Proteklu godinu obeležili su najveći protesti, koji su podigli očekivanja građana da su promene moguće. Početak ove godine obeležila je serija odmazdi režima koji pokušava da se konsoliduje bezumnom represijom. U toku je surovo čišćenje sistema od svih koji ne pokazuju apsolutnu pokornost ili se i dalje nadaju da će ruka pravde dosegnuti i vrhove vlasti. Partijska metla SNS uglavnom je počistila po policiji i tajnim službama. Sada se izvode poslednji „fini radovi“ razmeštanja kako bi se učvrstila armatura sile. Paralelno, vlast se ostrvila na univerzitet i tužilaštvo, uverena da je pravi trenutak jer je masovni otpor još jesenas posustao.
Najpre su zgazili Državni univerzitet u Novom Pazaru, pogasili mnoge departmane, podelili otkaze profesorima, promenili upravu i naterali studente da napuštaju univerzitet koji se raspada. Savladati Novi Pazar za vlast je bilo izuzetno važno jer je u vreme protesta taj grad simbolički srušio strategiju da se na podelama i nacionalnoj mržnji najbolje vlada. Usledile su smene uprave Medicinskog fakulteta, pa otkazi vrhunskim stručnjacima, doktoru Vladimiru Dugaliću, nezamenljivom u hirurgiji jetre i kardiologu Vladimiru Zdravkoviću, profesoru na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Izbacivanje s fakulteta profesorke Jelene Kleut osveta je Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji se od početka smatrao centrom otpora, zatim profesorki zbog podrške studentima i konačno ostalim na univerzitetu kroz primer kako se procedura izbora u zvanje može upotrebiti kao disciplinska mera vlasti i kazna. Otkaz profesorki Kleut mač je nad glavom svim profesorima koji čekaju napredovanje, šta im sledi ako ne odustanu od snova o slobodi i autonomiji univerziteta.
Žrtve represije režima više se ne mogu prebrojati. To su pojedinci, sada i čitave institucije. Ali svaka represija opstaje na slabosti otpora. Zato je pitanje da li se to srpsko društvo umorilo od borbe
Podlim proceduralnim smicalicama vlast nastoji da pobunjeni univerzitet stavi pod svoj jaram. Ministar prosvete na usluzi vlastima je tako naložio ponovno glasanje o izboru dekanke Fakulteta političkih nauka Maje Kovačević. Time je faktički najavljeno njeno razrešenje jer bi za tu rabotu mogli ponovo da aktiviraju studente „trojance“ iz studentskog parlamenta koji su smišljeni kao ispomoć vlastima da kontroliše uprave fakulteta. Nema sumnje da je dekanka Kovačević viđena za odstrel zbog otvorene podrške gotovo celokupnog nastavnog kadra ovog fakulteta studentskoj pobuni. I da je proces urušavanja autonomije univerziteta, ovih dana, u punom zamahu.
Na red je onda došlo tužilaštvo, kako bi se „zakonski“ zaustavile istrage u koje je upetljana vlast i disciplinovali tužioci koji rade po zakonu a ne po partijskoj direktivi. Povratak kontrole je ultimativna potreba vlasti. Zato je udar na tužilaštvo u stvari njen pokušaj da ga ustroji tako da bez napora može da kontroliše postojeće i buduće istrage.
Plan je surovo providan. Izmenama sistemskih zakona oslabiti tužilačku samostalnost, otvoriti prostor za kontrolu društvenih mreža, omogućiti ponovno glasanje za Visoki savet tužilaštva kako bi se promenio odnos snaga. Jer, kad nisu uspeli direktno da podvedu TOK pod upravu Nenada Stefanovića, našli su perfidan način da ga onesposobe, prekidom mandata polovini tužilaca TOK-a. Time se praktično zaustavljaju istrage za vlast najosetljivijih predmeta – Jovanjica, Šarić, Skaj komunikacije… Novi sastav podobnog Visokog saveta tužilaštva, ako im se posreći, izabrao bi potom nove tužioce koji bi vodili računa o potrebama političke vrhuške.
Žrtve represije režima više se ne mogu prebrojati. To su pojedinci, sada i čitave institucije. Ali svaka represija opstaje na slabosti otpora. Zato je pitanje da li se to srpsko društvo umorilo od borbe, da li je pristalo da pogne glavu i prihvati nasilje kao sudbinu.
