Najmlađi direktor Penzionog fonda u istoriji obećao je najstarijima nešto što nisu ni Aleksandar Vučić, ni Siniša Mali, da će narednu Novu godinu dočekati sa prosečnom penzijom od 650 evra. Relja Ognjenović prosto nije odoleo. A i što bi bio drugačiji od šefova?
Ovoga puta nije želeo da bude samo „poštar“ i da 5. januara saopšti da su svima isplaćene decembarske penzije, uvećane za 12,2 odsto. „Mi smo postavili nove ciljeve i 2027. želimo da sačekamo sa prosečnom penzijom od 650 evra“, ispalio je kao iz topa. Kao da od jeseni 2019. nema diplomu mastera ekonomije, koju su potpisali Tanja Vujović i Zdravko Vitošević, dekanka Ekonomskog fakulteta i rektor Univerziteta u Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici. Kakva slučajnost, onomad su kao javne ličnosti baš njih dvoje potpisali i podršku Vučiću. Iako ih on na Kosovu nije posetio još od 2018. To se bar pouzdano zna.
Za Relju nema dokaza. Ali ima indicija. Kao direktor bi morao da zna da je u novembru prosečna penzija bila 50.658 dinara, jer je taj podatak Fond PIO zvanično saopštio. A i osnovcu, kamoli masteru ekonomije, ne bi trebalo da bude problem da izračuna da će nakon povišice od 12,2 odsto sve do decembra ove godine prosečna penzija biti 56.838 dinara ili oko 484 evra.
Pa kako onda već za sledeću Novu godinu obećava da će dostići 650 evra? Da će do tada porasti 34 odsto? Planira li on to da oroči pare Fonda PIO kod neke nove Dafiment ili Jugoskandik banke, jer jedino su one u jeku hiperinflacije obećavale toliku „zaradu“, dok on lično ima više poverenja u naprednjački investicioni fond Vista Rica? Ili se uzda da baš svi penzioneri boluju od „Alchajmera“ pa će uskoro ionako sve zaboraviti?
Biće da je on, ipak, zalutao na to mesto. Na kojem nije ni smeo da se nađe, jer i u Statutu Fonda PIO jasno se navodi da „za direktora može biti imenovano lice koje ima visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne ili ekonomske nauke i najmanje šest godina radnog iskustva u vrsti i stepenu stručne spreme“. A u to vreme mlađani Relja je diplomu nabavio tek pred kraj 2019, da bi već u februaru 2020. postao zamenik, a tri godine kasnije i direktor Fonda.
Za nominalni rast penzija u prethodne četiri godine od 63 odsto, infuzija iz budžeta je morala da se poveća još više, za čak 76,5 procenata, sa 200 na 353 milijarde dinara, dok Mali ove godine za tu podršku planira samo pet odsto više para nego prošle. Malo da bi vlast ispunila obećano
Očito je da su od stručnih bile važnije neke druge preporuke. Uostalom, sam je za sebe u više navrata rekao da je „ponosni prijatelj porodice Vučić“, iako je zapravo ortak predsednikovog sina Danila. Uz to, nekoliko puta, doduše maskiran, viđan je i u Ćacilendu, kao da je i sam student koji hoće da uči. To mu, doduše, niko i ne brani, a svakako bi imao šta da nauči jer sam svojim, sreća po njega retkim, izjavama pokazuje da ima rupa u znanju potrebnom nekome ko upravlja sa nekoliko milijardi evra javnog novca, koliko godišnje prođe kroz kasu Fonda PIO.
Zato bi verovatno bilo iluzorno očekivati da kaže na čemu je, mislim, baziran toliki njegov optimizam o penzijama od 650 evra, ako su za njihov nominalni rast od 63 odsto u prethodne četiri godine transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja morali da se povećaju čak 76,5 procenata, sa 200 na 353 milijarde dinara.
Ako Relja i njegov šef planiraju da penzije ove godine povećaju za 34 odsto, zašto to nisu rekli i Siniši Malom. Da ove godine za te transfere u budžetu ne planira samo pet odsto više novca ili oko 395, već najmanje 500 milijardi dinara ili 4,2 milijarde evra. Jer bez te infuzije nema ni penzija od 650 evra. Mali to sigurno zna, a teško da nije rekao i Vučiću. Što nisu javili i Relji?
