Pravo, u svojoj suštini, predstavlja normativnu i kodifikovanu manifestaciju vrednosti društvene pristojnosti kao skupa normi, vrednosti i ponašanja koji su prihvaćeni kao prihvatljivi i poželjni u određenoj društvenoj zajednici i tako pomaže u očuvanju harmonije i međusobnog poverenja u društvu.
Tranziciona pravda je sistem prava. Ovaj sistem prava nastaje onda kada redovni sudovi, tužilaštva i državna uprava ne rade svoj posao, odnosno, kada su ili sistemski korumpirani (korupcija je glavni način njihovog funkcionisanja) ili kada su otvoreno kriminalizovani. Kada govorimo o sistemskoj korupciji, mislimo na situaciju u kojoj je pošteno postupanje izuzetak i u tome je razlika u odnosu na običnu korupciju koja je neka vrsta izuzetka od inače regularnog rada institucija. Pravosuđe je sistemski korumpirano kada mu izvršna vlast diktira ko će biti uhapšen, osuđen, pritvoren, kako će biti tretiran, ko će biti proganjan i maltretiran itd. Otvoreno kriminalizovane institucije i pravosuđe su one u kojima se privode i hapse aktivisti i drže neosnovano u pritvoru, osuđuju na zatvorske kazne, a puštaju mafijaši i ubice, zastrašuju pristojni građani, donose nezakonite presude koje se potom i potvrđuju na višim instancama, postupa na osnovu telefonskih i drugih naloga. U takvoj situaciji društvene promene često zahtevaju tranzicionu pravdu.
Razotkrivanje korupcije
Tranziciona pravda je način rešavanja problema u društvu nakon velikih društvenih kriza. Cilj tranzicione pravde je suočavanje društva sa kršenjem ljudskih prava u prošlosti i uspostavljanje pravde onda kada redovni pravosudni sistem ne funkcioniše kako treba. Na taj način se poštovanjem demokratskih procedura uspostavlja mehanizam pravde i obezbeđuje pravda kao osnov države.
Specifičnost tranzicione pravde je u tome da ona zahvata široke slojeve kriminalizovanih sudija, javnih službenika i uposlenika lokalnih samouprava, ne bavi se isključivo političarima niti je njen fokus na prirodi političkog režima. Umesto toga, tranziciona pravda se usmerava na razotkrivanje i rešavanje sistemske korupcije i kriminala unutar društva bez obzira na to ko je na vlasti. U tom smislu, na primer, stoji odgovornost čelnika javnog medijskog servisa za neispunjavanje javnog interesa građana. U tranzicionoj pravdi je fokus na promenama u strukturi društva koje podržavaju ili omogućavaju sistemsku korupciju i kriminal i zato se procesuiraju uposlenici sistema koji omogućavaju održavanje korupcije i kriminala.
Bitno je razumeti da sistemsku korupciju najčešće uzrokuju ljudi koji su ispod političkog nivoa. Ovo se može uočiti kroz progresivnu kriminalizaciju društva, gde institucije najpre postaju stidljive u svom nezakonitom ponašanju, a zatim sve otvorenije i bezočnije krše zakone.
Ustavni sud se ponaša kao servis totalitarnog režima i onemogućava građane da traže zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava. Posebno je to vidljivo u slučaju odluke o kompaniji Rio Tinto
Mehanizmi tranzicione pravde primenjuju se i u najrazvijenijim zemljama. Skoriji primeri su slučajevi porodice bivše škotske premijerke Nikole Stardžen, a u Sjedinjenim Američkim Državama slučaj Hantera Bajdena, sina aktuelnog predsednika, kao i bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je iako predsednički kandidat i istovremeno predmet krivičnog gonjenja za veliki broj navodnih krivičnih dela.
Jedan od ključnih koraka u procesu tranzicione pravde je javno iznošenje imena i optužbi. Ovo se ne mora obavljati putem klevetničkog govora, već može uključivati postavljanje pitanja na učtiv, ali jasan i argumentovan način. U tome je vrednost za celo društvo Registra lica koja su zloupotrebila pravosudnu i javnu funkciju, koji je počela da vodi Eko straža. Svrha ovog registra je da objedini imena i identitete nosilaca pravosudnih funkcija (sudija i tužilaca) koji su zloupotrebom pravosudne funkcije ugrozili ljudska i građanska prava onih građana koji su kritičari ili protivnici vladajućeg totalitarnog režima.
Zloupotreba funkcija
U registru se nalaze imena sudija i tužilaca koji su radili u oblastima krivičnog, porodičnog, ustavnog i prekršajnog prava. Ove oblasti su ključne jer direktno utiču na nevine ljude. U krivičnom pravu, kako smo nedavno videli, korumpirani i poslušni tužioci i sudije, naročito sudije za prethodni postupak i druge krivične sudije, zloupotrebljavaju svoje funkcije da maltretiraju ekološke aktiviste i uzorne građane. Ovo uključuje slanje policije na njihova vrata, hapšenje, pretresanje stanova, oduzimanje imovine, pretnje zatvorskim kaznama i iscrpljujuće krivične postupke. Takvi pojedinci neće moći da očekuju nesmetan prelaz granica, putovanje ili posedovanje imovine u inostranstvu. Takođe, njihove porodice neće imati mogućnost školovanja u inostranstvu niti dobijanje viza. Ovi ljudi su teški prekršioci pravosudne etike i zbog toga će biti predmet tranzicione pravde. Slično tome, prekršajne sudije koje su donosile neosnovane presude, poput zatvorskih kazni za aktiviste i učesnike protesta ili neopravdanih novčanih kazni za izražavanje ličnih i političkih stavova, takođe će biti obuhvaćene ovim registrom. Nedavno smo svi svedočili postupanju Ustavnog suda, koji se ponaša kao servis totalitarnog režima i sistematski onemogućava građane da traže zaštitu svojih ljudskih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava, što jasno pokazuje potrebu za tranzicionom pravdom. Posebno je to vidljivo u slučaju odluke o kompaniji Rio Tinto, koja je bila u skladu sa interesima režima.
Registar lica koja su zloupotrebila pravosudnu i javnu funkciju će se na mesečnoj osnovi dopunjavati i dostavljati susednim i evropskim državama i odgovarajućim evropskim i humanitarnim organima i organizacijama. Eko straža će samo u nekim slučajevima, kada je reč o javno eksponiranim ličnostima, obaveštavati javnost o sadržaju registra, dok će sudije i tužioci iz navedenih kategorija biti sistematski stavljani u registar na osnovu obrazloženih, dokumentovanih slučajeva u kojima su zloupotrebljavali svoje pravosudne funkcije.
