Prodaja najplodnijeg zemljišta u okviru privatizacije Poljoprivrednog kombinata Beograd arapskoj kompaniji Al Dahra za svega 4.700 evra po hektaru bila je ravna poklonu. To je bilo jasno i pre šest godina, kada je ugovor potpisan i imovina PKB-a prešla u ruke novih gazda, a sada su u to mogli da se uvere i svi građani. Jer, država zbog realizacije najvažnijeg projekta SNS vlasti, međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Surčinu, sada otkupljuje isto to zemljište, samo po ceni koja je čak 100 puta veća.
Država, nesumnjivo, po značajno većoj ceni od Arapa otkupljuje zemljište i za projekat izgradnje auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a u planu je i eksproprijacija parcele na kojoj se nalazi Stara šećerana, po tržišnoj ceni, iako je pre samo nekoliko meseci do tog kompleksa mogla da dođe mnogo jeftinije, kupovinom firme u stečaju, koristeći pravo preče kupovine. Pre toga država je, takođe novcem poreskih obveznika otkupila zemljište Eurosalona, pored Beogradskog sajma, pa ga odmah potom poklonila Beogradu na vodi. Po istom receptu svojevremeno je kupila i hotel na Kopaoniku, pa ga, a kako drugačije nego po nižoj ceni, prodala šeiku.
Prodaju jeftino, pa kupuju po sto puta višoj ceni
Mnogo je primera koji dokazuju kako vlast SNS-a u partnerstvu sa SPS-om u poslednjih 12 godina, najblaže rečeno, rasipa novac građana. I dok su nekad u oči upadali „viškovi“ potrošenih miliona iz budžeta, šira javnost danas gotovo i da ne pravi razliku između jedne ili nekoliko milijardi evra, za koje nas zadužuje vlast. Tako je i vrednost projekta Ekspo 2027 i onog što ga prati, praktično preko noći, skočila sa dve na 17 ili 18 milijardi evra, ne zna se precizno koliko. A ispada da nije ni bitno, jer nam do danas nije obrazloženo na šta će konkretno otići toliki novac.
Iz svega do sada, međutim, jasno je da se neće štedeti, a to vidimo i na poslednjem primeru. Radio Slobodna Evropa (RSE) je objavio da država vrednost jednog hektara zemljišta u Surčinu, gde gradi kompleks za Ekspo i Nacionalni stadion, sada procenjuje na oko pola miliona evra. Toliko će, naime, platiti zemljište koje je nekad pripadalo PKB-u, a koje je 2018. prodala arapskoj kompaniji Al Dahra. I možda za laike to ne bi bila neuobičajena cifra da se ne zna da je pre šest godina ta ista zemlja prodata Arapima po ceni od svega 4.700 evra po hektaru. Ostaje samo nepoznanica kako je u kratkom vremenskom periodu vrednost tog zemljišta u Surčinu porasla više od 100 puta.
Na toj lokaciji se, inače, nalaze parcele koje su u vlasništvu tri kompanije i 14 fizičkih lica. U prostornim planovima za Ekspo i Nacionalni stadion navodi se da ovi projekti obuhvataju parcele Al Dahre, ali ne i njihove površine. Zanimljivo je, međutim, da u zvaničnom odgovoru arapske kompanije za RSE piše da oni nisu prodali zemljište državi Srbiji za potrebe projekta Ekspo.
Ipak, uvidom u katastar može se utvrditi da je ta firma do marta meseca ove godine bila vlasnik parcela, koje su obuhvaćene planovima za izgradnju kompleksa Ekspo, a sada te delove zvanično poseduje Republika Srbija. Ostatak poljoprivrednog zemljišta, koji je pripadao Al Dahri u Surčinu, upisan je kao vlasništvo kompanije New International Investments 011. Iz svega bi se moglo zaključiti da je kupoprodaja obavljena preko te firme, ali i da je ona nesumnjivo povezana sa Al Dahrom.
Do marta je Al Dahra bila vlasnik nekih parcela, planiranih za potrebe Ekspa, koje sada zvanično poseduje Republika Srbija.
Ovo preduzeće je kao glavnu delatnost prilikom osnivanja navelo konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. U vlasništvu je kompanije Serbia Real Estate Holding, koja je, kao i Al Dahra, registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predsednik Nadzornog odbora firme New International Investments 011 je Kedaim Abdula Saed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022. obavljao u Al Dahri. Zanimljivo je, međutim, da su, sudeći po bazi stvarnih vlasnika u APR-u, obe kompanije registrovane u Abu Dabiju na istoj adresi, ali i da im se kancelarije nalaze na istom spratu.
Vučić: Neće odneti zemlju na ćilimu
Iako se može postaviti pitanje kako je moguće da vrednost zemljišta za šest godina poraste čak 100 puta, jasno je da su ga Arapi dobili ispod svake cene, ali i da je ova sada aktuelna vrednost od pola miliona evra po hektaru precenjena. U vreme kada je prodato Al Dahri, prema pisanju Insajdera, hektar poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini vredeo je do 18.000 evra.
Deo zemljišta bivšeg PKB-a formalno više ne pripada Al Dahri, već firmi New International Investments 011, čiji je predsednik Nadzornog odbora Kedaim Abdula Saed Faris Alderei istu funkciju do aprila 2022 obavljao i u Al Dahri. Uz to, obe firme imaju istu adresu u Abu Dabiju
I nije tada bila sporna samo prodaja zemlje, već i činjenica da je vlast izigrala sopstvene zakone, koji su zabranjivali prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Kako bi to omogućila, prodaja je realizovana tako što je državno zemljište koje je PKB koristio, upisano kao njegova privatna imovina. Taj upis je realizovan 2015, nakon što je Vlada, na čijem je čelu tada bio aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, donela Zaključak kojim je omogućeno da se 17.000 hektara do tada državnog zemljišta upiše kao privatna imovina PKB-a. Na taj način je zaobiđena zakonska zabrana prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta, a Al Dahra je kao jedini ponuđač na tenderu kupila zemljište, opremu, objekte i stoku PKB-a za oko 120 miliona evra.
Uprkos tome, za Aleksandra Vučića ništa od ovog nije bilo sporno. On je početkom 2019. izjavio da je sve urađeno po zakonu, jer je odluke Vlade odobrio Republički sekretarijat za zakonodavstvo. On je dodao da su privatizaciju PKB-a pozdravili Fiskalni savet, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
„Mislim da se ovde radi o tome da mi želimo da imamo kompanije koje će da donose profit ovoj zemlji, koje će da plaćaju poreze, a ne da država daje svoj novac da bi nadoknađivala gubitke“, rekao je Vučić i dodao da (Al Dahra) to zemljište „ne može odneti na ćilimu“.
Država će zemljište bivšeg PKB-a od Al Dahre morati da kupuje i zbog auto-puta
Al Dahra će, međutim, profitirati i od izgradnje 105 kilometara dugog auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a potom do Novog Sada, jer će i on ići preko njenih parcela, baš onih koje je za 4.700 evra kupila od države kroz privatizaciju PKB-a. To je potvrdio i Aleksandar Antić, direktor državne kompanije Koridori Srbije.
Saobraćajnica do Zrenjanina počela je da se gradi u martu ove godine, a i ranije je bilo jasno da će država od arapske kompanije morati da otkupi parcele koje im je za male pare prodala 2018. Iako su iz resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdili da će promeniti trasu, Antić je pre mesec dana potvrdio da će ona, ipak, ići preko zemljišta Al Dahre.
„Trasa auto-puta, negde oko tri kilometra, ide preko zemljišta koje je u vlasništvu Al Dahre. To je ispod tri procenta čitave trase. I za njih će, naravno, važiti apsolutno ista pravila kao i za sve ostale ljude koji imaju zemljište duž čitave trase, na osnovu rešenja nadležnog organa opštinske uprave da se vrši eksproprijacija“, rekao je Antić.
Prvi čovek Koridora Srbije izbegao je da otkrije koliku će nadoknadu za to platiti država, navodeći da još nije gotova faza davanja ponude za isplatu zemljišta, odnosno da je ona sada u toku. Jasno je, međutim, da Al Dahra od svega može samo profitirati, jer zakon nalaže isplatu tržišne vrednosti. To su pravila koja važe, baš kao što je rekao i Antić, i za sve ostale ljude koji imaju zemljište.
Sve to, nažalost, nije ništa, ako se ima u vidu da je već stotine hektara državnog zemljišta vlast poklonila Beogradu na vodi, čiji je većinski vlasnik arapska kompanija Eagle Hills Waterfront Investment LLC iz Abu Dabija, ali i da se sprema poklon od još 300 hektara zemljišta koje se nalazi i na teritoriji opštine Čukarica, pa i na levoj obali Save, na Novom Beogradu. To se moglo videti iz Odluke o izmeni prostornog plana, kojim se širi Beograd na vodi, a koji je nedavno bio na javnom uvidu.
Država kupila imovinu privatne firme, pa je besplatno poklonila drugoj, većinski privatnoj firmi
Međutim, vlast nije poklanjala samo državnu imovinu, kojom bi trebalo domaćinski da upravlja. Država je 2018. otkupljivala i zemljište i nekretnine privatnih firmi kako bi se mogao realizovati projekat Beograd na vodi. Za to je, prema zvaničnim podacima, iz budžeta Srbije za 2018. izdvojila 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra. Član sadašnje redakcije Radara podatke o tome dobio je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od beogradskog Sekretarijata za imovinske i pravne poslove. Pre toga je iz više nezavisnih izvora dobio informaciju da je za eksproprijaciju nepokretne imovine firme Eurosalon Real Estate u Bulevaru Vojvode Mišića 12, pored Beogradskog sajma, država iz budžeta isplatila 1,9 milijardi dinara ili oko 16,25 miliona evra. Samo nekoliko dana kasnije, država je tu imovinu bez naknade ustupila, formalno stranoj firmi, Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je vlasnik 68 odsto kapitala Beograda na vodi, a Srbija je uprkos tome ostala vlasnik 32 odsto udela.
Sve je učinjeno na osnovu rešenja o eksproprijaciji poslovne zgrade od 5.800 kvadratnih metara u Bulevaru vojvode Mišića 12, gde je salon nameštaja Home plus, tri njegove pomoćne zgrade, od kojih je jedna izgrađena bez dozvole, placa od 49 ari i još jedne zgrade. Međutim, malo pre toga nad pomenutom parcelom Eurosalon je imao samo pravo korišćenja, ali je ono tri meseca pre eksproprijacije, odlukom gradskog Sekretarijata za imovinske i pravne poslove, pretvoreno u pravo svojine. Time je vlasnicima Eurosalona, Branislavu i Ljubici Stojaković, omogućena znatno bolja cena za objekte i zemljište koji su poklonjeni Beogradu na vodi. A sve to platili su građani Srbije.
Hotel za šeika upola cene
Vlast Aleksandra Vučića javnim novcem kupila je i hotel na Kopaoniku, da bi ga na kraju preuzeli njegovi „prijatelji“ sa Bliskog istoka. Taj hotel je, zapravo, bio deo stečajne mase Jugobanke, a na javnoj licitaciji bio je ponuđen po početnoj ceni od 3,7 miliona evra. Zanimljivo je, međutim, da kupaca nije bilo, ali jeste zainteresovanih.
I pre nego što je bio ponuđen na prodaju, objavljeno je da je za taj hotel zainteresovan šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, koji je navodno bio očaran lepotom planine i poželeo je da tu sagradi rezidenciju. I umesto da se pojavi na licitaciji i da ponudu, ceo posao za njega završila je država i to po znatno nižoj ceni. Nekoliko nedelja posle zakazane licitacije, Direkcija za imovinu otkupila je hotel za 2,1 milion evra, čime je prešao u državnu svojinu. Ubrzo međutim, na osnovu zaključka Vlade Srbije, država ga prodaje firmi Properti investment LLC iz UAE za 1,5 miliona evra. Iz Vlade je tada potvrđeno da je kupac lično Muhamed bin Zajed al Nahjan, koji je u međuvremenu postao predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata.
1,5 miliona evra
platio je bivši hotel Jugobanke na Kopaoniku šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan. Isti hotel Vlada Srbije par meseci pre toga platila je 2,1 milion, a njegova početna cena bila je 3,7 miliona evra
„Kada vidim da je Vučićev prijatelj, šeik Muhamed bin Zajed, sleteo na aerodrom, mene odmah nešto u stomaku zaboli i prođu me žmarci, zato što znam da će Srbija ili da se zaduži ili da je u pitanju pranje para ili neka visoka korupcija“, kaže za Radar advokat Jovan Rajić, član Pravnog tima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI.
On navodi da ova vlast nije patentirala korupciju, ali ju je usavršila. Prvo, kako kaže, država nešto proda, pa kupuje za mnogo veći novac. Baš na takvim poslovima se, ističe Rajić, najviše korupcije i dešava.
„To je jedan način. Drugi je povećanje troškova konkretnih projekata, pa se od inicijalne cene od 800 miliona dođe na 1,3 milijarde. Ipak, korupcija je teško dokaziva. Teško ćete da vidite da neko daje nekome novac i za to obećava neku uslugu, osim ako je to snimljeno, audio ili video. Takve stvari se ne dokazuju u svetu kada se procesuiraju na taj način. Prosto, hronološki i konceptualno se sve stavi na papir i sklopi ta jedna piramida tog zločina prema budžetu i poreskim obveznicima. I na taj način se dođe do toga kada je šta rađeno, sa kojim ciljem i sa kojom namerom“, objašnjava Rajić.
Novi plan za Staru šećeranu i biznismena bliskog SNS-u
Recept po kom posluje sa Arapima, vlast će, po svemu sudeći, uskoro proširiti i na neke domaće biznismene, bliske SNS-u. Država nedavno nije iskoristila pravo preče kupovine kompleksa Stare šećerane, koju je kao imovinu firme u stečaju, Prve srpske fabrike šećera „Dimitrije Tucović“, za 5,9 miliona evra kupila firma Vrenje, u kojoj trećinu vlasništva ima kompanija WD Concord West Željka Drčelića, koji je početkom oktobra na mestu predsednika KK Crvena zvezda nasledio Nebojšu Čovića. Za taj novac Drčelićeva firma dobila je oko 14.000 kvadrata poslovnog prostora, plus zemljište. Parcela na kojoj se nalazi zauzima površinu od oko 8,4 hektara, ali je deo te parcele i pre prodaje Stare šećerane pripadao firmi Vrenje.
Aktuelna vlast nije patentirala korupciju, ali ju je usavršila. Država prvo nešto proda, pa kupuje za mnogo veći novac. Baš na takvim poslovima se najviše korupcije i dešava. Drugi način je da se naknadno povećavaju troškovi nekih projekata, ali je korupcija teško dokaziva
Jovan Rajić
Iako je i u Odluci o izmenama prostornog plana za Beograd na vodi stajalo da će to elitno naselje biti prošireno na taj kompleks, od toga se odustalo, a prema pisanju Nove, preko te parcele će verovatno ići jedna od trasa metroa, pa će se i u ovom slučaju ići na eksproprijaciju. A da je taj projekat veoma važan za državu jasno se vidi i u napomenama u Katastru nepokretnosti. U zabeležbi koja je stavljena na parcelu 12. avgusta ove godine piše da je primljen zahtev, te da je u pitanju „realizacija projekata linijskih infrastrukturnih objekata od značaja za Republiku Srbiju sa izveštajem“. U takve projekte spadaju pruge, putevi… ali i metro, čija će prva linija ići od Železnika do Mirijeva.
Ukoliko država donese rešenje o eksproprijaciji, a sve vodi ka tome, samo će za objekte, koji su nedavno prodati, platiti 8,6 miliona evra. Sudeći po prosečnoj ceni kvadrata u tom delu Beograda, cela parcela vredna je oko 50 miliona evra.
5,9 miliona evra
platila je Staru šećeranu firma Vrenje, u kojoj je suvlasnik i WD Concord West Željka Drčelića, pa se samo čeka da se vidi koliko će država sada morati da plati deo tog zemljišta za buduću trasu metroa
Proda jeftino da bi kupila skuplje – princip je kojim se u poslednjih 12 godina rukovodi vlast Srpske napredne stranke u poslovima sa arapskim partnerima. Ali, ne treba zaboraviti ni da je, po sličnom receptu, nedavno sklopljen ugovor i sa firmom Džerada Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika i republikanskog predsedničkog kandidata za predstojeće izbore Donalda Trampa, kome će zemljište, na kome se nalaze ruševine Generalštaba u Beogradu biti date u zakup na 99 godina. Detalji ugovora nisu otkriveni, a odgovori iz resornog ministarstva Gorana Vesića ne stižu, ni uz pozivanje na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I biće da je zakup besplatan, kako je pisalo u jednom dokumentu koji je prethodno procurio. Jer sve su to naši „prijatelji“, nije važno da li su sa Istoka ili Zapada.
