Svega ima u najavi izbora u Negotinu i Mionici: testiranja različitih modela na opozicionoj strani, neobične podele u redovima vlasti, poziva na bojkot, velikih očekivanja, ništa manjih sumnji. Asfaltiranje, kao jedan od glavnih „mamaca“ vlasti u malim sredinama uveliko je u toku, podela paketa takođe, obećanja se nižu, a vremena za nova iznenađenja i zaključak da li je iko zaista nešto naučio na dosadašnjem iskustvu, ima puno: glasaće se tek 30. novembra.
Konačni spisak učesnika još je nepoznat. U obe opštine, liste su predali samo naprednjaci, a sastav je isti – pored SNS, na njima su i tradicionalni saveznici, SPS i PUPS, ali i „originalni“ radikali Vojislava Šešelja.
Na prethodnim izborima u Negotinu, održanim 17. oktobra 2021. godine, najviše mandata (38, odnosno 75 posto glasova) osvojila je lista oko SNS. U Mionici su dobili čak 84,6 posto glasova
U Negotinu je najavljena i lista „Ujedinjeni za Negotin“, koju čine predstavnici opozicionih stranaka, ali bez partijskih obeležja, nestranačke ličnosti, ali ne i studenti – oni listi daju punu podršku, učestvuju u odlučivanju i najavljuju pomoć, što u kampanji, što u kontroli izbora. Pripremljen je i sajt te „neformalne grupe građana“, na kome je pobrojan spisak stranaka koje su se udružile (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Srbija centar), predstavljeni kandidati, najavljen program. Proradile su i društvene mreže.
Na prethodnim izborima u tom gradu sa nešto više od 37.000 građana sa pravom glasa, održanim 17. oktobra 2021. godine, najviše mandata (38, odnosno 75 posto glasova) osvojila je lista oko SNS. Šest odborničkih mesta pripalo je listi „Krsta Stanković Njenjulović – Narodna stranka“ (12,7 posto glasova) a jedno listi „Savez 90 Zelenih Srbije – Miloš Simić“ (3,44 posto).
U Mionici komplikovano
U Mionici je situacija komplikovanija. Na strani vlasti desilo se iznenađenje – Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića najavila je samostalan izlazak.
U gradu sa nešto više od 10.000 upisanih birača, na opozicione glasove računa lista koju predvode studenti, udruženi sa pojedinim opozicionim listama (uz uklanjanje stranačkih obeležja), a drugu opozicionu kolonu činiće Stranka slobode i pravde. Najavljena je i lista Srpske narodne obnove Mirka Jovića. Na izborima u Mionici oktobra 2021, naprednjaci su odneli ubedljivu pobedu sa čak 84,6 posto glasova.
Zato Aleksandar Ivković, politikolog i urednik vesti European Western ioBalkans, ima otrežnjujući komentar za opozicionu javnost, previše sklonu da se zarazi studentskim optimizmom: vladajuća koalicija je ozbiljan favorit na izborima 30. novembra, kaže.
Vlast je favorit, ali očekujem da će opozicija dobiti priliku da tvrdi da podrška vlasti, zapravo, opada, samo što to u nekim sredinama nije dovoljno za smenu, zbog ogromne početne prednosti, kaže Aleksandar Ivković
To što je i u Zaječaru i Kosjeriću vlast ranije imala dominantne rezultate pa je ipak u junu dovedena na ivicu poraza, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno za očekivanje da bi se sada to moglo ponoviti, jer i u Negotinu i u Mionici vlast „stoji još bolje nego u Zaječaru i Kosjeriću“.
„Iako je doživela pad popularnosti, tj. rast protivljenja od prošle godine, mislim da je i dalje nesporno da vladajuća koalicija ima najsnažniju podršku u ruralnijim sredinama, što Mionica i Negotin svakako jesu“, kaže Ivković. Ocenjuje i da vlast ima mnogo sreće što se redovni lokalni izbori održavaju baš u ta dva mesta.
Taj zaključak o „sreći“ odnosi se, zapravo, na duži period. Na proleće bi trebalo da se održe izbori u još 12 opština, u kojima se poslednji put na lokalnom nivou glasalo 3. aprila 2022. Reč je o Boru, Majdanpeku, Kladovu, Knjaževcu, Doljevcu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Sevojnu, Lučanima, Bajinoj Bašti, Kuli i Sečnju. Ono što ta mesta povezuje, osim istog datuma izbora, jeste i dominantna podrška koju uživaju naprednjaci sa partnerima.
S druge strane, izbori u mestima gde je opozicija već sada favorit – a to su veliki gradovi – na red dolaze tek 2027. i 2028. Nema ni mogućnosti da opozicija zabeleži makar simbolično važne pobede na izborima za mesne zajednice u Novom Sadu, jer su ih naprednjaci vrlo spornom odlukom odložili.
Poziv na bojkot
Sve to, ipak, ne znači da opoziciona borba nema smisla. I to čak i ako će, kao što prognozira Ivković, svoju verovatnu pobedu u Negotinu i Mionici vlast iskoristiti kao argument da se javno mnjenje okrenulo protiv „blokadera“ (iako to neće biti tačno jer u pitanju nisu reprezentativne sredine).
„Opozicija će verovatno imati materijal za kontranarativ: iako očekujem pobedu vlasti, očekujem i da će njihov procenat glasova i u Negotinu i u Mionici opasti, a procenat opozicije porasti u odnosu na prethodne izbore. Na osnovu toga će opozicija moći da tvrdi da podrška vlasti zapravo opada – samo što to u nekim sredinama nije dovoljno za smenu, zbog ogromne početne prednosti. Videćemo koliko će uspešno to moći da iskomuniciraju“, kaže ovaj politikolog.
U ovom trenutku, različite ideje stižu sa opozicionog pola. S jedne strane, studenti pričaju o potrebi da se stvori referendumska atmosfera – mada na različit način na lokalnim izborima, gde su pokazali spremnost na podršku listama sa predstavnicima opozicije i na republičkim, gde očekuju da opozicija odustane od izbora i pruži punu podršku njihovoj listi.
Formirana je i nova organizacija za posmatranje izbora – OKO. Predvodi je nekadašnji poslanik Aleksandar Jerković, koji je u aprilu najavio da će se njegov pokret „Nema nazad, iza je Srbija“ uključiti u rad Vučićevog Pokreta za narod i državua
S druge strane, nekoliko opozicionih stranaka ističe potrebu za otvaranjem razgovora studenata i opozicije, čime, za sada, uspevaju samo da dobiju naslove o „ratu u opoziciji“ u provladinim tabloidima.
Istovremeno, Nova DSS i POKS pozvali su na bojkot predstojećih izbora u Negotinu i Mionici. Odnosno, pozvali su druge opozicione stranke i građane koji protestuju protiv režima da „zajednički spreče održavanje unapred pokradenih izbora u Mionici i Negotinu“, jer je, tvrde, „već sada jasno da vlast priprema izbornu krađu još većih razmera nego u Kosjeriću i Zaječaru“.
I nije to teško zamisliti – naprednjački timovi uveliko temeljno „obrađuju“ teren, a formirana je i nova organizacija za posmatranje izbora – OKO. Predvodi je nekadašnji poslanik Aleksandar Jerković, koji je u aprilu najavio da će se njegov pokret „Nema nazad, iza je Srbija“ uključiti u rad Vučićevog Pokreta za narod i državu. Novoj organizaciji, reklamiranoj kao „prva srpska nezavisna organizacija za praćenje izbora“, provladini mediji posvetili su značajnu pažnju.
Ivković ne očekuje da će poziv na bojkot očekivano neregularnih izbora uticati na rezultat. On podseća da su Novi DSS i POKS pozivali i na bojkot i u Zaječaru i Kosjeriću, pa je izlaznost ipak bila rekordna: „Mislim da je opoziciono javno mnjenje, nakon silnih kontroverzi oko bojkota izbora 2024. prelomilo u korist toga da treba učestvovati na izborima, a studentski pokret, kao trenutno najjača snaga u opoziciji, svakako je na tom stanovištu.“
Ključni je rad na terenu
Na izborima u Kosjeriću i Zaječaru 8. juna opozicija nije uspela da osvoji vlast, ali ni naprednjaci nemaju razloga za zadovoljstvo: sednice gradskog parlamenta u Zaječaru protiču u atmosferi ratnog stanja, a u Kosjerić su morali da šalju i Milana Radoičića, svoj verovatno najubojitiji adut. Da li je ijedna strana, zapravo, nešto naučila na primeru junskih izbora?
Ivković nema utisak da vlast radi nešto drugačije u odnosu na kampanju u Zaječaru i Kosjeriću. Oni su, kaže, tamo već bili na svom maksimumu u smislu angažmana, tako da nemaju mnogo prostora za poboljšanje i samo će se, verovatno, potruditi da održe „taj nivo legitimnih i nelegitimnih aktivnosti“.
Zato je jasno da će mnogo bitniji faktor za rezultat biti aktivnost opozicije. Lekcije iz junskih izbora su jasne, kaže sagovornik Radara – prisustvo na terenu je ključno.
„Kao posmatrač sam bio u Kosjeriću i tamo se videla potpuno drugačija atmosfera u odnosu na prethodne lokalne izbore, pogotovo u malim sredinama. Umesto da se oseća dominacija vlasti na terenu, utisak je bio da ovog puta opozicija – studenti, stranke, grupe građana, aktivisti – imaju snažnije prisustvo, uključujući i kontrolore na svakom biračkom mestu. To je definitivno sprečilo velike manipulacije na sam izborni dan i ohrabrilo ljude da glasaju za opoziciju. Ako uspeju da to ponove u Negotinu i Mionici, mogu se nadati, ako ne pobedi, onda mnogo boljem rezultatu nego ranije“, kaže Ivković.
Koliko god opravdano bilo objašnjenje da se na osnovu rezultata lokalnih izbora ne mogu izvlačiti zaključci o generalnom odnosu snaga, jasno je da u postojećim okolnostima lokalni izbori služe kao prilika za testiranje raznih opcija.
Ljajićeva i Đilasova stranka samostalno
Vest da stranka Rasima Ljajića na izborima u Mionici nastupa samostalno (odluka za Negotin još se čeka) mogla bi se svrstati baš u tu kategoriju. Naročito ako se stavi u kontekst zatezanja odnosa između SDPS i SNS tokom letošnjih nemira u Novom Pazaru. Ljajić je tada osudio upad privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Sandžaku i zatražio hitan sastanak sa partnerima iz vlasti, za koji ne znamo da li je ikad održan. Čula se i Vučićeva poruka Ljajiću, ali i lideru SPP Usame Zukorliću, da „mogu slobodno da idu“, sve uz podsećanje da nisu neophodni za poslaničku većinu.
Niko od njih nije otišao, ali to nije bio razlog da, recimo, analitičar Dragomir Anđelković Ljajićevu odluku o samostalnom nastupu u Mionici u izjavi Danasu ne nazove „tihim distanciranjem, uz izbegavanje otvorene konfrontacije, ali i uz trasiranje puta za potencijalno celovit samostalni nastup u budućnosti“.
Ako SSP izađe zasebno, mislim da imamo istu situaciju kao sa Ljajićem, samo u ogledalu: SSP želi da ojača svoju pregovaračku poziciju pred ostatkom opozicione javnosti i studentima, kaže Ivković
I Ivković vidi dugoročnije razloge za Ljajićev potez, ali njegov je utisak da lider SDPS želi da ojača pregovaračku poziciju pred SNS-om i da ih podseti da ga ne uzimaju zdravo za gotovo. „Optimisti u opoziciji bi možda rekli i da želi da se pozicionira pred eventualnu promenu vlasti u budućnosti“, dodaje.
Važni su i drugi uvidi o ponašanju vlasti: recimo, činjenica da je SPS, koji je u prethodna dva ciklusa u Mionici izlazio odvojeno od SNS, sada na zajedničkoj listi (u Negotinu su i ranije bili u koaliciji). Deo koalicije sada su i radikali, koji su u obe opštine na prethodnim izborima nastupali samostalno. „Očigledno je cilj da se maksimalnim ukrupnjavanjem vlasti ostvari što dominantnija pobeda, što bi se koristilo za hrabrenje vlasti i širenje pesimizma među opozicijom. Dugoročni cilj SNS-a je svakako da usisaju SPS i sve njihove glasače koje mogu. Trenutno ne deluje da SPS ima snage da se tome odupre“, ocenjuje Ivković.
A šta nam, s druge strane, govori zaseban izlazak SSP u Mionici? Ivković podseća da su i u Zaječaru nastupile dve liste opozicije, i ne misli da je to nužno dovelo do slabijeg rezultata, nego da je postojala zajednička liste, jer su te dve grupacije delimično pokrivale različite delove ideološkog spektra.
„Ali, u malim mestima kao što je Mionica ne mislim da izlazak opozicije u više kolona ima mnogo smisla i da može da pomogne, posebno kad opozicija nije favorit. Ako SSP izađe zasebno, mislim da imamo istu situaciju kao sa Ljajićem, samo u ogledalu: SSP želi da ojača svoju pregovaračku poziciju pred ostatkom opozicione javnosti i studentima i da im pošalje poruku da ih ne uzimaju zdravo za gotovo. Ali, to će uspeti samo ako ostvare solidan rezultat. Ukoliko se to ne desi, rizikuju da budu okrivljeni za poraz i jaz unutar opozicije (u najširem smislu) samo će još više porasti“, kaže. A na tom jazu i vlast sa svojim propagandnim polugama mnogo radi. I čini se da joj ne ide loše.
