Taman kada je delovalo da je režim utanjio sa bahatom lojalističkom elitom i da su kao udarna pesnica ostali samo likovi poput Brnabićke, Krička, Vučićevića ili Vuka Stankovića, odnekud se pojavio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar uz povik – vidi, evo i mene! Zaseo je za skupštinsku govornicu u svojstvu eksperta za javna ulaganja (ne, nije u međuvremenu promenio ministarstvo već je samo proširio krug interesovanja) i velikodušno dao dozvolu opoziciji da laže, ako misli da će time privući birače. Ukoliko je nekog taj savetodavni nastup zbunio, usledilo je i pojašnjenje – oni su loši i kao takvi smeju da lažu, a ja sam dobar i govoriću vam samo činjenice. I onda je u duhu svog vođe koji „istinu ispaljuje brzinom munje“, ispalio da je Srbija jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi, da na celom svetu ne postoji lider koji na nedeljnom nivou ima više sastanaka sa međunarodnim zvaničnicima od Vučića i da su se svi lekari koji su otišli iz Srbije vratili u tom broju da se na carini stvorio nepregledni red.
Čim je tim „činjeničnim stanjem“ zagrejao publiku, prešao je i na suštinu – za sve negativne pojave u društvu, od siromaštva do nemanja lekova, krive su jedino blokade. Valjda je i jedna od najvećih stopa smrtnosti od kovida zabeležena upravo u Srbiji jer je još tada zdravstveni sistem preventivno počeo da posustaje, osećajući da će se četiri godine kasnije pojaviti blokade.
Valjda je i jedna od najvećih stopa smrtnosti od kovida zabeležena upravo u Srbiji jer je još tada zdravstveni sistem preventivno počeo da posustaje, osećajući da će se četiri godine kasnije pojaviti blokade
„Ove blokade koje traju sad već godinu dana su vratile Srbiju najmanje četiri, pet godina unazad finansijski. I to, građani, treba da znate. Da nije bilo toga vi biste sad imali veće plate, veće investicije, više novih, renomiranih bolnica, kupljene opreme, kupljenih lekova za vas. Ali, kao što vidite građani Srbije, ovim ljudima koji se predstavljaju kao opozicija ne odgovara istina, jako ih pogađa. Građani Srbije, njih ne interesuje što biste vi imali bolje bolnice, čisto da imate to na umu koliko su zainteresovani za vas. Oni su zainteresovani za sebe“, činjenično je objasnio Lončar.
Dakle, to je razlog zbog kog tokom 13 godina vlasti nije ni stigao da otpočne sa podizanjem Kliničkog centra u Kragujevcu ili da inovativnu terapiju omogući svim onkološkim bolesnicima. Očito jeste, jer je tokom izlaganja dodao i da bi skinuo liste čekanja da „nije bilo vaših blokada i svega ostalog“. Prevedeno, tokom svih svojih ministarskih mandata je po svetu skupljao veštačke kukove i kolena i kada se svih 20.000 do 30.000, koliko nedostaje, našlo na jednoj gomili, nije uspeo da je dopremi. Verovatno su studenti držali šesnaestominutnu tišinu, baš u trenutku i baš na mestu gde je taj kontingent trebalo da prođe.
Na pokušaj Marinike Tepić da ga upita zbog čega sve to nije obavio od februara do danas, imajući u vidu da je Vučić još tada proglasio pobedu nad „obojenom revolucijom“, nismo uspeli ni da čujemo pitanje do kraja, a ne odgovor – Brnabićka je isključila mikrofon jer to nije bilo „po Poslovniku“. Lončarevo izlaganje očito jeste, iako je bilo u suprotnosti ne samo sa Vučićevim odsviranim krajem revolucije, već i sa Vučićevom prošlonedeljnom najavom da ćemo drugi na svetu, odmah posle braće Rusa, dobiti vakcinu protiv raka. Nema veze što je još u fazi ispitivanja i bez dozvola, nema veze ni što će doza koštati 100.000 evra, jer on za razliku od Lončara živi u Srbiji koja je pobedila obojenu revoluciju i koja je puna para.
