Kada je Kaligula želeo da svog konja Incitata (lat. Incitatus) imenuje za senatora, postavlja se pitanje: šta je loše u tome što je lokalni parlament hteo da Stefana Zankova proglasi predsednikom Skupštine Zaječara? Svi putevi možda vode u Rim, ali sve tehnike izbornog inženjeringa i manipulacije Srpske napredne stranke ogoljene su upravo u Zaječaru – od kupovine glasova i spornog biračkog spiska, preko noćnih sednica i prebijanja odbornika opozicije, pa sve do otvorenog „ponižavanja“ zakona države.
Izbori u Zaječaru održani su 5. juna. Te večeri i vlast i opozicija proglasile su pobedu. Tri meseca kasnije, sve „miriše“ na ponavljanje izbora. Ne zbog kupovine glasova, niti zbog „fantomskih“ birača, već – kako opozicija tvrdi – zbog bahatosti vladajuće partije.
Ratna zona
Prva konstitutivna sednica Skupštine održana je 5. avgusta. Zaječar je tog dana ličio na ratnu zonu – grad je bio preplavljen policijom, privatnim obezbeđenjem, pa i ljudima sa fantomkama, formalno „pozvanim gostima“. Epilog – posle 16 sati rasprave i fizičkih sukoba opozicionih odbornika sa privatnim obezbeđenjem, plaćenim čak 960.000 dinara – navodno je konstituisana Skupština grada, izborom sekretara, predsednika, gradonačelnika i većnika. Međutim, tu počinje zaplet koji traje i danas. Zakonski kraj je jasan, ali vlast za zakon očigledno ne mari. Nakon sednice, obe opozicione liste – Promena u koju verujemo i Ujedinjeni za spas Zaječara – podnele su žalbu Višem sudu. Sud je ubrzo usvojio žalbu, ali vlast je u međuvremenu već zakazala drugu sednicu Skupštine. Sednicu je zakazao Stefan Zankov, iako je sud poništio verifikaciju mandata, pa samim tim, prema opoziciji, nije imao pravo na tu odluku.
„Zakon o lokalnim izborima, Zakon o lokalnoj samoupravi, kao i poslovnik o radu Skupštine Zaječara, napravljen tako da neko ko ima 27 odbornika, kao što ima SNS, može da ne konstituiše Skupštinu grada samo ako je glup ili ako je bahat“, kazao je za Radar Miloš Stojadinović, šef izbornog štaba koalicije Promena u koju verujemo. Ističe da što se Zaječara tiče, radi se i o jednom i o drugom. „Prva konstitutivna sednica u Zaječaru zakazana je u roku, i mi tu nemamo primedbe. Zakon o lokalnim izborima kaže da mandat odbornika (član 64) počinje da teče onog dana kada je potvrđen“, objašnjava Stojadinović. Kaže da je procedura za potvrđivanje mandata takva da Skupština grada Zaječara formira verifikacionu komisiju koja utvrđuje istovetnost, a da su on i kolega tokom rada u verifikacionoj komisiji utvrdili, vodeći se kriterijumima koji su bili isti kao kod GIK-a, za proglašenje izbornih lista, da ta dva dokumenta nisu istovetna. Kada se utvrdi da dokumenti nisu istovetni, ti izveštaji se šalju GIK-u.
Naš grad decenijama trpi njihovu samovolju, devastaciju i uništavanje, a kulminiralo je dolaskom kineskog rudnika i presušivanjem Nikolićeva. Ovaj grad i ova zemlja zaslužuju da se za njih borimo do kraja
Uglješa Đuričković
„Da su hteli da usvoje izveštaj koji smo mi podneli, GIK bi u roku od sat ili dva utvrdio ili ispravio nedostatke – da li mi grešimo ili ne. Potom bi Skupština Zaječara o potvrđivanju mandata odlučivala samo na osnovu izveštaja GIK-a. To znači da verifikacioni odbor više ne bi imao funkciju niti bismo mogli da kočimo potvrđivanje mandata“, kaže Miloš Stojadinović. Dodaje da čak i u zapisniku sa prve sednice Skupštine stoji „da je podeljen zapisnik predsedavajuće, a ne verifikacionog odbora. Piše da smo mi više puta naglasili da taj izveštaj nije validan i pravno valjan. Napomenuli smo da izveštaj predsedavajuće nije u skladu sa zakonom, pošto ga je potpisala samo ona, a ne većina koja je smatrala da podaci iz uverenja o izboru odbornika nisu istovetni sa podacima iz izveštaja GIK-a. Piše još da smo mi zahtevali da se sednica prekine i da GIK otkloni nedostatke za koje smatraju da postoje. To znači da i u zapisniku zvanično stoji da smo se zalagali da se sastane GIK i otklone nedostaci“, kaže on.
Rokovi
Stojadinović objašnjava da postoji rok po Zakonu o lokalnim izborima i rok po Zakonu o lokalnoj samoupravi. „Dana kada je sud doneo presudu, vladajuća većina nije izašla iz roka za konstituciju Skupštine. Znači da je još uvek bilo vremena da se Skupština konstituiše. Ali oni to nisu uradili. Oni su sazvali sednicu koju je sazvao predsednik Skupštine Stefan Zankov koji nema potvrđen mandat. Ako nema potvrđen mandat – ne može biti predsednik Skupštine, a ni odbornici koji nemaju potvrđen mandat nisu mogli da ga izglasaju. To znači da on jednostavno nije smeo da sazove tu sednicu Skupštine. Ta sednica je nakon odluke suda trebalo da bude otkazana“, objasnio je Stojadinović i precizirao da su zbog svega podneli i krivičnu prijavu. „Da su poštovali odluku suda, sednicu bi otkazali. Sednici je morao da predsedava najstariji odbornik i trebalo je da opet prođemo kroz verifikacioni odbor, ponovo kroz izbor predsednika i sekretara i da se Skupština verifikuje. Ali oni ni to nisu hteli da urade već su sazvali sednicu na kojoj predsedava Stefan Zankov, a najgore je to što odbornici koji su mandat trebalo da dobiju zato što su neki odbornici postali većnici na prošloj, odlučuju o kvorumu Skupštine. Znači da kvorum daju ljudi koji još uvek nemaju mandat. Kada se od 27 oduzme šest koji su preuzeli funkcije, oni su ostali na 21. To znači da ni kvorum nisu imali na sednici.“ Dodaje da naprednjaci zatim ponovo biraju verifikacioni odbor, a član zakona kaže da član verifikacionog odbora mora dati saglasnost da učestvuje. I ako svi sa jedne liste odbiju da učestvuju, biraju se onda ljudi samo sa druge liste. „To znači da bi u jednom trenutku dobili u verifikacionom odboru tri člana SNS i mogli da sastave izveštaj kakav su hteli. Ali oni nisu hteli da rade tako, već bahato.“
Stojadinović tvrdi da je prekršen i član 101 poslovnika, pošto odbornici nisu obavešteni. „I onda na sve to poslednji rok da sve isprave je bio 4. septembar. Pošto mandati nisu potvrđeni, nema ni odbornika, ni predsednika, ni sekretara, i znači da Skupština nije konstituisana. Jedino što ostaje je da Vlada Srbije uvede privremeni organ na teritoriji grada Zaječara i da se raspišu novi izbori“.
Pošto mandati nisu potvrđeni, nema ni odbornika, ni predsednika, ni sekretara, i znači da Skupština nije konstituisana. Jedino što ostaje je da Vlada Srbije uvede privremeni organ na teritoriji grada Zaječara i da se raspišu novi izbori
Miloš Stojadinović
Jedan od nosilaca liste Promena u koju verujemo, Uglješa Đuričković, koji je često ulazio u sukobe sa obezbeđenjem tokom sednice, za Radar kaže da ga je stid što je učestvovao u sukobu u Skupštini, jer niko od njih ne želi nasilje. „Ali još više bi me bilo stid da okrenem glavu dok se pred nama ruši ustavni poredak, dok se gazi zakon i dok bahati pojedinci pokušavaju da učine krivična dela koja nanose Zaječarcima nesagledivu štetu. Naša je obaveza, ne samo kao odbornika, već i kao građana, da se tome suprotstavimo. Mi ne branimo lične interese, mi branimo slobodu, pravdu i institucije koje pripadaju svima. Naš grad decenijama trpi njihovu samovolju, devastaciju i uništavanje, a kulminiralo je dolaskom kineskog rudnika i presušivanjem Nikolićeva. Ovaj grad i ova zemlja zaslužuju da se za njih borimo do kraja“, zaključio je on.
Radnici u javnim preduzećima i dalje čekaju plate. Prema opoziciji, razlog je jednostavan – nema ko da potpiše isplatu. Vlast, međutim, odgovornost prebacuje na opoziciju. „Ako je SNS sve radio po zakonu, nema prepreke da Vladimir Videnović potpiše i ljudi prime plate, ali ako nisu radili po zakonu onda se mora uvesti privremeni organ. Opozicija ni u jednom niti u drugom slučaju, ne potpisuje plate“, poručuju iz opozicije.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović kazala je da formalno ne postoji zakonski problem u vezi sa konstituisanjem Skupštine grada Zaječara i verifikacijom mandata odbornika, uz ocenu da opozicija „pokušava da opstruiše čitav proces“ i izazove krizu koja bi dovela do ponavljanja izbora u tom gradu za šta, kako ona tvrdi, nema zakonskog osnova.
U Zaječaru je izborna kriza kulminirala, a vlast nastavlja po starom. Ako je mogao Kaligula, možemo i mi.
