“Tebe ništa nismo pitali” – deluje kao odličan odgovor na pokušaj Aleksandra Vučića da, pozivanjem na savetodavni referendum o svojoj smeni, reši duboku krizu započetu pogibijom 15 ljudi pod padom novosadske nadstrešnice.
Standardni odgovor potpuno je prikladan standardnom ponašanju, a Vučićev najnoviji pokušaj uticanja na društvene promene koje su u toku, upravo je to: standardni pokušaj da u prvi plan stavi sebe, nakon što su ga studenti upravo stavom “tebe ništa nismo pitali” efikasno skinuli sa pijedestala građenog višegodišnjom žestokom propagandom.
Posle dvomesečnih neuspešnih pokušaja da odgovori na pobunu koja je zahvatila čak i građane malih, tradicionalno uspavanih mesta, poput Brusa ili Aleksinca, Vučić pokazuje da slabo uči: dok studenti pozivaju na poštovanje Ustava i rad institucija, predsednik poseže za još ranije nuđenim “referendumskim rešenjem” koje je, zbog zakonske neosnovanosti, morao ad-hoc da modifikuje u “savetodavni referendum”.
I to čak nije jedini pogrešan aspekt najnovije manipulacije koja nam je servirana: poziv na besmisleni referendum lansiran je nekoliko sati nakon napada batinaša na studente beogradskog Pravnog fakulteta, na koji je policija reagovala privođenjem samo jednog od njih šestorice. I to, kako se videlo na snimcima, na vrlo prijateljski i zaštitnički način – za razliku od, recimo, čerečenja mladića kog je u Novom Sadu početkom novembra zaštitio Goran Ješić i to platio zatvorom.
Potpuno je logično da će protesti, započeti nakon napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti, nakon još brutalnijeg napada na mlade pravnike neminovno dobiti novi zamah. Nejasno je, međutim, odakle nervoznom predsedniku ideja da bi društvo besno zbog povređenih studenata i suza devojke koja je o njima govorila pred kamerama, mogao tako lako zamajati pričom o “savetodavnom referendumu”?!
Slabo uči predsednik u poslednje vreme: ako je do sada bez naročitih problema uspevao da usmeri dovoljan broj opozicionara u pravcu koji mu odgovara, to nikako ne znači da je isti efekat zagarantovan u drastično drugačijim uslovima.
Čudno je sve to: predsednik koji je godinama pokazivao izrazite veštine političke manipulacije i ozbiljan talenat za razumevanje pulsa javnosti, sada ne prestaje da srlja iz greške u grešku
Prvo ispunjavanje studentskih zahteva, pa sve ostalo – zajednički je stav svih pobunjenih fakulteta (čak i ako se u ponečemu razlikuju) i društva koje taj stav masovno podržava. Prema istraživanju Crte na koje se i sam predsednik pozvao, naime, studentski protest koji ga toliko boli, podržava čak 61 posto građana, među kojima ima i simpatizera vlasti i konzumenata provladinih medija.
Isto istraživanje, čiji podatak da više od polovine građana ne bi podržalo predsednika na eventualnom referendumu Vučić pokušava da iskoristi kao mamac za svoj plan, kaže i nešto drugo: da samo raspisivanje referenduma ne bi podržala nadpolovična većina građana. I sve to videle su i opozicione stranke, koje još uvek sa slabim uspehom pokušavaju da stišaju bes javnosti zbog podele na prošlogodišnjim lokalnim izborima. I teško da su sklone političkom samoubistvu, kakvo bi bilo pristanak na referendum koji građani neće.
Čudno je sve to: predsednik koji je godinama pokazivao izrazite veštine političke manipulacije i ozbiljan talenat za razumevanje pulsa javnosti, sada ne prestaje da srlja iz greške u grešku. Da li to znači da, s obzirom na one informacije koje ima a široj javnosti su nedostupne, veruje da u procesu koji je u toku suštinski nema izlaza, pa zato pristupa očajničkom batrganju u nadi sa će se desiti čudo?
