Koliko god ih uporno i dugo „razapinjali“ sateliti vlasti, istraživači agencije Sprint insajt mogli bi, zapravo, da budu zadovoljni: teško je naći primer, ako uopšte postoji, da je neko istraživanje javnog mnjenja dobilo toliko reklame kao njihovo. I sve to iako, naizgled, u njemu i nema ničeg naročito novog, osim što je brojčani izraz dobilo ono što smo mogli i golim okom da vidimo – da većina građana želi političku promenu u Srbiji, odnosno odlazak naprednjaka s vlasti.
Zato, uostalom, i nema spremnosti Aleksandra Vučića da raspiše parlamentarne izbore, što mu je do juče bila omiljena disciplina. I zato mu se već treći mesec studenti obraćaju sa „kukavice“, umesto da ga, kao što su radili pre nego što su, početkom maja, zatražili izbore, pominju kao „nenadležnog“.
Izbora, ipak, u nekom trenutku mora biti, iako se čini da pobunjena javnost nema načina da natera vlast da krizu reši na taj, jedini normalan način. Onima koji pokušavaju da predvide taj trenutak jasno je da se Vučićeva tvrdnja da će izbori biti raspisani onda kada bude odgovaralo državi odnosi na momenat kada bi to odgovaralo naprednjacima – zato što bi se preokrenuo trend njihovog pada, ako je moguće. Ili zato što bi se potpuno raspao i dezorijentisao jak, ali i još uvek nedovoljno organizovan front otpora. Ili oboje.
Na najnižoj tački
Što se naprednjaka tiče, sudeći prema nalazima istraživanja, trenutno su na svojoj najnižoj tački: na eventualnim izborima u ovom trenutku, Pokret okupljen oko Vučića (SNS, SPS, Zavetnici) ojačan strankama manjina bio bi poražen i u okršaju sa studentskom listom (54,8 posto za studente prema 42,1 odsto za aktuelnu vlast) i u varijanti u kojoj bi, osim studenata, na izbore izašla i celokupna udružena opozicija. Tada bi aktuelna vlast prošla još gore (41,4 odsto), studenti bi dobili 45,9 odsto, a opozicija (građanska, desna, Kreni-promeni, dr Milić iz Niša, dr Nestorović) mogla bi da računa na 10,2 odsto glasova. Zbog kampanje protiv Sprint insajta koja ne prestaje, važno je reći i da su saopštili sve ono što se od profesionalaca u tom poslu očekuje, a često nedostaje – i kada je i kako istraživanje rađeno (od 23. juna do 5. jula, metodologijom „lice u lice“ sa 1.458 ispitanika u Srbiji) i ko ga je naručio (Fondacija Better Future for Serbia, kao deo šire „crowdfunding“ inicijative koju predvodi Srpska dijaspora).
I u opozicionoj javnosti, doduše, pojavile su se sumnje i razočaranost nalazom prema kome i posle gotovo osmomesečne masovne pobune naprednjaci imaju rejting veći od 40 posto. Pripadnicima tog društvenog balona od koristi bi moglo biti podsećanje na surovu propagandu kojom je okovan dobar deo društva i činjenicu da je ogroman broj ljudi zahvaljujući naprednjacima dobio privilegije nezamislive u drugačijim okolnostima. Dok god su na vlasti, zato, nije ni realno očekivati njihov pad na dvadesetak procenata, koji se često pominje: uostalom, i Slobodan Milošević je na izborima na kojima je izgubio vlast, osvojio čak 37,15 posto glasova.
Među današnjim pristalicama Studentske liste ima čak 16 posto onih koji su nekada izražavali poverenje u Vučića, ali su to poverenje u međuvremenu izgubili, što nam govori da je Studentska lista i te kako sposobna da bude magnet i za glasače SNS iz prethodnih ciklusa, kaže Nikola Jović
Mnogo više razloga za nezadovoljstvo objavljenom slikom stanja ima sam Vučić, pa odatle i onakva hajka protiv glasnika. I očigledan strah da bi vest mogla dopreti do dela biračkog tela na koji se oslanja.
Istraživanje je, naime, dovelo u pitanje mit o izbornoj nepobedivosti vlasti sklone zloupotrebi svega postojećeg: za prevazilaženje razlike od više od 12 procentnih poena koliko Vučiću „beže“ protivnici, nema sigurnog recepta, uprkos ogromnom repertoaru manipulacija i pritisaka usavršenom tokom 13 godina vežbanja. Moglo se to, uostalom, naslutiti i posle izbora u Kosjeriću, gde je koncentracija svih raspoloživih resursa uspela da napravi razliku od svega pedesetak glasova u korist SNS. Šta onda očekivati u momentu istovremenog glasanja i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Užicu, Čačku i sve dužem nizu gradova u kojima bes pobunjenih građana ne prestaje da ključa?
Gde su nestali glasači SNS-a
Jasno je, zato, da će vlast nastaviti sa pokušajima krunjenja otpora na svaki mogući način, uključujući i unošenje razdora i konfuzije u protivničke redove, sklone da i svojeručno pripreme teren za takve intervencije.
A šta bi trebalo da radi suprotna strana i kome da se obraća, dok čeka odluku o izborima? Kaže li nam istraživanje gde je glavni rezervoar glasova na koji bi protivnici vlasti mogli da računaju – među dosadašnjim apstinentima, među trenutno neopredeljenim ili u dosadašnjem biračkom telu naprednjaka?
Nikola Jović iz Sprint insajta kaže da se, kada se posmatra rast rejtinga studentske liste ili pokreta, uočavaju dva različita procesa privlačenja birača: prvi se odnosi na brzo i masovno pridobijanje velikog broja glasača, dok drugi podrazumeva postepeno osvajanje preostalog manjeg dela biračkog tela.
„Verujem da je prvi proces u velikoj meri završen. Studenti su u kratkom vremenskom roku uspeli da privuku značajan deo opozicionih birača, kao i veliki broj doskorašnjih apstinenata. Prema našem istraživanju, čak 48 posto onih koji nisu glasali na izborima 2023. godine, danas bi glasalo za studentsku listu. Sada ulazimo u fazu takozvanog privlačenja malih brojeva i to je period u kojem se vodi borba za preostalih nekoliko procenata glasova. U toj fazi, buduća kampanja ima ključnu ulogu pre svega da motiviše deo neopredeljenih birača (kojih trenutno ima oko 14 posto) i da pridobije takozvane najmekše glasače SNS-a ili da ih makar gurne u apstinenciju“, kaže Jović, inače docent na Fakultetu političkih nauka.
Svi koji su već prišli studentima možda zaista i žele lustraciju, ali birače koje tek treba pridobiti najviše zanimaju ekonomija, stanje u zdravstvu i promena odnosa prema korupciji. U tom smislu, važno je da postoje različiti pristupi za svaku grupu
A gde su „otišli“ dosadašnji birači SNS – u apstinente, neopredeljene ili ka protivnicima vlasti?
Glasači SNS dugo su smatrani izuzetno lojalnom političkom bazom, podseća Jović. Ipak, kaže, niz događaja od pada nadstrešnice i studentskih blokada, preko loših odluka vlasti, do kontinuiranog „raspirivanja požara“ i potpune nesposobnosti da se društvom upravlja politikom umesto silom, doveo je do ne tako malog pada rejtinga kako samog SNS-a, tako i predsednika Aleksandra Vučića.
Istraživanje je pokazalo da najveći deo onih koji su promenili mišljenje u odnosu na 2023. godinu, kada su glasali za SNS, danas navodi da ne zna za koga bi glasao (4,8 posto). Slede oni koji bi sada podržali Studentsku listu (3,6 posto), potom oni koji bi glas dali strankama nacionalnih manjina (1,7 posto), dok 1,3 posto navodi da ne bi izašli na izbore.
„Ovi podaci zasnovani su isključivo na poređenju sa odgovorom na pitanje za koga ste glasali 2023. godine. Međutim, dodatno relevantan pokazatelj jeste i činjenica da među današnjim pristalicama Studentske liste ima čak 16 posto onih koji su nekada izražavali poverenje u trenutnog predsednika Vučića, ali su to poverenje u međuvremenu izgubili, što nam govori da je Studentska lista i te kako sposobna da bude magnet i za glasače SNS iz prethodnih ciklusa“, objašnjava Jović.
Strah od velikih promena
Za Ivicu Dačića sada je jasno – posle svih policijskih skandala za koje je odgovoran, čak i da ima biračku bazu, sada više nema šanse da prepliva u buduću vlast. Besni opozicioni birači to ne bi mogli da progutaju. Ima li Branko Ružić čemu da se nada – koliko je dosadašnjih birača napustilo tu stranku i gde su otišli?
Socijalisti su koaliciju sa naprednjacima debelo platili: od izbora 2014. godine kada su osvojili 484.607 glasova, SPS je došao do toga da je 2023. godine imao ukupno 249.916 glasova, podseća Jović.
„U samo deset godina SPS je izgubio oko 48 posto biračkog tela. Prema našem istraživanju, za SPS bi na narednim izborima glasalo svega 0,9 posto ispitanika. U slučaju da je pred građanima na izborima binarna opcija – Pokret na čelu sa SNS i Studentska lista, 56 posto glasača SPS iz 2023. godine bi glasalo za Pokret, dok bi 19 posto glasalo za Studentsku listu, a preostali ispitanici kažu da su neodlučni. U ovom trenutku se čini da je veoma teško izbeći istorijsku analogiju kada je u pitanju SPS, jer sve deluje da idu ka tome da dopuste i svom drugom predsedniku da ih dovede do samouništenja“, kaže sagovornik Radara.
U samo deset godina SPS je izgubio oko 48 posto biračkog tela. Prema istraživanju, za socijaliste bi na narednim izborima glasalo svega 0,9 posto ispitanika
Šta je, u takvim okolnostima, preporučljivo za protivnike vlasti – obećavanje lustracije, revanšizma, ili sasvim drugačiji pristup? Jović, pre svega, kaže da je preporučljivo raditi na tome da se oni glasači koji su se pridobili ne „rasipaju po putu“. A što se tiče pridobijanja novih – neophodno je imati dobro osmišljenu komunikacionu strategiju za različite ciljne grupe.
„Svi koji su već prišli studentima možda zaista i žele lustraciju, ali birače koje tek treba pridobiti najviše zanimaju ekonomija, stanje u zdravstvu i promena odnosa prema korupciji. U tom smislu, važno je da postoje različiti pristupi za svaku grupu. Istina je da jedni žele velike promene, ali sa druge strane mnogi birači koji su neodlučni ili glasaju za SNS žele da samo bude efikasnija borba protiv korupcije i da se smanje cene hrane i usluga. To je generacija koja se plaši velikih promena jer su se mnoge od njih slomile upravo na njihovim leđima, tako da njih narativ o potpunoj promeni sistema ’ne kupuje’“, objašnjava istraživač. I još: „ Prvi put, čini se, da vreme ne radi u korist SNS-a“, kaže. Sudeći po potezima povučenim od početka krize – ni sam SNS više ne radi u svoju korist. Problem je, međutim, što je šteta koju nanosi Srbiji i dalje neuporedivo veća. I nenadoknadiva, u mnogim aspektima.
