Uoči protesta protiv Rio Tinta u Beogradu, Aleksandar Vučić je najavio nešto mnogo važnije – samog sebe. Poslao je javnu poruku, koju verovatno ni jedan jedini predsednik u istoriji nije, da od sledeće nedelje „ide u narod“, a da bi dodao na dramatičnosti i pojašnjenje – ide ne samo u narod već i u istorijske čitanke i udžbenike i u tome ga niko neće zaustaviti osim ako ga neko ubije ili ukoliko slučajno ne umre. Osim apokaliptičnim scenarijima po sebe, posvetio se i brojkama, pa je svečano obećao da će, gde god da se pojaviti, „imati više naroda“.
Više nego ko, nije se izjašnjavao, ali ga brojka od 40.000 građana koji su prošli pored Predsedništva nije inspirisala da „uđe u narod“ (nedovoljno ljudi ili neki loš narod?), već se uputio u Mali Zvornik da bi tamo čuo šta građani misle o litijumu. I da bi pred stotinak okupljenih (na protestu protiv litijuma prethodne nedelje tu se okupilo 350 građana) izogovarao „neke“ koji mu šetaju oko radnog mesta umesto da se nabiju u mesnu zajednicu koju je on odabrao i vode dijalog na koji je baš kulturnim rečima pozvao: „Danas kada sam dolazio pozvao sam sve ljude, ne razumem šta im treba, pozivnica za venčanje? Da im uputim specijalnu pozivnicu da odštampam, uz tortu da pošaljem?“. I da bi ih još malo ogovarao: „Nego su doneli odluku da ne govore, jer je razgovor lekovit i iz njega ljudi mogu da zaključe kakve su čije namere. Ja ih pozivam sad da dođu u Skupštinu, Predsedništvo da kažu šta su im ideje. A ne samo ideja‚ lepo ti kaži da to nikada neće da se desi jer ako ne kažeš onda ćemo mi tebe da ubijemo, da plivaš preko Save, Dunava, Drine…“
Verovatno bi bilo maliciozno podsetiti da Vučić od početka svog predsedničkog mandata nije imao nijedan televizijski duel sa bilo kojim političkim neistomišljenikom, a i neuviđajno – kako nekog ko se ponovo ubacio u ulogu žrtve i zamislio to toliko slikovito da je već video svoje plutajuće telo na reci, podsetiti na banalne političke propuste? Činjenica da je došao da čuje narod u tako teškom trenutku po sebe je ipak važnija od svih trivijalnosti. I da je „slušao“ više od četiri sata, tako da je nakon toga premijer Miloš Vučević morao vanredno da se obrati građanima i da ih obavesti da je „predsednik dobro“, da su se čuli posle razgovora i da i dalje ima „snagu i energiju“.
„Građani smeju nešto i da pitaju“
Zapanjujuće da je „dobro“ nakon strašnog udesa koji se zove „građani smeju nešto i da pitaju“. Razlog je možda to što je razgovor stvarno lekovit, a možda i zato što se u velikoj meri odvijao na način koji Vučića uvek leči. Recimo, obraćajući se ženi koja ima četvoro dece i koja je zabrinuta za njihovo zdravlje, predsednik je pomenuo da ni on nije loš jer ima troje dece. I gle čuda, majka četvoro dece je ostala bez aplauza ali je otac troje dobio višeminutno tapšanje. I priliku da poput dirigenta podigne ruku, umiru masu od 57 ljudi, i izgovori nekom malozvorničkom Drobnjaku: „Ako mogu… (značajan pogled preko naočara i izraz pun nestrpljenja) Jefto, pusti to, tapši na sednicama Skupštine opštine, pusti me da razgovaram sa ljudima“. A da onda nastavi „razgovor“: „Pa nije u Loznicu ni Adient ni Mint doveo Sveti Petar. Ni Tršić, pa ni puteve u Koreniti, ni Zavlaki, ni svuda, niko drugi nije rešavao osim nas. Pa sve do preko Prekorečke Male ovde. Dakle, samo hoću to da vam kažem, a da ne pričam o stadionu, o Tršiću, o bolnici i o svemu drugom“.
Obraćajući se ženi koja ima četvoro dece i koja je zabrinuta za njihovo zdravlje, predsednik je pomenuo da ni on nije loš jer ima troje dece. I gle čuda, majka četvoro dece je ostala bez aplauza ali je otac troje dobio višeminutno tapšanje
Ali nekako mu se ipak omaklo da priča o tome, valjda se uplašio da u nepoznatom društvu neće biti dovoljno onih koji će da ga hvale, pa je pobrojao sve svoje uspehe (čak je i ponovio tvrdnju da se deca ne leče SMS porukama jer država plaća za lečenje više od najrazvijenijih zemalja) i najavio one koji dolaze, ukoliko građani kažu da litijumu. „Za tri godine od otvaranja rudnika će budžet Malog Zvornika, Loznice i Krupnja biti između 160 i 170 miliona evra, za razliku od današnjih 50 miliona. Ovo je ono što bi imale opštine. A ne pričam vam i ne govorim vam koliko bi to značilo, kada imate direktno i indirektno oko 5.000 ljudi zaposlenih, sa platama većim od po 1.000 i 1.200 evra“, najavio je Vučić.
Pa šta…
A kad je u pitanju opasnost od iskopavanja litujuma, pokazalo se da se ona i te kako može relativizovati, uz ono već više puta viđeno „pa šta“. Recimo: „Samo nemojte da mi kažete: ‘Pa kad ti ispadne vagon iz šina’. Pa ispalo kod Pirota tri vagona amonijaka, pa šta sad? Da prekinemo da ne koristimo ni amonijak. Da ukinemo svu industriju? Da nemamo farmaceutsku industriju, da nemamo poljoprivredu, da nemamo ništa? Ako vam je to argument – to nije argument. Ako imate ozbiljan argument onda ćemo i da ga prihvatimo. I to nije nikakav problem“.
I to bi bila dobra vest jer su njene reči verovatno jedine reči stručnjaka koje su gledaoci televizija sa nacionalnom frekvencom mogli da čuju o problemima rudarenja litijuma. Pitanje je da li će to ičemu služiti imajući u vidu Vučićev odgovor
Pokazalo se da neko ima i ozbiljan argument. Dr Sanja Sakan sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju je iznela podatak da su već probna istraživanja kompanije Rio Tinto napravila ogromnu štetu po životnu sredinu, što je prikazano u nedavno objavljenom naučnom radu koji je objavila sa grupom kolega, ali i da se nigde na svetu ne otvara rudnik u gusto naseljenom poljoprivrednom mestu. I to bi bila dobra vest jer su njene reči verovatno jedine reči stručnjaka koje su gledaoci televizija sa nacionalnom frekvencom mogli da čuju o problemima rudarenja litijuma. Pitanje je da li će to ičemu služiti imajući u vidu Vučićev odgovor. Prvo je prekršio Ustav, izašao iz okvira svih svojih nadležnosti i ponudio: „Mi smo spremni da vas stavimo… Hoćete na čelo nekog od ekspertskih timova? Hoćete baš tog koji se bavi zagađenjem zemljišta i kontaminacijom. Budite na čelu tog tima“. A onda je po običaju izgovorio neistinu (u njegovim medijima se to obično zove „brutalna laž“) da je „u Finskoj rudnik na tri kilometra od centra grada“. U Finskoj još uvek nema rudnika, od pet planiranih samo je jedan dobio dozvolu, za drugi su potrebna dodatna ispitivanja, dok ostali ne očekuju pre 2038. godine – a svi se nalaze na 20 kilometara od grada. I tek kad neki od njih proradi znaće se kakav će efekat imati na stanovništvo, pa možda ne bi bilo loše da se sačeka i ta informacija.
Neka uspešno dokrajči sve projekte
Ako je predsednik na taj način pred svojim biračkim telom „preživeo“ stručnu raspravu o litijumu, veliko je pitanje da li je pozitivan utisak ostavio i u nastavku dijaloga kada su građani zaboravili oko čega su se okupili i usmerili razgovor ka svojim problemima: nemaju vodu, nemaju para, nemaju puteve, nemaju kanalizaciju, katastar ne radi… Sve ono što bi u zemlji letećih automobila trebalo da bude davna prošlost koje se više niko i ne seća. Ubrzano je Vučić sproveo u delo ono što nema: pomoć ljudima kojima je izgorelo imanje, komisiju ženi kojoj je kuća još 2014. oštećena u poplavi, mladića koji će da se rastrči u vezi problema sa katastrom (malo se iznervirao i upitao da li je to pitanje za njega, ali ga je sagovornik odobrovoljio rečima da jeste jer sem njega niko drugi neće da radi), a vrhunac je bio kada mu je jedan građanin koji nema put do kuće izgovorio: „Došao sam da vas molim. Da klečim. Da vas slavim. Spasite mi kuću“. Vučić mu je na ti, kao što se obraća svim spremnim da kleče, odgovorio: „Ako uradimo put hoćeš da prestane da plačeš?“
S obzirom da je predsednik najavio nastavak svoje turneje i obilazak Loznice, Krupnja, Čačka, Valjeva… videćemo da li će iza sebe ostaviti rešene komunalne probleme, male Vučiće ili preobražen narod koji je zavoleo litijum
Ipak, da utisak siromaštva i narodnog jada ne bi prevladao postarao se Slobodan Pavlović iz Loznice koji se poslednji obratio Vučiću i to nežnom pričom o svom susretu sa jednom ženom koja mu je rekla „dabogda se sve Srpkinje obliznile (rodile blizance) Vučićima“ jer je on genije. I za sam kraj Pavlović je predsedniku poželeo da „uspešno dokrajči sve projekte“, ali nije precizirao da li misli na kolektivno rađanje malih Vučića ili na priču o litijumu. S obzirom da je predsednik najavio nastavak svoje turneje i obilazak Loznice, Krupnja, Čačka, Valjeva… videćemo da li će iza sebe ostaviti rešene komunalne probleme, male Vučiće ili preobražen narod koji je zavoleo litijum.
