Izgleda da se zbilja predsednik države uplašio najavljene studentske liste mnogo više nego što smo mogli da pretpostavimo. Toliko da je podigao ceo formalni i neformalni sistem u odbranu svoje vlasti pred njenim zamišljenim sadržajem. Toliko da povremeno u javnim nastupima sasvim gubi kontrolu. I toliko da to više ne može da sakrije, čak ni kad pokušava da odglumi kako sve drži pod kontrolom. Jer, univerzitet jeste ucenama i pretnjom donekle uterao u hibridno stanje onlajn nastave, ali podrška akademske zajednice zahtevu za izbore opominje ga da ipak ništa nije gotovo, „dok studenti ne kažu da je gotovo“.
I šta onda preostaje? Da se raspišu izbori ili da vlast, kako poručuje predsednik, preduzme mere „protiv nasilnika, siledžija, huligana, bandita i svih koji ih podržavaju“. I vidimo ovih dana kako izgleda obračun sa stvarnim, mogućim i izmišljenim potpisnicima studentske liste. Žure da ih kompromituju pre nego što se njihova imena i ozvaniče. Nastoje da preventivno demorališu one koji se dvoume da se nađu na listi, da obeshrabre one koji su već prihvatili, a neke možda nateraju da se povuku pred pokaznom vežbom šta ih čeka. Zato se bez milosti ritualno medijski likvidiraju najviđeniji od njih. Mržnja, ponižavanje, podmetanje i difamacija kao osnovni alati vladajuće politike stavljeni su u pogon uz izdašnu pomoć prljave mašinerije tajne države.
Bez milosti se ritualno medijski likvidiraju najviđeniji stvarni, mogući i izmišljeni potpisnici studentske liste. Mržnja, ponižavanje i podmetanje kao osnovni alati vladajuće politike stavljeni su u pogon uz izdašnu pomoć prljave mašinerije tajne države
A kako su u strahu od gubitka fotelja velike oči, postupci visokih predstavnika vlasti, njihovih medijskih pomagača, pa i samog predsednika države poslednjih dana su ispod svakog dostojanstva. Vlast koja se hvali sveopštom podrškom spala je na to da šalje doušnike da prate ko se s kim sreo u kafani, u koji haustor ulazi neki profesor, u kom pravcu ide neki aktivista, da čuče ispred sedišta nevladinih organizacija, organizuju paparaco lov ispred fakulteta, angažuju tabloidne novinare da uhode studente i javne ličnosti, zaviruju kroz ključaonicu gde su sastanci, premeću po biografijama, ubacuju se kao uljezi na plenume ne bi li snimili neki kompromitujući video, a onda javno sudili takozvanim vođama blokadera i potpisnicima studentske liste.
Iz političkog fundusa povadili su stari, radikalski, oprobani arsenal za diskvalifikovanje ljudi. Aktivirali su bestijalnu propagandu i laži da bi medijski linčovali ljude – Kandić, Đokić, Tomanović, Kavčić, Prelević… Tako radi represivna vlast koja gubi tlo pod nogama. A što je najgore, glavni ton, bez ikakvog ustručavanja, daje predsednik države retorikom koja je krasila perjanice iz devedesetih, kojima je i sam pripadao.
I sve je ponovo banalno isto, vulgarni nacionalizam, ksenofobija, izmišljene priče o stranim plaćenicima i službama koje vršljaju, zlim Hrvatima i planu da se uništi Srbija, na kojima se zbijaju redovi podrške. Udara ovih dana predsednik države snažno u bubanj plemena, a po čaršiji glasove pronosi njegova medijska uzdanica, stručnjak za proizvodnju državnih udara, atentata i izmišljanje događaja na osnovu kojih potom u blato baca njihove tobožnje protagoniste.
Natašu Kandić je promovisao u „srce sistema“ blokadera i u tu slagalicu se uklapaju po potrebi „idejni tvorac zavere“ advokat Zdenko Tomanović, pa redom advokati, profesori, studenti, sve do misterioznih stranaca koji donose milijarde „ko plevu“, žele nezavisno Kosovo i da se Srbi proglase genocidnim narodom.
„I uvek na kraju dođe politička agenda, gde kmetovi, poslušnici i sateliti moraju da ispunjavaju svoja obećanja onima koji su im pomogli da se dočepaju vlasti“, objasnio je Vučić. Hm, zna to predsednik dobro iz iskustva. Setio se sebe iz 2012, kad je Angela Merkel u njemu pronašla svoju novu političku zvezdu. Pa sad panično strahuje od već viđenog. Jer, fotelja je srce Srbije.
