Poslednjih meseci internetom kruži veoma popularan tvit: „Nisi neutralan, nego te sramota da kažeš da si njihov. A njihov si jer ćutiš. Mnogo prosto.“ Ali da li je zaista tako jednostavno? Ko su ti neutralni, a ko neopredeljeni i kako se oni razlikuju od apstinenata?
U velikom istraživanju iz 2021. godine Srećko Mihailović, sociolog i glavni istraživač Demostata, navodi da postoji pet ključnih razloga zbog kojih ljudi u Srbiji ne izlaze na izbore, formirajući različite grupe.
Prvi razlog je potpuna nezainteresovanost za politiku. Takvim ljudima je svejedno ko je na vlasti. Oni ne prate vesti, ne zanimaju ih obećanja i ne vide da to ima ikakve veze sa njihovim životom. Ovi građani se mogu definisati kao neutralni, jer politiku ne vide ni kao dobru ni kao lošu, već kao nešto što je potpuno nevezano za njih.
Drugi razlog odnosi se na nedostatak jasnog stava prema politici. Ovi ljudi su skloni da se vode logikom „kuda svi tu i ja“. Ukoliko njihovo okruženje odluči da izađe na izbore, verovatno će i oni. Za građane iz ove grupe se može reći da su pasivni, ali ne i neutralni, zbog čega ih je moguće nazvati neopredeljenima.
Apstinencija se kao pojam koristi za politički aktivne građane, koji iz političkih razloga ne izlaze na izbore i oni se mogu podeliti u sledeće tri grupe:
„Prinudni“ apstinenti su građani koji su iz objektivnih razloga sprečeni da izađu na izbore ili građani koji žive u inostranstvu, a kojima iz više razloga može biti teško da ostvare svoje biračko pravo.
„Ideološki“ apstinenti su oni čiji je neizlazak na izbore rezultat razvitka jakog antipolitičkog stava. Od njih se najčešće može čuti da nemaju poverenja u politički sistem i da ne veruju liderima i strankama.
Bivši simpatizeri stranaka su građani koji su ranije glasali i bili vezani za neku stranku, ali su se razočarali ili su stranku napustili. Njihova odluka da ne glasaju dolazi iz osećanja izdaje ili razočaranja.
„Ideološki“ apstinenti su u ovom trenutku možda i najvažnija snaga promene, jer imaju jasan stav „da ovako više ne može“ i spremni su da izađu na izbore
Dušan Vučićević, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da u svakoj državi postoji oko 10 odsto ljudi potpuno nezainteresovanih za politiku, koji nikada ne izlaze na izbore. Prema istraživanjima Sprint insajta, u Srbiji trenutno ima devet odsto takvih građana. Stoga, pitanje nije koliko ima neutralnih, nego koliko ima neopredeljenih. Vučićević navodi da je prema istom istraživanju u Srbiji trenutno 14 odsto neopredeljenih birača.
Čijih je 14 odsto
Prema Sprint insajtu od tih 14 odsto neopredeljenih, koji kažu da još ne znaju za koga bi glasali, većina je protiv aktuelnog režima. Na pitanje „u kojoj meri ste sigurni da biste izašli na izbore ako bi bili raspisani u narednih šest meseci“, njih 37 odsto kaže da ne zna, a 23,5 odsto kaže da je „potpuno sigurno“ da će izaći. Njih 29,4 odsto kaže da je „uglavnom sigurno“ da će izaći na izbore, 5,9 odsto da još nije sigurno, a 3,9 odsto izjavljuje da „uopšte nije sigurno“ da će izaći na izbore. Zato i procena izlaznosti varira između 4,3 i 4,5 miliona birača od 6,53 miliona upisanih u birački spisak na teritoriji Republike Srbije, navodi Dušan Vučićević, što bi bilo blizu 70 odsto u odnosu na zvaničan birački spisak, odnosno više od 85 odsto birača koji zaista žive u Srbiji.
Ipak, pitanje je da li bi u potencijalnom scenariju – za koji Vučićević kaže da je malo verovatan – u kojem na izbore izlaze samo vladajuća koalicija i studentski pokret, došlo do podele na one iz levog spektra i na one iz desnog spektra, a da li bi se izgubili centristi. Vučićević navodi da bi se u tom slučaju dogodila obrnuta situacija. On ističe da ako bismo imali samo ove dve opcije, birači iz levog spektra, ako bi na studentskoj listi bilo previše onih koje ljudi percipiraju kao desnicu, mogu otići u apstinente i obrnuto. Tako da bi u ovom slučaju studentska lista jako teško izgubila centriste, ali bi mogla da izgubi poverenje jednog dela ideološki jasno pozicioniranih birača.
„Ideološka“ apstinencija je rezultat razvitka jakog antipolitičkog stava. Od „ideoloških“ apstinenata se najčešće čuje da nemaju poverenja u politički sistem i da ne veruju liderima i strankama. U brojnim istraživanjima u proteklih nekoliko godina utvrđeno je da mladi ljudi većinski pripadaju ovoj kategoriji. Ipak, proteklih meseci, kroz studentsku pobunu, mladi su uneli u politički prostor potpuno novu ideju, a to je promena sistema, a ne promena lidera. Studenti su tako povukli celu jednu grupu ljudi koja je do sada odbijala da učestvuje u izbornom procesu. I ne samo da su je povukli, nego su se i ponudili kao opcija. U trenutku kada na našoj političkoj sceni nije postojao neko ko može da mobiliše poverenje, pojavio se pokret koji nudi zajedništvo. U tom smislu, „ideološki“ apstinenti su u ovom trenutku možda i najvažnija snaga promene, jer imaju jasan stav „da ovako više ne može“ i spremni su da izađu na izbore.
Da li trenutna vlast može da privuče neke apstinente?
Prema mišljenju Dušana Vučićevića, vlast teško može da privuče apstinente. Posebno kada govorimo o mladima koji tek stiču pravo glasa. Aktuelna vlast u ovom trenutku ne može da računa na nove birače, ali njen osnovni kapacitet ostaje stabilan – procenjuje se da je to između 1,7 i 1,8 miliona glasača.
Ko su onda glasači vladajuće stranke? Ako uklonimo sve slojeve i izgovore, ostaju četiri osnovne grupe: oni koji su informaciono izolovani i zaista veruju u sve što vide u režimskim medijima, ucenjeni, potkupljeni i oni koji profitiraju od trenutne vlasti. U poslednjim grupama nema stvarne ideološke pripadnosti, već postoji isključivo interes.
Kroz studentsku pobunu mladi su uneli u politički prostor potpuno novu ideju, a to je promena sistema, a ne promena lidera. Studenti su tako povukli celu jednu grupu ljudi koja je do sada odbijala da učestvuje u izbornom procesu
Kampanja režima je, pre svega usmerena ka njihovom tvrdom glasačkom jezgru, odnosno prema onima koji su informaciono izolovani – navodi Dušan Vučićević.
Dok u evropskom kontekstu lideri desnice koriste društvene mreže da mobilišu apolitične građane, kod nas digitalnu hegemoniju već mesecima drže studenti. Za razliku od njih, vlast tek sada pokušava da ozbiljno uđe u digitalni prostor, oslanjajući se na generičan i konvencionalan sadržaj, bez dublje identifikacije sa publikom.
Ipak, važno je i pitanje šta će se desiti sa apstinentima iz pete grupe – bivšim glasačima koji su se razočarali u stranke na vlasti. To je veliko pitanje za bivše pristalice SPS ili struju birača koju Branko Ružić može povući sa sobom ako SPS uđe u koaliciju sa SNS.
Dušan Vučićević smatra da je malo verovatno da SPS samostalno izađe na izbore, jer ne bi prešao cenzus ukoliko bi izbori bili održani uskoro. Dodaje da je definitivno da je SPS izgubio birače, ali da je veliki deo njih neopredeljen. Njegovo mišljenje je da bi razočarani birači SPS sada mogli potencijalno glasati za listu koju bi predvodio dr Branimir Nestorović, Novi DSS i POKS, ali i za dr Dragana Milića iz Niša, dok bi u zavisnosti od toga ko bude kandidovan, manji ili veći deo otišao i ka studentskoj listi.
Vučićević smatra da ni opozicione stranke trenutno ne uspevaju da dopru do novih birača. U velikom broju slučajeva, ljudi koji se deklarišu kao opoziciono nastrojeni glasaju za opoziciju iz otpora prema režimu, dok je manji deo jasno partijski identifikovan sa pojedinim opozicionim partijama. U tom smislu, studentske šetnje širom Srbije, kao i akcija „Student u svakom selu“, uspela je ono što opozicija nije za sve ove godine, a to je mobilizacija građana na terenu.
Šta neopredeljeni misle o trenutnoj vlasti
Prema istraživanju Sprint insajta od 14 odsto neopredeljenih na pitanje „da li biste rekli da Srbija ide u dobrom ili u lošem pravcu“, 33 odsto njih kaže da ne zna. 13,4 odsto da ide u dobrom pravcu, a 53,3 odsto kaže da ide u lošem pravcu.
A na pitanje „da li trenutno podržavate aktuelnu republičku vlast sa Aleksandrom Vučićem na čelu, njih 19,1 odsto kaže da ne zna, 28 odsto uopšte ne podržava, 30,9 odsto uglavnom ne podržava, 17,1 odsto uglavnom podržava, a 4,9 odsto u potpunosti podržava.
Među njima ima i dosta onih koji kažu da su Vučiću pre verovali, a sada ne. To je onaj deo birača koji je glasao za SNS, a sada prelazi u neku vrstu neodlučnih ili apstinenata.
Na pitanje šta najviše zameraju SNS, mali broj njih navodi izdaju srpskih nacionalnih interesa i sporo približavanje EU, a veći deo njih kao ključne zamerke ističe: korupciju, loše kadrove, kriminal, enormno bogaćenje predstavnika vlasti, nestručnost i urušavanje institucija.
U ovom trenutku, svaka ozbiljna politička analiza mora prestati da gubi vreme na neutralne. Njih ima malo i njihova uloga u političkom životu je zanemarljiva. Fokus se mora pomeriti ka neopredeljenima, onima koji imaju stav, ali još uvek nemaju političku odluku. Ipak, ne treba zanemariti da se dogodilo nešto neočekivano, a to je da se iz apstinencije rodila politička opcija, što može biti ključni faktor potencijalne promene kad izbori budu raspisani.
