru su sve najbolje pokazali, SPS nije nažalost tamo prošao cenzus“, rekao je Vučević, a delovalo je da se zaustavio da ne kaže i da bi naprednjaci mogli da pripomognu u zadržavanju socijalista ispod crte, ukoliko pokažu neposlušnost.
I šta sad? Ništa spektakularno do daljeg, reklo bi se. Prema rečima Trivana, suspendovani Ružić u oktobru će se sigurno vratiti na mesto potpredsednika SPS-a – sa koga je privremeno udaljen početkom aprila, zbog učešća na protestu 15. marta. A sve ukazuje da će nastaviti da nastupa suprotno „mesidž boksu“ namenjenom pripadnicima vlasti: recimo, tvrdnjama da nije spreman da mlade ljude stavlja „u kontekst terorista, nacista, izdajnika i špijuna“, te da takvo etiketiranje „nije u skladu sa zdravim razumom“.
Ružić
Nameru da se kandiduje za predsednika stranke, o kojoj se odavno spekuliše, međutim, Ružić ne potvrđuje. A i nije hitno, jer bi redovni partijski kongres na kome se bira rukovodstvo trebalo da se održi krajem sledeće godine.
Ni Dačić ne pokazuje nameru da se povuče iako često deluje da mu je dosta svega i da bi to bilo racionalno. Naprotiv, javno se ljuti zbog ocena da bi promena predsednika omogućila opstanak SPS-a: podseća da je tražio da ima protivkandidata na poslednjem kongresu, ali niko to nije hteo, da stranka nije prihvatila njegovu ponuđenu ostavku posle izbora, ali i da po istraživanjima koje su „sproveli oni koji žele da ga smene“, ima podršku čak 92 posto birača SPS-a.
Deluje da će socijalisti nastaviti da šalju signale na različite strane, bez konkretnih koraka, sve do momenta dok promena vlasti ne bude sasvim izvesna i vrlo blizu
Smena na čelu SPS-a i promena stranačke politike ne odgovara ni naprednjacima, jer im je, s obzirom na pad rejtinga, neophodan svaki glas namenjen poslušnim poslanicima, odnosno socijalisti „na izvolte“.
Deluje, zato, da će socijalisti nastaviti da šalju signale na različite strane, bez konkretnih koraka, sve do momenta dok promena vlasti ne bude sasvim izvesna i vrlo blizu. A s obzirom na nedefinisano stanje na strani pobunjene javnosti, pre toga ionako nemaju s kim da pregovaraju. Kad se situacija dovoljno iskristališe, signali koje odašilje Ružić mogli bi se pretvoriti u konkretnu ponudu.
Ali, neće to biti situacija sasvim uporediva sa onom iz 2012, kada su izneverili demokrate, ni sa onom iz 2008, kada su odustali od već sklopljenog dogovora sa tadašnjim radikalima, zahvaljujući kome je Vučić trebalo da postane gradonačelnik Beograda. I to ne samo zato što je stranka koja je za simbol odabrala ružu, sada obrasla u gusto trnje.
Bes pobunjenih je, čini se, sada veći od onog koji je izazivao Slobodan Milošević, a i neke pouke su izvučene. Naročito Dačić, ministar unutrašnjih poslova u vreme brutalnih policijskih akcija protiv građana, uključujući zvučni udar 15. marta, sada deluje kao nepremostiva prepreka u eventualnim pregovorima socijalista sa snagom koja dolazi. A nema ni garancije da će ta vrsta komunikacije, u startu nepoželjna, uopšte biti potrebna.
