Ništa se u profesionalnom životu Gorana Markovića u proteklih 13 godina nije promenilo. Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke jednom od najvećih srpskih i jugoslovenskih sineasta onemogućeno je da snima. I nije prvi put. Identičnu sudbinu doživeo je i u vreme vladavine Slobodana Miloševića. I to je cena koju plaća zbog svojih beskompromisnih stavova, hirurškog seciranja anomalija u društvu. Nekada, devedesetih u pomahnitalom ratnom okruženju, sada u duboko kriminalizovanom miljeu naprednjačkog režima. Čak su i neki glumci za ovih trideset i kusur godina ostali isti, zaplet je sličan, ostaje da vidimo kakav će biti kraj.
Ali, nema nikakve sumnje da Marković užasno visoku cenu plaća voljno i sa ogromnim dignitetom, duboko svestan istorijske raskrsnice na kojoj se Srbija našla, i shvatanja da su ovo dani i meseci koji bi mogli da odrede sudbinu zemlje u narednim decenijama. I to čini ne samo kao glasnik ustalog naroda, već i kao aktivni učesnik događaja.
U međuvremenu, Upravni sud u Beogradu uvažio je njegovu tužbu, kao i tužbe Srđana Dragojevića i Tihomira Stanića protiv Ministarstva kulture jer su im najpre dodeljena, a potom oduzeta sredstva za snimanje. Kako kaže za Radar, odbili su da prime novac na ime sudskih troškova i čekaju zvaničnu odluku kojom im se vraćaju oduzeta sredstva.
I dok čeka da mu konačno bude vraćen novac za snimanje filma koji mu je odobren još 2021, Marković je čitaoce obradovao novom knjigom Hamlet u paviljonu br. 6, poigravajući se shvatanjem normalnosti u duboko poremećenom društvu.
Razgovor, ipak, započinjemo godinom za nama, za koju kaže da je bez premca u poređenju sa bilo kojom drugom u novijoj istoriji.
Godina za nama po mnogim stvarima bila je neuporediva sa bilo kojom drugom u modernoj istoriji Srbije. Kako ste je vi doživeli, rekli ste da je čak i pobuna protiv Miloševića manje značajna od protesta započetih posle pada nadstrašnice u Novom Sadu?
Da, ubeđen sam da je 2025. jedna od najznačajnijih u našoj novijoj istoriji. Ne radi se samo o događajima koji su se nizali, već o suštinskoj promeni načina mišljenja. Ne samo kod mislećih mladih ljudi, koji su tu promenu pokrenuli, već i šire, kod većine stanovništva. Neke stvari su se suštinski promenile, pa Srbija nije više ista zemlja kao prethodnih godina. Ljudi su pojurili jedni drugima u zagrljaj, i to ljudi koji se nikada pre toga nisu ne samo videli, nego nisu ni sanjali da će se međusobno grliti.
Inače, vreme u kojem živimo često poredite sa Miloševićevim vaktom i govorite da je danas gore. Šta je sada gore?
Tiranin Vučić je na mirnu pobunu odgovorio strašnom represijom. Ja sam o Miloševićevoj diktaturi snimio dva dokumentarna filma, Poludeli ljudi i Nevažni junaci, bio sam usred njegovog kontramitinga na Terazijama, ali on nikada nije učinio takva zlodela kao njegov naslednik Dačić, rob u službi Vučića. Naterao je policiju da nasumice divlja i bez razloga nemilosrdno tuče sopstveni narod.
O Miloševićevoj diktaturi snimio sam dva dokumentarna filma, Poludeli ljudi i Nevažni junaci, bio sam usred njegovog kontramitinga na Terazijama, ali on nikada nije učinio takva zlodela kao njegov naslednik Dačić, rob u službi Vučića
Građani su napravili ogroman iskorak i oslobodili se straha. Šta su za vas najveće pobede u prošloj godini?
Oni skupovi sa više stotina hiljada ljudi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru… Iz aviona se videlo da ljudi više ne žele Vučića i njegovu kriminalnu grupu na vlasti, ali to je samo izazvalo u njemu strašan, očajnički strah, a nikako ideju da je vreme da ode.
Istovremeno, godina u koju smo zakoračili trebalo bi konačno da bude godina raspleta. Kakav scenario očekujete?
Rekoh, Vučić je propustio priliku da se nekako izvuče iz ove za njega nerešive situacije. Jasno je da će morati da ode i nadam se koliko-toliko mirnom raspletu. Mada, sa nama Srbima se nikad ne zna… Ali, ukoliko ta promena bude pod kontrolom studenata, verujem u civilizovano razrešenje.
Po svemu sudeći, pred nama je izborna godina. Možete li da zamislite kako će izgledati izborni dan, mislite li da će vlast mirno odstupiti u slučaju eventualnog gubitka ili će izazvati sukobe?
Pa, ta vlast već preko decenije razdvaja ljude, čini jedne drugima neprijateljima, sve vreme studentske i narodne pobune protekle godine je pokušavala da izazove građanski rat. U tome na sreću nije uspela, ponajpre pametnim ponašanjem studenata. Ne bi me začudio još jedan suludi potez, izazvan strahom od gubitka vlasti.
Iz aviona se videlo da ljudi više ne žele Vučića i njegovu kriminalnu grupu na vlasti, ali to je samo izazvalo u njemu strašan, očajnički strah, a nikako ideju da je vreme da ode
Mnogo je rasprava u javnosti da li bi se SNS-u trebalo suprotstaviti samo sa studentskom listom koju bi podržala i opozicija ili bi i opozicija trebalo da izađe na ove izbore? Kakvo je vaše mišljenje – treba li stvoriti referendumsku atmosferu u prvom scenariju ili je drugi model bolji?
Referendum o opstanku je najbolje rešenje. On podrazumeva prevazilaženje svih razlika i borbu da se, pre svega, ratosiljamo ove napasti. Tek posle toga može doći do političke borbe i razdvajanja na ove ili one. Ali, pre toga – sloboda.
Kao kandidati za studentsku listu pominju se mnoga imena, od radikalno levih intelektualaca do tvrdih desničara. Imate li problem sa nekima od njih?
Ne znam ko je na tim listama. Nadam se da će biti glasanje: ili on ili mi.
Kako vidite poziciju Aleksandra Vučića koji je očigledno izgubio podršku međunarodne zajednice? S jedne strane, zamerio se Trampu zbog korupcije u slučaju Generalštaba, Putinu zbog izvoza oružja u Ukrajinu, a i iz Evropske unije konačno stižu istinski oštri tonovi.
Svi su oni egoisti koji gledaju samo svoju korist. Kada uvide da od Vučića nema vajde, više nemaju razloga da ga podržavaju. Pobeda naroda protiv već ugovorene katastrofe zvane litijum je bio početak njegovog sunovrata.
Ima li Vučić bilo kakvu strategiju u dramatično izmenjenim globalnim prilikama?
On stalno improvizuje. Po njegovim sve histeričnijim potezima, po idiotskoj ideji naselja Ćacilend, na primer, vidi se da oko sebe nema bilo kog razumnog savetnika. Sve sami poltroni i budale, čini mi se.
Vlast već preko decenije razdvaja ljude, čini jedne drugima neprijateljima, sve vreme studentske i narodne pobune protekle godine je pokušavala da izazove građanski rat
Na unutrašnjem planu Vučić neprestano širi strah i govori o ratovima za koje se Srbija sprema. Da li je reč o nemoći da građanima ponudi bilo kakvu perspektivu i umesto toga pokušava da ih drži u stanju konstantnog nemira?
Tačno tako. To je, uostalom, staro pravilo vladanja u diktaturama: svi su protiv nas, moramo se držati zajedno da ne propadnemo. I to pod vođstvom jednog jedinog čoveka koji će nas spasti. Uostalom, reč fašizam je nastala od latinske fascis, koja znači „svežanj“ ili „snop“ (npr. snop pruća). On je čvrst dok smo zajedno, uvezani i njime se možemo boriti protiv, na primer, poplave. Odvojeno, svaka grančica je lomljiva i gotovi smo.
Proteklu godinu obeležila je represija režima nad Univerzitetom i kulturom zbog podrške studentima. Očekujete li nastavak tog terora?
Ne očekujem ništa. Rekoh, on je iracionalan, ponaša se histerično. Ko će znati šta on sada smišlja? U svakom slučaju, njegov neprijatelj br. 1 je kultura. Zbog toga on kidiše ne samo na prosvetu nego i na pozorišta, kinematografiju, izdavaštvo… Uostalom, šta on misli o opasnosti od kulture najbolje se očitava u izboru za ministra kulture osobe osumnjičene za kriminal, koja će uskoro odgovarati pred sudom zbog korupcije.
Ili će Narodno pozorište ponovo postati slobodno i predstavljati stožer kulture u Srba ili će biti pretvoreno u kazino. Sada, kada je Generalštab privremeno za to onesposobljen
Posebno je bila gažena kultura, možda najdrastičniji primer je Narodno pozorište i postavljanje Dragoslava Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora. Istovremeno, to nije ostalo bez snažnog odgovora glumaca i reditelja. Kako će se završiti ovaj sukob?
Ili će Narodno pozorište ponovo postati slobodno i predstavljati stožer kulture u Srba ili će biti pretvoreno u kazino. Sada, kada je Generalštab privremeno za to onesposobljen.
Vama je i dalje onemogućeno da snimate. To se desilo samo još u vreme Slobodana Miloševića. Sudski spor koji vodite protiv Ministarstva kulture nije okončan. Kakav ishod očekujete?
Mi smo dobili od Ministarstva kulture poziv da dostavimo brojeve računa da nam isplati sudske troškove, što, pretpostavljam, predstavlja priznanje da su izgubili spor sa autorima kojima su prvo dodeljena a onda, bez obrazloženja, oduzeta sredstva za film. Mi smo, oštećeni, naravno odbili da primimo te pare i čekamo zvaničnu odluku da nam se vraćaju sredstva za naše projekte.
Vučić je iracionalan, ponaša se histerično. Ko će znati šta on sada smišlja? U svakom slučaju, njegov neprijatelj br. 1 je kultura. Zbog toga on kidiše ne samo na prosvetu nego i na pozorišta, kinematografiju, izdavaštvo
Ima li pomaka u pokušaju da u nezavisnoj produkciji snimite film Fric i Dobrila po literarnom predlošku Srđana Valjarevića?
Pokušavamo. Dve mlade producentkinje su krenule u tu utopiju i čvrsto veruju da je to moguće. Ja sam snimio nekoliko filmova bez para (Specijalno vaspitanje i Majstori, majstori), ali sam sada pomalo skeptičan, zato što su druga vremena. Ali mi imponuje njihov polet. I verujem, zato što uvek, i kada ima para i kada ih nema, morate verovati da ćete snimiti neki film.
Kakva je budućnost društva u kome se njegova mladost, građani, vodeći intelektualci nazivaju ustašama i teroristima? Koji je put za izlečenje, uz razume se, conditio sine qua non (uslov bez koga se ne može), pad režima?
Da, i posle pada diktature, trebaće još mnogo vremena da se oporavimo. Ali, to se dešavalo već nekoliko puta u našoj istoriji i čvrsto verujem da smo mi vitalan narod koji će dočekati dan da živi po meri čoveka. Ja možda neću, ali ovi mladi ljudi, koji veruju u svoju borbu, sigurno će to doživeti.
