Nije trebalo biti prorok u selu da se predvidi kako će se završiti izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju. Aleksandar Vučić, SNS je tu potpuno beznačajan, osvojio je najviše glasova, ali ni izbliza onoliko koliko mu je trebalo da ostane što je bio. I to je školski primer kontratrenda, birači koji su napustili Mesiju, prethodno ga više od decenije izvikujući na vlasti, nikad mu se više neće vratiti. Uostalom trend je jasan – u odnosu na parlamentarne izbore i 2023. gubitak u ove tri opštine je između 15 i 30 odsto.
Otuda je Vučić brže-bolje najavio da će izbori biti najkasnije za godinu dana, pominjući i mogućnost parlamentarnih izbora. Očito, svestan erozije podrške, pokušava da još jednom proda svoje ime tvrdom glasačkom jezgru svoje stranke i onom ubogom, ucenjenom svetu.
Šta se, dakle, u nedelju dogodilo? Jednostavno je, sve prethodne izbore Vučić je dobijao u igri na jedan gol – onaj koji su mu nameštali stranci i deo opozicije. Prvi put je neko, može biti opet stranci, napravio i drugi gol. I odjednom to više nije bila ista igra.
I da, Vučića nije toliko pogodila notorna činjenica da gubi podršku, taj pad je očekivao, nakon tragedije u Novom Sadu i brutalnosti tokom studentskih i građanskih protesta, Vučića je u glavu tresnulo saznanje da nikad neće biti jači. Istina, Mesija je lukav, moguće da potraje još neko vreme i da njegov silazak sa vlasti neće biti ni brz ni lak, ali će, izvesno, preostalo vreme morati da se bavi sobom i neće biti na polzu ni strancima ni sebi. I što je najgore po njega, da bi kupio i to malo vremena moraće da otvori konkurs za ovdašnjeg Ernsta Rema. Jer, ono što je viđeno u Negotinu, Sečnju i posebno Mionici jeste kampanja političkog nasilja dostojna SA odreda. Jedina razlika je što je u Nemačkoj to rađeno dok su se nacisti uspinjali na vlast, dok se ovde koristi kako bi naprednjaci ostali na vlasti. Ko će biti Rem, manje je bitno, on ionako na kraju biva likvidiran.
Da bi kupio i to malo preostalog vremena predsednik će morati da otvori konkurs za ovdašnjeg Ernsta Rema. Jer, ono što je viđeno u Negotinu, Sečnju i posebno Mionici, jeste kampanja političkog nasilja dostojna SA odreda
Ali ono što je posebno opasno jeste da režim više ne pokušava ni da sakrije izborne marifetluke, ni bugarske vozove, ni uvoz birača, ni duple spiskove, ni plaćanje glasača… To je jedini način za opstanak, a Vučić je postao patron vaskolikog kriminalnog i političkog ološa koji će svoje dugove vraćati potkupljivanjem, zastrašivanjem, batinanjem, ako bude potrebo i ubijanjem. Ispostavilo se da predsednik uprkos čistkama generala u policiji i postavljenju raznoraznih kričaka, ne veruje ni onima koji su se posebno istakli brutalnošću u ovih godinu dana. Mora biti da ga je to saznanje ozbiljno preznojilo, razumevajući da su mu sa te strane leđa, ipak, otkrivena. I baš zato su sve te smene u bezbednosnom aparatu izgledale više kao odbrambeni refleks nego kao osmišljen plan. Zato se i oslonio na lojaliste i dužnike.
I koliko god to loša vest za građane bila, na Srbiju se ne može gledati drugačije nego kao na zemlju u predratnom stanju u koje je uvela kriminalizovana vlast. Ali, svejedno neće biti bolje prilike od ove da se očisti od uticaja podzemlja, legalizovanog tržišta droge, ali i kriminala u sportu, finansijama, obrazovanju, zdravstvu…
Šta je, dakle, potrebno da bi se to dogodilo? Pre svega što manje šumova na relaciji studenti – opozicija. Činjenica da su u Mionici studenti prvi put od početka antivladinih protesta učestvovali na izborima, i to zajedno sa opozicijom, i postigli najbolji rezultat i za jedne i za druge mora biti znak na putu za rušenje vlasti. Biće da samo stvaranje referendumske atmosfere režim vodi na političku marginu.
Svaki drugi scenario omogućio bi Vučiću da ostane na čelu franšize za uništavanje Srbije.
