Šta bi mogao biti ključni razlog da izbori u deset opština budu zakazani za isti dan, 29. mart, a ne, kao u nekoliko poslednjih slučajeva, podeljeni na nekoliko manjih „porcija“, pogodnih za koncentraciju naprednjačkih snaga za pritisak i podmićivanje birača, nužni uslov njihove pobede?
Da li to znači da se vlast dovoljno konsolidovala da može da obezbedi rezultat 10:0, pogodan za obeshrabrivanje pobunjene Srbije?
Ili je, naprotiv, u toliko lošem stanju da je njenom biračkom telu potrebna injekcija optimizma u vidu ubedljive pobede 10:0?
Pod uslovom da bude moguća, naravno.
Načete tvrđave
Da su naprednjaci favorit ima dovoljno argumenata i bez standardnog predizbornog prenemaganja Aleksandra Vučića, sve u cilju mobilizacije pristalica („Srpska napredna stranka nije favorit, ali će se boriti da na njima pobedi“) koje redovno ima suprotno značenje od izgovorenog. Pre svega, o tome govore rezultati na prethodnim izborima, na osnovu kojih se može govoriti o glasanju u „naprednjačkim tvrđavama“.
Garancije, međutim, nema – u Srbiji se mnogo toga promenilo od 1. novembra 2024. i to ne samo u svesti građana da je promena vlasti neophodan uslov opstanka. Pojavio se i novi politički akter – studenti, sa kojim mašinerija vlasti ne uspeva efikasno da se obračuna uprkos maksimalnoj mobilizaciji resursa sile i propagande. A radilo se i na terenu i pre nego što su izbori raspisani, čime je bar donekle umanjen jedan aspekt prednosti koju naprednjaci godinama imaju – onaj koji proističe iz činjenice da su, zahvaljujući mogućnosti da koriste državne resurse, praktično neprekidno u kampanji.
Šta drugo zaključiti iz činjenice da Zaječar ostaje pod prinudnom upravom, sem da vlast nije sigurna da bi postigla željeni rezultat na zakonski nužnom ponovljenom glasanju?
Rečit je i primer Zaječara, u kome izbori nisu raspisani uprkos činjenici da svi zakonski uslovi za to odavno postoje: naprednjaci su ipak odlučili da taj grad ostave u vanrednim okolnostima, odnosno pod prinudnom upravom uvedenom još u decembru, nakon što je sud poništio verifikaciju odborničkih mandata dobijenih na izrazito neregularnim izborima 8. juna prošle godine. Šta drugo iz toga zaključiti sem da vlast nije sigurna da na ponovljenom glasanju može da postigne željeni rezultat?
A ne tako davno, prošlog proleća, uoči održavanja izbora u Zaječaru, Mionici i Kosjeriću, i te opštine tretirane su kao „naprednjačke tvrđave“, baš kao i mesta u kojima će se glasati krajem marta. Sada je reč o jednom gradu u koji je Vučić već odlazio da, u razgovoru s građanima u ne baš prevelikoj sali, agituje za stranku kojoj pripada (Bor), osam opština (Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka) i jednoj gradskoj opštini (užička gradska opština Sevojno).
Na prošlim izborima, naprednjaci i pridruženi im sateliti u svim tim mestima imali su preko 50 posto glasova – u Aranđelovcu, Knjaževcu i Smederevskoj Palanci čak i preko 70 procenata (samostalno se, doduše, nisu baš uvek proslavili, pa su u Boru, recimo, imali „svega“ 35,4 posto glasova). Vučić sada tvrdi da su „oni“ (protivnici) favoriti u Kuli, Boru, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Lučanima, ali ne i u Kladovu i Smederevskoj Palanci.
I Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, pominjao je Bor, Bajinu Baštu i Kulu kao mesta gde će rezultat biti najmanje izvestan – iako veruje da su naprednjaci, generalno gledano, favorit predstojećih izbora. Nada se da će neizvesno biti i u Smederevskoj Palanci, a možda i Aranđelovcu, a za „najmanje tri“ mesta kaže da nema šanse da se situacija promeni, ali bez preciziranja na koje lokacije se ta prognoza odnosi.
Portal Savremena politika u svojoj analizi podseća da je, od deset mesta u kojima će se održati izbori, Bor, uz Sevojno, sredina u kojoj su SNS, SPS i partneri osvojili najmanji procenat na parlamentarnim izborima 2023. godine (55,45 posto), što je rezultat sličan onom u Kosjeriću iste te godine. Za naprednjake, to je vrlo neprijatan znak, jer su u Kosjeriću, uz ogromne resurse i brutalnost, na lokalnim izborima u junu prošle godine, uspeli da osvoje samo 51 glas više od studentsko-opozicione liste.
I pre nego što glasanje bude završeno i proverena procena da će ceo proces biti još neregularniji nego prethodni, neke važne podatke smo dobili. Recimo, onaj o naprednjačkoj potrebi za zbijanjem redova, jasno vidljivoj iz statistike koju je na svom X profilu objavio Aleksandar Ivković, urednik European Western Balkans. Najzanimljiviji podatak odnosi se na tužnu sudbinu socijalista – stranka Ivice Dačića je na izborima 2022. nastupila samostalno (ili sa Jedinstvenom Srbijom) u devet od deset opština u kojima će se glasati krajem meseca i u čak sedam od njih imala dvocifren rezultat. Sada je, međutim, svuda na listi SNS-a.
Sateliti
Na naprednjačkim listama sada su i radikali, koji su pre četiri godine nastupali samostalno u osam od deset opština. Zavetnici su se borili samostalno u Aranđelovcu, gde su osvojili 12 posto i Sevojnu, gde su imali pet posto glasova, ali sada su i oni na listi SNS. I stranka Zajednica Srba koja je na prošlim izborima u Kuli osvojila osam posto glasova, sada je na listi SNS, baš kao i stranka Milana Stamatovića koja je u Smederevskoj Palanci pre četiri godine prešla cenzus sa četiri posto osvojenih glasova. Stranka predsednika opštine Čajetina sada nastupa samostalno u Bajinoj Bašti i Sevojnu.
Zanimljiv je slučaj i druge članice vladajuće koalicije na republičkom nivou, stranke Rasima Ljajića – ona je 2022. u Bajinoj Bašti nastupala na listi SNS, a sada u toj opštini izlazi samostalno (tako je nastupila i na izborima u Mionici u novembru i dobila 3,6 posto glasova).
U momentu pripreme ovog Radara rok za predaju izbornih lista nije bio završen, ali su glavne informacije bile poznate – osim činjenice da naprednjaci svuda nastupaju na zajedničkoj listi sa satelitima (i da su opet, uz nešto teškoća, liste predali prvi i tako obezbedili prvo mesto na listićima) jasno je da će izbori poslužiti i za neku vrstu testiranja načina organizovanja pobunjenog dela Srbije.
Iz Kule su stigle i vesti o novim oblicima pritisaka na protivnike vlasti, u vidu javnog targetiranja aktivistkinja, uz pretnje objavljivanjem navodno eksplicitnih fotografija
Biće zanimljivo pratiti sudbinu zajedničke liste studenata i opozicionih partija u Bajinoj Bašti, ali i nešto drugačiji primer njihove saradnje iz Bora. Tamo je formirana lista grupe građana „Bor, naša odgovornost“ koju čini nekoliko stranaka (NPS, DS, NLS, SSP, SRCE) i nekoliko udruženja građana, sve uz podršku studenata, pri čemu je i nosilac liste student. Biće i odustajanja stranaka u korist studenata, kao u Aranđelovcu, ali i zasebnih lista studenata i političkih partija, kao u Kuli.
Upravo iz Kule stigle su i vesti o novim oblicima pritisaka na protivnike vlasti, u vidu javnog targetiranja aktivistkinja, uz pretnje objavljivanjem navodno eksplicitnih fotografija. Odatle je stigla i prva informacija o (očekivanom) formiranju lažne studentske liste (Mladi za Kulu) koja bi trebalo da umanji šanse liste Mladi Kule. Druga takva vest stigla je iz Smederevske Palanke, a nagađalo se i o pripremi sličnog recepta u drugim mestima.
Lista događaja koji najavljuju izrazito neregularne izbore već sada je bogata i „štapovima“ i „šargarepama“, zbog čega je posmatračka misija Crta već upozorila: „Ono što gledamo nije samo borba za glasove. To je test koliko društvo može da izdrži pritisak, poniženje i manipulaciju – a da i dalje veruje da je to ‘normalno’.“
Na spisku razloga za takav zaključak, objavljenom 27 dana pre glasanja, navedeni su: studenti koji protestuju i studenti koji se presreću; lažni profili sa zadatkom; spotovi koji sugerišu da sve opštinsko pripada partiji; socijalne mere kao marketing; uvrede kao zvanična komunikacija; predsednik Republike koji koristi privatnu tragediju kao javni sadržaj za namamljivanje glasača, sumnja da se nalozi tužilaštva ignorišu… A kampanja je tek počela.
