To su zaista događaji za istoriju beščašća. Prvi priređen ispred, a drugi usred Narodne skupštine. Jednog dana Vlada ovakve Srbije organizuje prvi kontramiting u galaksiji protiv nedužnog mrtvog deteta i njegove neutešne majke. Drugog dana 130 narodnih poslanika po nalogu svog Predsednika izglasa lex specialis i velikodušno, baš srpski, pokloni deo gradske duše familiji predsednika države koja je tu istu dušu dušmanski ranila. To ima samo u Srbiji Ace Srbina. Lex specialis je u stvari Vučićev hir protiv svih zakona države. Tom svojom alatkom godinama „legalno“ pljačka Srbiju i sve nas.
Tipičan „A lex specialis“ koristi se kako bi se važeći zakon „izbegao i derogirao, umesto da se konkretizuje i pojasni čemu služi“. Kad god je u „zlatnom dobu“ trebalo napraviti neko pravno silovanje i oteti neku državnu imovinu, pribeglo se „A lex specialisu“. To je u „teror demokratiji“ krenulo s Beogradom na vodi, kasnije s delom Moravskog koridora, potom s nečim netačno najavljenim kao Ekspo i, evo, upravo s Generalštabom. Njime je poslanička većina pokvarenjaka prvo utvrdila kako postoji javni interes da se privatno zemljište nacionalizuje i odmah zatim ponovo privatizuje, potom utvrdila da je korupcija nacionalni interes, da bi na kraju arhitektonski kompleks od istorijskog značaja proglasila arhitektonskim debaklom i darivala ga naslednicima „NATO zlikovaca“ kako ih je inače decenijama zvala.
Istorija uči da svaki kult, religija, autoritarni režimi obično nastoje da drže ljude ugnjetavanim potkupljivanjem i lagarijama kako bi zloupotrebljavali vlast i vršili prekoračenja vlasti. Ta ideja apsolutne moći ili vladavine „elitnog plemstva s posebnim privilegijama A lex specialisa“ upravo pred našim očima je razobličena
Odomaćena praksa nalaže tačnu proceduru: da bi se uopšte moglo pristupiti bilo kakvim kapitalnim radovima mora se na brzinu i silu donositi zakon za jednokratnu upotrebu koji omogućava (i podrazumeva) brojne mogućnosti pljačke i nezakonitih odluka. Pokazalo se da to nije nikakav zakon, nego tradicija ukidanja pravnog poretka zbog koruptivnih poslova koje je Predsednikova interesna grupa završavala sa partnerima iz UEA, Kine i sada s porodicom Kušner. Sve su to eklatantni primeri direktnog poništavanja Ustava i zakona Srbije zarad finansijsko-mešetarskih interesa pojedinaca iz vrha države. Svi ti „A lex specialisi“ samo dokazuju da mi državu nemamo, već udruženu kriminalu kliku koja otima zajedničku zemlju i zaštićeno kulturno blago u korist investitora.
Pritom, slatkorečivi strateg, zastupnik, pokrovitelj i čuvar kriminalaca u vlasti, uvek je imao umrežene medije da preko njih orkestrirano objasni kako se radi o projektima koji će promeniti lice Srbije i doprineti prosperitetu i ugledu Otadžbine. Onda smo očajni bili trežnjeni izjavom kompetentne osobe da su samo tri režima na ovom svetu srušila svoja kulturna dobra: Al kaida u Avganistanu, Islamska zajednica u Iraku i sada Srbija odlukom da se odrekne zdanja Generalštaba.
Uvođenjem niza protivustavnih praksi (samo kada je u interesu naprednjačke interesne grupe) definitivno se ogolilo lice gospodara haosa. Pustite pretnje pa izvinjenja, laži i ispravke. Takvim ponašanjem sebe je doveo dotle da mu vispreni komičar poručuje Od nadimka ništa nije, narodnog, bre, preciznije/Ne postoji jača sprava, što karakter odmerava, nabrajajući tačno 131 ružan narodni epitet koji krasi Prvog činovnika na Andrićevom vencu!
Aleksandar Vučić poduže živi u zabludi da je obožavan. Jednom prilikom reče da njega niko ne voli osim građana Srbije. Ta preostala ljubav na prisilu em je sve skuplja, em pritom pokazuje sve vidljivije znake erozije. Neprekidno pozivanje na narod jeste tužan vapaj za podrškom koja čili, za obožavanjem koje ne postoji niti je moguće zbog balasta učinjenog, prevarenog i izdatog. Pozicija svetskog proroka i domaćeg predvodnika, žonglera koji ume i zna sve, jedino postoji u nekoliko tužnih glasila. Vidljiva čežnja za povratkom na ono što nikada nije ni bio, znači da stvarni predsednik svih građana sada jeste samo bezuspešna žudnja provaljenog gubitnika.
Istorija uči da svaki kult, religija, autoritarni režimi obično nastoje da drže ljude ugnjetavanim potkupljivanjem i lagarijama kako bi zloupotrebljavali vlast i vršili prekoračenja vlasti. Ta ideja apsolutne moći ili vladavine „elitnog plemstva s posebnim privilegijama A lex specialisa“ upravo pred našim očima je razobličena. Doživeće debakl kad se oglasi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Samo je pitanje vremena.
