Sve je već rečeno o godini za nama. Probuđena je ogromna energija pobunjenog društva i ona je pretvorena u nadu da se nazire kraj jednom naopakom i pogubnom režimu lične vlasti. Ta nada je itekako politički utemeljena – potvrđena je u poslednjim danima 2025. još jednom veličanstvenom studentskom akcijom, kada je za dan prikupljeno skoro 400 hiljada potpisa podrške inicijativi da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Ta akcija je stavila pečat na ono što sva kredibilna istraživanja javnog mnjenja, pa i ona koja Vučić naručuje, postojano pokazuju već neko vreme – studentski pokret je najuticajnija politička snaga u Srbiji, a broj građana koji su nezadovoljni ovim režimom značajno nadmašuje broj onih koji ga podržavaju! U godini u koju smo tek zakoračili, biće, međutim, potrebno i strpljenja i mudrosti da bi ta sirova politička činjenica dobila ultimativnu verifikaciju – izbornu pobedu i smenu ove vlasti.
Stara izreka kaže, „Strpljenje je gorko, ali su njegovi plodovi slatki.“ Strpljenje je posebno važno kada se s druge strane nalazi neko ko ne preza ni od čega da bi se što duže održao na vlasti. U poslednjih nekoliko godina, u nemalom broju situacija pokazali smo nestrpljenje da ozbiljnije politički naudimo takvom vlastodršcu – bilo tako što su se u datim okolnostima projektovali nerealni politički ciljevi, bilo tako što se olako odustajalo od pritiska u vezi sa popravljanjem izbornih uslova, bilo tako što su se polagale naivne nade da će nekoliko masovnih događaja u velikim gradovima moći da zamene težak terenski politički rad po Srbiji. Nasuprot tome, ono što danas nazivamo „studentskim pokretom“ nastalo je kao proizvod mukotrpnog ali predanog studentskog povezivanja i organizovanja, koje je potom transformisano u političku mobilizaciju najširih društvenih slojeva u svakom kutku naše zemlje. Stoga nijedan od značajnih događaja iz prethodne godine – pa i najveći skup u istoriji Srbije – ne treba tretirati kao „propuštenu šansu“, već kao beočug u lancu neophodnih koraka koji nas vode ka krajnjem cilju. Strpljenje će u 2026. biti još potrebnije kako bi se posao priveo kraju.
Strpljenje, međutim, nije druga reč za neaktivnost i pasivno iščekivanje da se nešto pozitivno samo od sebe desi. Na svakom od aktera koji učestvuje u političkoj artikulaciji zahteva pobunjenog društva odgovornost je da preduzme sve što može iz svog domena delovanja. Ako je studentski pokret zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a građani u velikom broju stali iza tog zahteva u akciji „Raspiši pobedu“, onda je, primerice, na parlamentarnim strankama koje još uvek učestvuju u radu Narodne skupštine da iskoriste svaku priliku da izvrše pritisak na premijera i članove Vlade da predsedniku Republike, u skladu sa Ustavom, upute obrazloženi predlog za raspuštanje sadašnjeg skupštinskog saziva. Mogli bi, pritom, neprestano da podsećaju sadašnju Vladu na obrazloženje za raspisivanje vanrednih izbora koje je 2022. upućeno istoj osobi na mestu predsednika Republike. U njemu je, između ostalog, stajalo: „Održavanje novih parlamentarnih izbora obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanja prava na slobodno iznošenje mišljenja.“
Nijedan od značajnih događaja iz prethodne godine – pa i najveći skup u istoriji Srbije – ne treba tretirati kao „propuštenu šansu“, već kao beočug u lancu neophodnih koraka koji nas vode ka krajnjem cilju. Strpljenje će u 2026. biti još potrebnije kako bi se posao priveo kraju
Uz to, tadašnji predlog za raspuštanje Narodne skupštine potkrepljen je i činjenicom da na prethodnim izborima nije učestvovao jedan broj političkih subjekata. Svi navedeni razlozi, uključujući i pojavu potpuno novog političkog aktera, u današnjoj Srbiji imaju daleko veću težinu nego u trenutku kad su poslužili režimu za još jedan kapriciozni manevar ojačavanja sopstvene vlasti. Pokažu li se ti postojani pritisci parlamentarne opozicije nedelotvornim, na njoj je da razmotri i onaj najradikalniji korak – na koji ga deo pobunjenog društva već odavno poziva – da stupi u potpuni bojkot rada Skupštine, kako bi se njena nelegitimnost, kao i dubina političke krize u zemlji još jasnije naglasile, što bi u konačnici režim primoralo na izbore.
Znati šta dalje raditi, kažu neki, suština je mudrosti, a ona će nam biti prekopotrebna u 2026. Odsudno važna prilika za mudro postupanje svih političkih aktera pobunjenog društva jesu lokalni izbori u deset mesta u Srbiji. Iz iskustava sa prošlogodišnjih izbora u pet gradova i opština mogu se izvući određene pouke. Znatno poljuljanu i umanjenu političku podršku Vučić pokušava da nadomesti pojačavajući represiju, zastrašivanje, ucene i potkupljivanje birača, ali ta „strategija“ se lakše sprovodi kada izbori nisu u većem broju geografski nepovezanih lokalnih sredina. Zato bi bilo dobro kada bi svi akteri – lokalne grupe građana, opozicione političke stranke i pokreti, kao i studentski pokret – što pre javno istakli isti politički zahtev: da lokalni izbori u svih deset mesta budu istovremeno održani (najkasniji termin za objedinjene izbore je 24. maj)! U sledećem koraku bi bilo važno da, u skladu sa specifičnostima lokalnih prilika, tamošnji politički akteri učine sve na jačanju sinergijskog efekta i stvaranju referendumske političke atmosfere (kao što su izbori u Zaječaru pokazali, to nužno ne znači stvaranje jedinstvene izborne liste).
Inicijativa ProGlas je od svog nastanka praktikovala sve oblike javnog angažmana usmerenih na ohrabrivanje i mobilizaciju građana čije je političko opredeljenje demontaža režima lične vlasti i sistemsko pretemeljenje Srbije
U sadejstvu i saradnji sa relevantnim nevladiniim organizacijama, neformalnim akterima pobunjenog društva (zborovima, građanima u blokadi, itd) i studentskim pokretom, potrebno je: obezbediti temeljnu obuku predstavnika u biračkim odborima i opštinskoj izbornoj komisiji, kao i potpunu, pouzdanu i efikasnu pokrivenost svih biračkih mesta; pripremiti predloge pravno-tehničke regulative za čije je donošenje nadležna opštinska izborna komisija (npr. u vezi sa glasanjem van biračkog mesta, evidencijom neupotrebljenih glasačkih listića, prijemom i čuvanjem biračkog materijala, itd.); povećati izlaznost birača kroz terenski obilazak ruralnih sredina i kampanju „od vrata do vrata“; osigurati što masovniju fizičku prisutnost građana i aktivista na sam dan izbora, kao i što veći broj posmatrača; temeljno se pripremiti za blagovremeno i adekvatno korišćenje svih pravnih instrumenata zaštite izbornog prava (vidi: odluke Višeg suda u Zaječaru).
Lokalni izbori u 2026. će biti odlučujući test spremnosti svih političkih aktera pobunjenog društva za moguću pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima. Mudrost političkog delanja svakog od njih meriće se jednostavnim aršinima: svaki glas je važan, te stoga nijedan glas pobunjenog društva ne sme biti proćerdan (vidi: Mionica), jer može biti presudan za smenu vlasti (vidi: Kosjerić)! U tom pogledu, značajno je i to što je studentski pokret uvideo važnost većeg angažmana dijaspore, pa ju je uključio u decembarsku akciju prikupljanja potpisa. I predstavnici dijaspore su, sa svoje strane, pokazali spremnost za razvijanje čvršćih i koordinisanijih oblika organizovanja i delovanja, kako bi na vanrednim parlamentarnim izborima igrali značajniju ulogu no što je to ranije bio slučaj.
Inicijativa ProGlas je od svog nastanka praktikovala sve oblike javnog angažmana usmerenih na ohrabrivanje i mobilizaciju građana čije je političko opredeljenje demontaža režima lične vlasti i sistemsko pretemeljenje Srbije. U saradnji sa lokalnim grupama građana, povezanim u Slobodne organizacije Srbije (SOS), to nam je i u prethodnoj godini bio modus operandi. Namerni smo da i u 2026. damo svoj doprinos u svim napred navedenim političkim aktivnostima na način i u meri u kojoj to od nas budu očekivali relevantni politički akteri pobunjenog društva.
