Bliži se godišnjica pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja je smrtonosnim koktelom korupcije, nestručnosti, neodgovornosti i političkog nasilja ubila 16 ljudi i pokrenula nezapamćeni masovni otpor koji traje i dalje. I gde smo danas, posle hiljade protesta studenata i građana, hiljade pređenih kilometara, hapšenja, brutalnosti, prebijanja, otkaza i suspenzija, nasilnih penzionisanja, kućnih pritvora? Gde smo posle godine masivne represije koja u različitim oblicima i intenzitetima ne posustaje?
Stigli smo do još razorenijeg društva u kome se sve raspada dok se ispod prividne konsolidacije režima otpor i dalje širi, čak i kroz sistem. Ali, predsednik države ne odustaje od pokušaja da sve vrati na isto, bez izbora i odgovornosti, golom silom.
Ipak, sve je manje onih koji veruju da je moguće da opstane vlast kojoj su okrenuli leđa studenti i srednjoškolci. Protekla godina je pokazala da je posredi, u stvari, i ozbiljan sukob prošlosti i budućnosti. Ishod je, na kraju, po prirodi stvari, izvestan. Dovoljno je samo videti lica studenata sa kojima se obračunava Aleksandar Vučić, mladiće i devojke koje vlast tamniči i mesecima drži u kućnom pritvoru bez mogućnosti da odu čak da polažu ispite, koje lisicama vezuju za bolnički krevet i sa bukagijama vode na sahranu člana porodice. Zna predsednik ko je u tom sukobu prirodni pobednik i otuda je surovost režima njihov jedini i poslednji odgovor.
Porazno je da taj silni Vučićev poredak, za koji kaže da nema premca u istoriji, drhti od mladih devojaka, od Mile Pajić ili Dorotee Antić, tih „opasnih terorista“, koje su se našle u prinudnom političkom egzilu jer im na osnovu montiranog političkog procesa preti utamničenje. Kako uopšte može da se definiše država u kojoj su mladići i devojke sa indeksima i odličnim ocenama masovno optuženi za jedno od najtežih krivičnih dela u našem pravnom sistemu – za pozivanje na nasilno rušenje vlasti i promenu ustavnog poretka?
Sve je manje onih koji veruju da je moguće da opstane vlast kojoj su okrenuli leđa studenti i srednjoškolci. Protekla godina je pokazala da je posredi, u stvari, i ozbiljan sukob prošlosti i budućnosti. Ishod je, na kraju, po prirodi stvari, izvestan. I predsednik zna ko je u tom sukobu prirodni pobednik
Kakvu reputaciju može da ima predsednik države koji se žali da policija proteklih godinu dana nije delovala onako kako bi on to voleo, a BIA slabo radi svoj posao jer mu ne javlja šta se govori na studentskim plenumima? I kakvu budućnost može da ima režim kome su politički zatvorenici studenti, profesori i aktivisti, a kriminalci su na slobodi?
Zbog svega toga studenti ponovo pešače do Novog Sada. Krenuli su iz Novog Pazara, 16 dana za 16 ubijenih, krenuće i iz Subotice, Čačka, Beograda… Ponovo se pokreće talas otpora širom zemlje i traži odgovornost. Kao odgovor, u provladinim i tabloidnim medijima zahuktava se teorija zavere o diverziji terorista koji su, po nalogu zapadnih centara moći, podmetnuli novosadsku tragediju kako bi rasplamsali obojenu revoluciju, srušili državu i Vučiću uzeli vlast.
Međutim, uoči godišnjice pada nadstrešnice portret tog „teroriste“ iscrtala je i Anketna komisija. Njihova višemesečna stručna analiza pokazuje da ima indicija da su tokom gradnje i rekonstrukcije železničke infrastrukture krivična dela počinili ljudi iz vrha države, organizovani u koruptivnu piramidu. Tu su predsednik države i njegovi bliski saradnici, predsednik Vlade, ministri i drugi državni službenici…
I kako sad vlast da uguši tu istinu i pobunu koja ni pod batinama ne posustaje, u susret izborima koji će se, na kraju, ipak desiti. Mogu samo da pokušaju da ubiju glasnika. Zato se kao zver plenu privlače uredničkim timovima Junajted medije.
