Nenadležna predmetna institucija ranije je stalno vikala kako ne da Gašića, Stefanovića, Malog, Grčića, Jutku… Mnoge od njih je na kraju ipak dala, tako da oni koji su pominjani u ovom kontekstu, a još nisu dati, neka se pripreme, očigledno je samo pitanje dana. Sada, međutim, iako nije nadležna, institucija ne da dokumentaciju o renoviranju, to jest daje je na kašičicu, valjda dok stignu da ištancuju šta misle da treba, a to što daju, pa, recimo da niko više ne veruje da su to pravi papiri uopšte. Kada neko pet puta objavljuje dokumentaciju i svaki put priča kako su, eto, baš sad objavili baš baš sva dokumenta, logično je da ćemo svaki sledeći put u stilu Maratonaca svi zapitati „A to su kao prava dokumenta?“
Loše lovačke priče
Trenutak za iskrenost i poštenje propušten je još onog dana kada je nenadležna predmetna institucija pred kamerama nenadležno podizala navodno pune registratore dokumentacije sa dva prsta, pa je posle četiri meseca muljanja i mazanja sada već gotovo izvesno da će taj zahtev ostati neispunjen, jer čak i da sada objave potpuno sva, zaista sva dokumenta – ko će im verovati?
U Sremskoj Mitrovici smo gledali kontrasretenjsku paradu vređanja, pripovedanja loših lovačkih priča i još lošijeg pevanja
Toga je svesna i nenadležna institucija, pa je iz pomirljivog „ali ispunili smo sve zahteve, hajde da ponovo budemo drugari“, ponovo prešla u mod pasivne agresije, vređanja i vikanja, što smo imali prilike da vidimo i na kontra-Sretenju u Sremskoj Mitrovici. Osim što je sama nenadležna institucija svašta govorila o studentima i građanima koji traže pravdu, ovog puta pozvao je i ortake, tačnije jednog ortaka u vidu Milorada Dodika, da i on malo uvredi one koji mu nerviraju ortaka. Bila je to jedna kontrasretenjska parada vređanja, pripovedanja loših lovačkih priča i još lošijeg pevanja, koja je okončana tradicionalnim naprednim zapišavanjem grada, u ovom slučaju Sremske Mitrovice.
Pumpanje u Kragujevcu
I dok su se u Mitrovici naprednjaci zaista tukli oko para (ko se još seća tabloidne priče da se studenti tuku zbog inostranih para za rušenje države?) dobijenih od stranke, nešto južnije, u nekadašnjoj srpskoj prestonici, pumpalo se svom snagom. Studenti su danima po ciči zimi u protestnom maršu pešačili ka Kragujevcu, a tamo su im se pridružile desetine i stotine hiljada građana, koje niko nije morao da dovede, već su zahvaljujući fenomenu poznatom pod nazivom „slobodna volja“ došli sasvim dobrovoljno i čak o svom trošku. Ludaci! Nakon celodnevnog pumpanja, usledilo je kolektivno čišćenje i sređivanje grada, osim čitanja studentskog pisma nije bilo ni govora, nije bilo ni vređanja, a umesto jednog drugara koji bi došao da vređa nekoga, ovde je bilo na desetine hiljada drugara koji su jedni sa drugima ćutali, plakali, ali se i smejali sa nadom u neko bolje sutra.
U najavi je veliki protest u Nišu za 1. mart, pa potom verovatno i u Beogradu i to će biti veliki izazov za organizaciju kontraskupova, s obzirom na to da je i za ovaj „veliki“ sretenjski protest jedva napabirčeno dvadesetak hiljada ljudi od kojih su mnogi utekli sa samog skupa, a neki su se i potukli na putu do tamo i nazad. Takav je život. Neko pumpa, a neko se ispumpa. Svakome po zasluzi.
