Beograd 08.03.2023. Intervju, Raša Nedeljkov CRTA
Raša Nedeljkov Foto: Filip Krainčanić/Radar.rs
Raša Nedeljkov, programski direktor Crte (2)

Upotreba i zloupotreba ODIHR-a

11

„Da smo bili u krivu, ja bih sada već bio u zatvoru. Zašto da i ne budem ako smo zaista ugrozili stabilnost Srbije i pokušali da rušimo ustavni poredak, kako su kvalifikovali Crtin izveštaj“

U prvom delu intervjua sa Rašom Nedeljkovim, programskim direktorom Crte, govorili smo o slučaju prebacivanja birača iz Male Krsne u Beograd, predizbornim pritiscima koje inače trpe najugroženiji građani, uključivanju kriminalaca u izborni proces i tužilaštvu koje je i dalje nezainteresovano za sve navedeno. Danas objavljujemo drugi deo razgovora.

Slučaj organizovanog prebacivanja birača iz Male Krsne koji je zabeležio N1 podsetio je na brojne neregularnosti koje su ranije uočene, od „kloniranja“ iste grupe birača na više biračkih mesta, do ljudi koje se vode upisani na nepostojeći kućni broj – nula. Odgovor Ministarstva na takve primere ostaje da je birački spisak „jedna od najažurnijih evidencija“ u Srbiji?

Ministarstvo je moglo da kaže da ne zna o čemu se radi i da će tražiti vanredni inspekcijski nadzor. I da onda objavi izveštaj šta je sve utvrđeno: ovde je činovnik napravio grešku, ovde smo imali softverski problem, ovo je nejasno i tražimo asistenciju tužilaštva i policije. To bi bio odgovor nekoga ko želi pravnu državu. Umesto toga, najviši državni funkcioneri targetiraju sve one koji ukazuju da problem postoji.

S takvim odnosom nadležnih, možemo li se nadati skorom dovođenju u red biračkog spiska?

Glavni preduslov za uređivanje biračkog spiska je politička volja. Ta volja ne postoji i iluzorno je da ovih dana govorimo o tome kako je tehnička vlada imala sastanak s predstavnicima ODIHR-a, da se krenulo punom parom u sprovođenje njihovih preporuka, a da, dok oni sede u Nemanjinoj i navodno raspravljaju o preporukama, istovremeno imamo operaciju „Mala Krsna“. Dok mi pričamo, mašinerija u pozadini ozbiljno melje, zastrašuje i potkupljuje i izgleda da će i na ovim izborima na ishod najviše uticati ili oni koji su „urazumljeni“ različitim pritiscima, ili oni koji su dovedeni u Beograd. Još jedna dimenzija ove operacije je novac koji je u priči, jer ako se stavi na papir broj birača koji su potkupljivani, makar i samo s 10 evra, govorimo o milionskim iznosima crnog novca koji prekraja volju birača, naročito na lokalnim izborima.

Još jedna dimenzija ove operacije je novac, govorimo o milionskim iznosima crnog novca koji prekraja volju birača, naročito na lokalnim izborima

A da li je moguće da na tim sastancima Radne grupe za unapređenje izbornih uslova sa ODIHR-om i Delegacijom EU u Srbiji, inostrani predstavnici nisu primetili odsustvo opozicionih partija ili nezavisnih posmatračkih misija?

Pitanje je u kojoj meri imaju kapaciteta da isprate koliko Vlada istinski želi da nešto promeni, a koliko samo kupuje vreme birajući da ispuni samo one preporuke koje će naneti najmanje štete njihovoj poziciji. I mi kao organizacija često imamo dozu naivnosti i verujemo da će, evo, možda baš sada neka državna institucija želeti da uradi nešto. Ulazili smo u tu vrstu tanga sa institucijama pre svega iz uverenja da ćemo možda uspeti da popravimo neku mračnu priču biračkog spiska. Nažalost, uvek nas je stvarnost demantovala i uvek su nam rasle magareće uši u tim odnosima. Činjenicu da su predstavnici Crte bili članovi Radne grupe za verifikaciju Jedinstvenog biračkog spiska 2019. godine, vlast sada zloupotrebljava iznoseći neistine da je Crta verifikovala birački spisak. Samo, dakle, na osnovu toga da smo bili članovi Radne grupe – grupe čiji rad je zaustavljen nakon nekoliko sastanaka jer nije postojala politička volja da se nađe rešenje za pitanje zaštite podataka o ličnosti. Birački spisak nikada nije verifikovan.

Jedna od ključnih stvari iz izveštaja jeste da je ODIHR utvrdio da granica između države i partije praktično više ne postoji. To znači da kada imamo izbore, njih trči država pod sloganom neke političke stranke. Tu ne možemo govoriti o ravnopravnosti. Ko može da pobedi čitav državni aparat? Niko.

Da li i građani gube iz vida tu razliku između partije, države i njenog predsednika?

Po podacima istraživanja javnog mnjenja koje smo sproveli, svaki peti građanin je mislio da smo imali predsedničke izbore 17. decembra. Kakva je to zabluda! A do toga je došlo upravo zbog toga što je ime predsednika na svakoj listi. Da smo imali izbore za mesne zajednice, verovatno bi bio na listi za mesnu zajednicu. Moramo biti svesni i da se za najavljene izbore za Beograd kreira ozbiljan spin, da se radi o referendumu za budućnost Srbije. To je jedan od narativa kojima se građani zastrašuju svakodnevno sa nacionalnih frekvencija, ne bi li u tom strahu rekli – pa dobro, imamo jakog predsednika, glasaćemo da jak predsednik bude i u gradskoj skupštini.

Tehnička vlada je imala sastanak s predstavnicima ODIHR-a, a dok oni sede u Nemanjinoj i navodno raspravljaju o preporukama, istovremeno imamo operaciju „Mala Krsna“

Kako vidite poziv ODIHR-u da pošalje posmatračku misiju na beogradske izbore, posle svih uvreda koje su upućivane stranim posmatračima koji su bili tu u decembru?

Poziv na posmatranje beogradskih izbora je jedan taktički gest na koji su praktično primorani, dobar za građane i dobar za imidž režima, ali s druge strane pitanje je da li će ODIHR imati kapaciteta da dođe. U ovom trenutku sigurno ima par desetina zemalja u kojima su izbori i ODIHR bira gde će i u kom kapacitetu ići da posmatra, a poziv je upućen za izbore koji još uvek nisu raspisani. Ukoliko bude došao, to će posle dugo vremena biti prvi lokalni izbori koje posmatra ODIHR-a, što govori u prilog činjenici koliko je loše stanje. Ne ide se na posmatranje nekih gradskih izbora tamo gde je sve kako treba, posebno ne u punoj misiji koja podrazumeva dugoročne posmatrače, ekspertski tim i kratkoročne posmatrače na izborni dan.

Beograd 08.03.2023. Intervju, Raša Nedeljkov CRTA
Raša Nedeljkov Foto: Filip Krainčanić/Radar.rs

Crta je zbog vašeg preliminarnog izveštaja bila još oštrije napadana nego pripadnici međunarodne misije.

Napad je očigledno viđen kao najbolja odbrana. Takav odgovor režima znači da smo u pravu. Da smo bili u krivu, ja bih sada već bio u zatvoru. Zašto da i ne budem ako smo zaista ugrozili stabilnost Srbije i pokušali da rušimo ustavni poredak, kako su kvalifikovali Crtin izveštaj. Ali, možda još nije kasno za taj zatvor jer vidimo da princip nekažnjivosti štiti jedino one koji su kršili zakone u izbornom procesu. Jedini odgovor države je bio da se nama blati ime, da nam se podriva kredibilitet u malom delu javnosti koji uopšte ima priliku da čuje šta je to što mi radimo i šta tvrdimo. O našem izveštaju na RTS-u debatuju drugi, bez mogućnosti da predstavnici Crte sami obrazlažu naše zaključke. Mislim da je i ovaj kvazirad Radne grupe samo pokušaj kupovine vremena i manipulacija međunarodnim institucijama.

ODIHR je utvrdio da granica između države i partije praktično više ne postoji. To znači da kada imamo izbore, njih trči država pod sloganom neke političke stranke. Ko može da pobedi čitav državni aparat? Niko

Da država želi da nešto zaista uradi, sada bi u javnom obraćanju – ne znam kojem po redu ove godine – predsednik i državno rukovodstvo dali nedvosmislen nalog svim državnim institucijama da rade svoj posao. Sprovođenje postojećih zakona najvažnija je preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača, a šta ćemo da brusimo od pravila ubuduće, neka ostane za neko vreme kada budu postojale bilo kakve okolnosti za dijalog o unapređenju izbornih uslova. Sada smo vraćeni na nivo preduslova. Najveća odgovornost je na nosiocima vlasti i na institucijama. U nedostatku funkcionalnih institucija, pritisak javnosti je od presudnog značaja za vraćanje izbora u ruke građana i za vraćanje smisla izbora kao platforme za promene.

Niste u zatvoru ali takve kvalifikacije su veoma ozbiljne. Da li imate bojazan da bi sutra mogao da vam bude onemogućen rad?

Imamo tu vrstu bojazni, nama se preti konstantno. I nemamo bojazan samo zbog nas – kada se preti Crti, preti se mnogim organizacijama civilnog društva. Sarađujemo s mnogim pojedincima, organizacijama, formalnim i neformalnim grupama i ukoliko se na nama lomi to koplje, to je ozbiljna poruka za sve. Ko god digne glas, ko god se drzne da izgovori nešto što nije u interesu vladajuće klike, trpeće ozbiljne konsekvence. I njihov dijapazon može biti veoma širok. Kao što smo videli na primeru naših posmatrača u Odžacima, ne možemo biti sigurni ni da pretnje ostaju samo na rečima.

Svaki peti građanin je mislio da smo imali predsedničke izbore 17. decembra. Kakva je to zabluda! Da smo imali izbore za mesne zajednice, verovatno bi bio na listi za mesnu zajednicu

Mislite li da bez izvesnog pomaka u izbornim uslovima ima smisla izlaziti na sledeće?

Mora postojati beskompromisna borba za bolje uslove. Postoje dve mogućnosti da utičemo na to kako ćemo da živimo: kroz institucije i van njih. Vaninstitucionalna borba podrazumeva puno toga za šta ne znam da li kao društvo uopšte imamo kapaciteta, a to je i najopasniji put. Učešće na izborima na kojima ništa od uslova nije promenjeno je ekstremno teško, nepravedno, nefer. Tek ćemo videti kad će tačno i pod kojim uslovima biti raspisani, ali hajde da vidimo šta u međuvremenu možemo da uradimo kao društvo. U našem finalnom izveštaju smo naveli tri preduslova za razgovor o unapređenju izbornih uslova. To je sređivanje biračkog spiska, profesionalizacija rada RTS-a i RTV-a i krivična i prekršajna odgovornost ljudi koji su učestvovali u izbornim manipulacijama. Ako nijedna osoba ne bude snosila odgovornost za ono što se dešavalo s biračkim spiskom, nema smisla ni da govorimo o tome da li treba povećati procenat budžeta za političke stranke – ta vrsta promene je manje relevantna kada ste suočeni s nekažnjivošću za krivična dela u izborima. Ako nekažnjivost normalizujemo, nema govora o unapređenju izbornih uslova.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

11 komentara
Poslednje izdanje
Iva Čukić
| Društvo | 56

Da li smo živi isključivo zahvaljujući pukoj sreći

Dok građani na ulicama traže odgovornost za smrt 15 ljudi stradalih usled obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, vlast je ujedinjena u odricanju odgovornosti. Pokrajinska premijerka Maja Gojković, koja nas je na svečanom otvaranju stanice uveravala da ćemo putovati bezbedno, sada političku i moralnu odgovornost očekuje na nekim drugim, neimenovanim adresama. Goran […]