Prvi epilog snažne kampanje koju su protiv novinarke Tamare Skrozze pokrenuli provladini mediji bio je strah njenog deteta: „Mene je dete sinoć pitalo šta će biti sa njom ako mene uhapse“, rekla je Skrozza za Cenzolovku, govoreći o tome koliko se oseća ugroženo zbog izmišljotine da je pozvala na masovna ubistva političara iz vrha vlasti, sa naglaskom na imenu koje nije pomenula. O Aleksandru Vučiću je, naravno, reč.
Svest da je reč o široj kampanji, koja traje nedeljama, uz gotovo svakodnevno dodavanje novih ljudi koji navodno „prete Vučiću“, malo tu može da pomogne. Hajka pokrenuta protiv zamenice glavnog urednika FoNeta i ekspertkinje za medijsku etiku, izuzetno je opasna, čak i bez činjenice da „hrabri jurišnici“ svoju agresiju najradije ispoljavaju nad najslabijim. A Tamara Skrozza, bez obzira na svoje izuzetne novinarske i ljudske kapacitete, to jeste, zbog teške bolesti sa kojom se bori i o njoj javno govori, kako bi pomogla drugima u sličnoj situaciji. Pokretači kampanje to odlično znaju, što njihov postupak čini još gnusnijim nego inače, iako obično deluje da niže ne mogu pasti.
Nakon što je njena izjava o 5. oktobru („da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“) nadograđena neizgovorenom tvrdnjom da je „Vučića trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra“, koja se, u istovetnom obliku, pojavila u više provladinih medija, Tamara Skrozza sprema tužbu.
