Kada 15 stradalih pod nadstrešnicom u Novom Sadu pomnožite sa 1.000 dobijete 15.000 hiljada. A to je upravo broj preminulih građana Srbije koji u toku jedne godine umre od posledice zagađenja vazduha. Srbija je đavolja klackalica koju nam predstavljaju dečijim igralištem. Oni kojima su nam oteli državu, kojima su usta puna Ustava, koji se na Ustav prepodne kunu kao nad Jevanđeljem, a uveče ga gaze kao otirač. Oni čiji je slogan do juče bio „Za našu decu“, a danas tu istu decu gaze crnim džipovima.
Srbija je zemlja zločina bez kazne. Srbija je zemlja institucija u kojima hara prostitucija. Srbija je zemlja u kojoj se novinarima pale kuće, seljacima otima zemlja, ruše spomenici kulture, studenti hapse i prebijaju. Srbija je zemlja „mira i stabilnosti“ koja je na ivici građanskog rata
Srbija je zemlja zločina bez kazne. Srbija je zemlja institucija u kojima hara prostitucija. Srbija je zemlja u kojoj se novinarima pale kuće, seljacima otima zemlja, ruše spomenici kulture, studenti hapse i prebijaju. Srbija je zemlja „mira i stabilnosti“ koja je na ivici građanskog rata. Srbija je „ekonomski tigar“od koga beže naša deca. Nakon 12 godina poništavanja svakog smisla, gaženja osnovnog ljudskog dostojanstva, sveopšte pljačke i uništavanja svega što je zdravo u ovoj zemlji desila se pobuna. U prenapregnutoj SNS brani preopterećenoj tonama teških krivičnih dela prvi put nakon 12 godina pojavila se pukotina.
Scenario po kojem SNS odlazi sa vlasti biće brutalno bolan za sve, pre svega za samu partiju, a posebno za njeno najuže rukovodstvo. Suočen sa sveopštom pobunom koja se kao požar širi Srbijom, alfa mužijak pokazuje prve znake slabosti. U čopor se uvukla nervoza a njegovi najbliži saradnici, kumovi, poslovni pajtosi i svi oni koji su se uhvatili u Vučićevo pohlepno kolo, a to su SPS, JUL, Demokratska stranka Srbije, pola bivše Demokratske stranke, Srpski pokret obnove, Srpska radikalna stranka, PUPS, ta gomila preletača, političkih tranvestita koji već 30 godina vladaju ovom zemljom, pa su čas na vlasti, čas u opoziciji, pa onda opet zajedno, moraju da računaju s tim da dolazi vreme polaganja računa za sve zločine počinje nad sopstvenom zemljom, koji ne zastarevaju. Ta ekipa biće spremna da da sve svoje milione, jahte i kuće na Dedinju samo da se iz tog kola nekažnjeno izvuče, ali neće im biti ni malo lako. Jer kad se jednom uhvatiš u to krimi kolce iz njega možeš da izađeš, ali samo u zatvor.
Nepravda – to je ono što je izvelo studente na ulicu.
Pravda – to je ono što traže.
Umesto Zagorke Dolovca vidim hrabre javne tužitelje. Umesto dokumentovanih lopovčina i plagijatora koji vode ovu zemlju vidim pametne, školovane mlade ljude. Umesto rijalitija i farmi, vidim kulturne obrazovane i naučne programe na javnim servisima
2025. godinu vidim kao godinu dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, kao tri neophodna preduslova da bi do promena došlo. Da vratimo sve one godine koje su nam pojeli skakavci. Srbiji je umesto frustracije potrebna lustracija, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Srpskom sudstvu je potreban sudija Falkone, srpskom zdravstvu potreban je Če Gevara, a policiji Eliot Nes. Srbiji je potrebno poštovanje i sprovođenje zakona. Srbiji je potrebna hrabrost! Kada bi se u ovom trenutku sproveli svi važeći zakoni, pola Vlade, ako ne i cela, na stotine direktora javnih preduzeća i funkcionera završilo bi na Klisi. I krajnje je vreme da nakon 30 godina epske pljačke neko odrobija.
Srbija 2025.
Umesto rudnika i trovačnica, Rio Tinta i Dandia vidim zemlju čistih reka, čiste pijaće vode, čistog vazduha i zdrave pameti. Umesto onkologije vidim ekologiju. Umesto Zagorke Dolovca vidim hrabre javne tužitelje. Umesto dokumentovanih lopovčina i plagijatora koji vode ovu zemlju vidim pametne, školovane mlade ljude. Umesto rijalitija i farmi, vidim kulturne obrazovane i naučne programe na javnim servisima. Vidim budžet za kulturu koji ne počinje sa nulom. Prosvetne radnike koji su zadovoljni svojim platama. Vidim sigurno škole prepune đaka, bez ubica i manijaka. Policiju koja štiti zakon i građane, vojsku koja čuva Generalštab, Zavode za zaštitu spomenika kulture u koje ne upada BIA. Umesto Beograda na vodi, vidim Beograd na slobodi.
Jedno je sigurno. Pobuna neće stati jer i čobanin i akademik i profesor i student i rudar i šume i reke i ribe i ptice ne žele više da žive u zemlji kojom vlada jedan, što je umislio da je Bog. Vreme je da se razilazimo AV.
MOGUĆE JE !!!
Aleksandar Jovanović Ćuta, Ekološki ustanak
